Jedno od neformalnih sredstava komunikacije u firmi u kojoj radim je i MSN Messenger ili kako se sada lepo zove, Live Messenger. Razlozi zašto je baš ovaj program izabran za instant poruke su istorijske prirode – devedesetih godina su postojali još ICQ i Yahoo Messenger, koji su u odnosu na MSN bili prešareni i prenaporni.
U početku je za korišćenje bilo neophodno da imate mail nalog na nekom od Microsoft servisa (Hotmail, Msn, Live) da bi vrlo brzo uveli i mogućnost da uz postojeću ne-Microsoft adresu možete koristiti MSN Messenger. Ta tranzicija (sa hotmail na kompanijske email adrese) je prošla relativno bezbolno – otvorite novi Passport nalog sa kompanijskom adresom, uradite eksport adresa sa Hotmail naloga i import na novootvoreni nalog.
Najavljeno gašenje .yu domena je opet nametnulo novi zadatak – promenu mail adresa na Live Messengeru sa .co.yu na .rs. Kako sam zadužen za tehničke stvari, a i već sam radio ovu akciju na svom privatnom Live nalogu, rešio sam da sprovedem na sebi celu akciju i napišem odgovarajuće uputstvo za ostale.
Tu počinje hod po mukama:
Scena 1 – petak: priprema
Uredno sam pročitao uputstvo za promenu mail adrese na Live nalogu (ne, nisam toliki fanatik za uputstva 😛 već je jedno kada radite za sebe ili za 120+ ljudi) gde se pominje da “po promeni e-mail adrese ne treba da se logujete na MSN barem 3 sata”; u dokumentaciji sam naleteo takođe i na informaciju da “se promene na nalogu mogu propagirati i do 48 sati”. Odlučim da promenu mail adrese odradim u petak uveče i da se ne logujem do ponedeljka (što je sigurno, sigurno).
Scena 2 – ponedeljak: prvo logovanje
U ponedeljak imam šta i da vidim: svi moji kontakti (300+) su offline – na nebu instant poruka je do tada neviđena tišina 🙂 (i tu tek uviđam koliko IM uzima u mom dnevnom vremenu i koliko mi odvlači pažnje). Odradim više posla no za prošla 2 radna dana, ali nervoza polako raste – čak ni kolege u kancelariji do moje me ne vide on-line.
Odlučim da je strpljen – spašen, pa odložim bilo kakve akcije do sutra – možda se tih 48 sati nekako drugačije piše na američkom kontinentu 😉
Scena 3 – utorak: more tišine
Logovanje na Live u utorak – i dalje more tišine; sada sam već nervozan – od lake probe, ovo prerasta u problem. Vraćam se dokumentaciji – predlažu u retkim slučajevima kada se ovo desi (eh, što me ovako ne pogodi 7 na lotou no sve neki retki problematični slučajevi 😛 ), da izvezem sve moje kontakte, obrišem ih i uvezem ponovo – to bi trebalo da sve moje kontakte ponovo pita za dodavanje mog naloga na Live Messenger. Rečeno – učinjeno: izvezeni, obrisani, uvezeni … tišina. Sada sam već ljut 🙂
Iako mogu više da uradim, navika je čudo – prosto mi nedostaju iskačući prozori sa razno-raznim porukicama, linkovima i informacijama 🙂
Opet strpljivo rešim da sačekam sredu (“jutro je pametnije od večeri” i ostale poslovice) da dam “tim serverima” šansu da između sebe razmene toliko veliku količinu informacija (jeste, ovo je ironija) o mojih 300+ kontakata.
Scena 4 – sreda: akcija
Kako ni maltertiranje sa brisanjem/dodavanjem adresa nije urodilo plodom, rešim da više ne sedim skrštenih ruku i da pošaljem spamersko-cirkularni mail na sve moje kontakte i zamolim ih da moju novu mail adresu ručno dodaju na svoju listu adresa. Tek tada, polako, vrlo polako, su moji kontakti počeli da se pojavljuju online. Pri tom su se dešavale sitnice kao: urade odjavu / prijavu na Live Messenger i ponovo izgube moju adresu sa liste; neki od najbližih kolega su me dodavali i po tri puta, a i ja njih na moju listu 🙁 … Ozbiljan servis?
Epilog – mesec dana kasnije
Posle 30-ak dana, samo 172 kontakta su off-line 😛 Kolegama sam, umesto promene mail adrese, savetovao da naprave novi Live nalog (sa novom adresom) i da urade izvoz / uvoz adresa. Rezultati su bolji no sa gore opisanom akcijom, ali i dalje daleko od savršenih – gomila ljudi ima delimičnu vidljivost ostalih kolega; neki koji su kod mene online, mene vide offline, kao i sve druge moguće kombinacije.
Ako možete da birate, ne birajte Live Messenger za vaše poslovne potrebe – probajte alternative (recimo GTalk). Prosto je sramota kako jedan važan servis kao što je Live Messenger (ma šta pisalo u članovima 20. i 21. Uslova za korišćenje), posle ovoliko godina, može sebi dozvoliti da trivijalna stvar (promena adrese, pa makar raspoređena i na 1000 servera) ne radi i spreči osnovnu namenu – razmenu poruka.
Džaba što nude i razmenu slika, i profile i ne znam šta još – osnovna funkcija, osnovni servis mora da radi besprekorno – ako je ovo narušeno, sve ostalo je sa stanovništa korisnika smešno – čemu nova slika na Live Messengeru ako je niko ne vidi? 🙂