Nisam preterani poklonik raznih teorija zavere, moćnika i tajnih ali jako moćnih institucija / korporacija / društava; ja sam pre za diskusije tipa daj-mi-dokaz-i-ne-zavlači-me (posledica mog matematičko / programerskog usmerenja 😉 ).
No, prošli vikend sam iskoristio da pogledam (po preporuci) dva dokumentarna filma iz Zeitgeist (“Duh vremena”) edicije (serije, pokreta):
Zeitgeist, the Movie (2007)
Film je iz tri dela:
The Greatest Story Ever Told (Najveća priča ikada ispričana) – koreni hrišćanstva
All The World’s a Stage (Ceo svet je pozornica) – kako su američke banke “okupirale” svet na početku 20. veka
Don’t Mind the Men Behind the Curtain (Ne primećuj čoveka iza zavese) – kako su gornja dva povezana sa svim većim ratovima vođenim u 20. i 21. veku
Zeitgeist: Addendum (2008)
“It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society” –J. Krishnamurti
(“Stepen prilagođenosti suštinski bolesnom društvu ne može biti mera zdravlja”)
Vrlo detaljna analiza o ekonomiji kakva je danas i šta sve iz takve ekonomije proističe (prvi put sam čuo izraz “Economic Hitman” – “Plaćenik ekonomije”).
Za oba filma: jednom rečju (dobro, u dve reči 🙂 ): obavezno pogledajte.
Svaki od ovih filmova se može pogledati direktno na sajtu, slobodno skinuti (DivX format, preko Torrent protokola) ili naručiti kao DVD za 8.5$. Takođe postoje puni transkripti kao i reference na materijale korišćene u filmovima.
Čak iako se ne složite sa stvarima iznetim, čak iako ovo otpišete kao još jedna neuspela teorija zavere, barem će vas potaći na drugačiju vrstu razmišljanja, na preispitivanje stvari sa kojima svakodnevno živite i koje uzimate kao podrazumevane.
U svakom slučaju, biće to vrlo pametno iskorišćenih 4 (2 + 2) sata vašeg vremena.
Kao što je nekada bilo teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez telefona, tako je danas teško zamisliti posao i svakodnevno bitisanje bez maila.
No, mail (odnosno mail adresu) je trivijalno otvoriti; toliko trivijalno da neretko završite sa 4, 5, 6 raznih mail adresa, otvorenih ko zna kada i kod ko zna kojih provajdera. To nikako ne doprinosi boljoj organizaciji i brzom odgovoru na važne mailove 😉
Moj izbor za poštu je GMAIL (iako sam imao nekih sitnih problema 😉 sa njima) odnosno Google Applications for Domains (što je sa strane maila isto). Probaću ovde da vam dam nekoliko smernica kako jednostavno i udobno organizovati mail, bez nervoze i kašnjenja u odgovaranju.
Izaberite jedan
Ovo je očigledan i krucijalan korak u celoj priči – izaberite jedno i samo jedno sanduče koje će vam biti glavno. (pretpostavka je dalje da se radi o GMAIL nalogu, ali se većina pravila može primeniti i na gomilu drugih).
Dovucite sve
Vrlo je bitno da sva ostala pošta bude isporučena u ovo, glavno sanduče.
Sa ostalih Gmail / Google Applications for Domains naloga
Ostale Gmail / GAD naloge možete trivijalno da prosledite na glavni nalog: ulogujte se na te druge naloge, zatim Settings / Forwarding and POP/IMAP i uključite odgovarajuću opciju:
Od opcija u padajućem meniju savetujem “archive” opciju – to će svu poštu sačuvati u originalnom nalogu, ali neće zatrpavati Inbox (naćiće se u All Mail labeli).
Takođe, ako vaš drugi provajder podržava preusmeravanje (forward), uradite to na odgovarajući način.
