(ne, na žalost, nisam dobio sedmicu 
ali se nikako ne bih bunio 
)
Jedan od neracionalnih crta koje većina ljudi koja me zna ne može baš da spoji sa mnom je – igranje lotoa. Iako sam matematičar i znam da su šanse za dobitak na lotou broj uplaćenih kombinacija / 15,380,937 (ili: baš male), ja uredno svake nedelje (sada već dva puta nedeljno) uplaćujem svojih nekoliko kombinacija.
Brojevi su strateški 
raspoređeni, pa se desi da nekada dobijem trojku (40 din), četvorku (400 din) a dva puta sam dobio i peticu (5000 – 7000 din). Naravno, kada podvučem crtu, naravno da sam u gubitku ali mu ovo dođe kao izlazna karta “kad jednom dobijem pa se izvučem iz sveg ovog *ranja …” odnosno ventil kada dnevne obaveze, stres i pritisci porastu preko svake mere.
Kod nas je Lutrija Srbije jedina ovlašćena organizacija za loto i slične igre, po Zakonu o igrama na sreću iz 2004. Od svih uplata koje se ostvare, 50% se odvaja za dobitke, 30% odlazi u Budžet Republike Srbije a 20% Lutriji za operativne troškove (ovde je i prost odgovor da li se izvlačenja “nameštaju” – nema razloga, jer je loto nepresušni izvor novca za državnu kasu – 30% od ukupne mase svakog meseca plus 20% od svakog velikog dobitka).
Koliko je to para? Recimo da je za 41. kolo uplaćeno 76.156.440 dinara (oko 810,000 €); recimo da ima 55 kola godišnje (oko Nove godine i Božića daju više kola; od avgusta će ih biti i mnogo više), što znači da su prihodi Lutrije negde oko 9 miliona evra godišnje.
E sad, da li bi očekivali da organizacija koja ima garantovanih 9 miliona evra godišnje se potrudi da recimo mogućnost uplate kombinacija unapred za nekoliko izvlačenja? Ili uplatu preko mobilnih telefona? Ja bih (nije ovo teško, znam i kako se to radi).
Ali da ne idemo toliko daleko, uvek možemo da povučemo argument da je “ovo Srbija” (iliti sve što treba da se uradi je teže, komplikovanije i skuplje, jer treba valjda podmazati mnogo znojavih ruku u lancu). Da idemo na nešto jednostavnije, recimo da ta ista Lutrija okači rezultate posle izvlačenja? Pola sata posle? Pola dana posle?
Ja bih. Rezultata od petka još uvek nema (subota, 16h) a kad će, ne znamo. Jedina prilika kada posećujem sajt RTV Pinka (omražene televizije) je posle izvlačenja, jer o apsurda, njima nije teško da to okače na sajt.
Jedan javni servis bi trebalo da pruži minimum usluga svojim korisnicima; javni servis koji uzima 50% svih uplaćenih para (što budžet, što Lutrija) bi morao da barem minimalno ispoštuje te iste korisnike. Javni servis koji ima kakvo-takvo rukovodstvo bi, barem malo, trebalo da brine i o malim ljudima koji omogućavaju rad tog servisa. Ne zato što moraju, već zato što je to profesionalno i dobro odrađen posao.
I da, javni servis bi trebalo da ima barem jednu email adresu gde ovakve kritike mogu da uputim, mada i ovaj blog dobro dođe.