Sa drugih POP3 mail naloga
Najveći broj provajdera omogućava da vašu poštu čitate preko POP3 protokola – iskoristite to i poštu sa takvih naloga dovucite u vaše izabrano sanduče: Settings / Accounts / Get mail from other accounts / Add a mail account you own:
Klasifikacija
Gornjim postupkom smo postigli važnu stvar – sva naša pošta je u jednom sandučetu i tačno znate gde se treba ujutro ulogovati pre nego li skuvate kafu 😉
No, da bi ovo bilo i efikasno, svu dolazeću poštu treba da klasifikujemo / rasporedimo u direktorijume ili, u Gmail terminologiji, labele. Gmail će vam, prilikom dovlačenja pošte preko Pop3 protokola, ponuditi i kreiranje odgovarajuće labele za ove naloge – prihvatite.
Za ostale naloge, možete i sami da kreirate filter koji će raspoređivati poštu: kliknite na opciju “Create a filter” u vrhu ekrana:
i dobićete ovakav ekran; dat je primer koji filtrira sve poruke koje dolaze za određeni domen (mada tu može da stoji i konkretna email adresa koju preusmeravate na glavno sanduče):
Sledeći ekran kreira sam filter i postavlja (bitne) parametre:
Ako “overite” prvu opciju, mail koji vam stiže sa adrese iz filtera nikada neće biti u Inbox-u već samo pod labelom (u direktorijumu); da li ćete ovo uključiti ili ne, zavisi od toga kako radite sa vašom poštom – da li volite sve lepo raspoređeno po folderima, ili i po folderima ali i u Inboxu.
Odgovaranje (reply)
Ok, pošta fino dovučena, uredno raspoređena po labelama, šta ostaje?
Ostaje da podesite mogućnost odgovaranja sa vašeg glavnog naloga u ime svih naloga koji se u njega slivaju. I to je lako izvesti: Settings / Accounts / Send Mail as:
Savetujem vam da overite opciju “Reply from the same address the message was sent to“.
Gmail će vas provesti kroz seriju ekrana, i na kraju poslati mail sa kodom koji treba da unesete (i time potvrdite da ste zaista vlasnik naloga):
Ako ste prethodne korake uradili kako treba, ovo ne bi trebalo da bude problem – mail sa kodom je već na vašem glavnom nalogu; ako se radi o Pop3 nalogu, predlažem da odete u Settings / Accounts / Get mail from other accounts i zahtevate dovlačenje pošte (Check mail now – inače se pop3 dovlačenje dešava periodično, obično svakih sat vremena).
Jednom potvrđen, ovakav nalog postaje regularna adresa sa koje možete da pišete iz vašeg glavnog sandučeta.
Već sam ranije pisao da su moja iskustva sa našim hosting kompanijama (konkretno Verat) u najmanju ruku problematična. U najveću ruku, većina ne zaslužuje korisnike koji drže svoje sajtove kod njih.
Istorija, ili takvo iskustvo se ponavlja – skoro sam učestvovao u sličnoj situaciji kod Moosheme: drugi provajder, drugi sajt, drugi korisnik, isti problemi – nedostatak poštovanja klijenta, njegovih prava, nedostatak prave, profesionalne usluge; mogu se oni zvati SezamPro Hosting, ali ono Pro je itekako Problematično.
Razumljivo mi je da prodavci hardvera tretiraju kupce kao debile; generalno neznanje kupaca im pruža osnove za to; no, čovek bi očekivao da se u specijalizovanim oblastima (a hosting je još uvek nešto čime ne može baš svako da se bavi ili koristi) kvalitet usluge i informacije sa druge strane žice (od podrške) bude barem u ravni znanja korisnika (= mene) i da ponudi fer odnos … ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog servisa koji je plaćen.
Osnovne pretpostavke su proste: hosting kompanija ima servis, koji korisnik plaća. Hosting kompanija se brine za svoj posao, a korisnik za svoje podatke / sajtove. Jasno mi je da razni ugovori i uslovi korišćenja imaju za cilj da zaštite posao hosting kompanije od “zlih” korisnika, ali mi nije jasno kako njima nije jasno da je i svakom korisniku bitno da u svakom trenutku vlada svojim vlasništvom – podacima i sajtovima.
U slučaju SezamHosting-a te pretpostavke baš i nisu ispunjene – ako zaključe (na osnovu parametara koje nisu uspeli da mi objasne ni posle tri maila) da određeni sajt ugrožava druge sajtove na istoj mašini, oni ga suspenduju – dobro, razumljivo, štite posao. Ali ne samo što ga suspenduju, no ni ne potrude se da obaveste vlasnika o tome, što je bezobrazno (a i stoji u ugovoru), sem ako ne računate ovakvu sliku, kakvu ne bih voleo da vidim ni kod neomiljenih osoba a kamoli prijatelja:
Idemo dalje: suspenzija je potpuna – ne samo da je vaš sajt nevidljiv, nego vam je ukinut i bilo kakav pristup administrativnom delu (cPanel): ne možete detektovati problem, ne možete ga ukloniti, ne možete doći do vaših podataka, ne možete ama baš ništa – šta SezamHosting očekuje od korisnika? Da telepatski reši problem?
Neću da pominjem (lažem, hoću 😉 ) tenis sa raznim zahtevima gde se obraćam Goranu, Vladimiru 1, Vladimiru 2 – tok informacija oko određenog tiketa u firmi treba da bude transparentan za korisnika; korisniku treba jasna informacija i baš me briga od koga ta informacija dolazi. Pogotovo je iritantno “učiniću vam to i to, ali da znate da ste po Ugovoru trebali da nas obavestite u drugi utorak prethodnog meseca …” – ili ćete odraditi posao, ćutke, ili ćete se striktno ponašati po Ugovoru, ali to važi za obe strane – nije usluga ako dobijem backup rođenih (dobro, Mušeminih 🙂 ) podataka, jer inače nemam pristup istima jer je sve, ama baš sve suspendovano.
Napraviti profesionalni servis nije teško; osnovne premise su: tačna, pravovremena i korektna akcija prema korisniku (znam, radim u kompaniji koja opslužuje velike klijente); napraviti profesionalni servis je skupo (trebaju vam dobri kadrovi koje treba lepo platiti) i traje (ti kadrovi treba da nauče o vašoj firmi i poslu sve što ne znaju); isplativo je napraviti profesionalni servis – ne odmah, ne za mesec dana, već na duže staze, kada zadovoljni korisnici dovedu još korisnika, a onda oni dovedu svoje prijatelje ….
Napraviti neprofesionalni servis je lako i jevtino; a takvi su i rezultati – kratkotrajni. Tržište Srbije jeste možda malo i neuko, ali će vreme, ovakva iskustva i ponuda stranih hostinga (pa makar i ping do sajta bio 200 ms a ne 30 ms) prosejati ovakve kompanije; samo mi je strepnja dublja od nade da će se još mnogi opeći pre nego što se prosejavanje desi.
E da: sa SezamPro sam imao uvek dobra iskustva i sa njima sam od samih početaka (još od davnog Sezam Net-a). Mislim da je SezamPro itekako trebalo da poradi (i to debelo) na uvođenju standardnog kvaliteta u “Hosting” d.o.o; malo njih zna da je to posebna firma koju je SezamPro kupio; malo njih za to i mari – ovo je itekako mrlja i na SezamPro-u, jer, na kraju krajeva, nose i njegovo ime.
ubeležite 13. februar (petak) kao dan kada bi trebalo da se uključite u Evropski dan uštede energije. Akciju kod nas vodi Radio 202 (gospođa Ružica Zorkić Radičević) i predstavlja napor da sačuvamo energiju i životnu sredinu ili da osvesti što više ljudi o tom pitanju.
Originalni poziv sledi:
UČESTVUJTE u kampanji PAMETNO KORISTIM ENERGIJU
EVROPSKI DAN UŠTEDE ENERGIJE 13. februar 2009.
Kampanju je pokrenuo RAI/Radio 2, po preporuci Evropske radiodifuzne unije (EBU), još 2005. pod sloganom “M’Illumino di meno”(“Palim se manje”, it.)
Radio Beograd, nosilac projekta je Beograd 202, po prvi put uključuje celu Srbiju u ovaj projekat. Projekat PAMETNO KORISTIM ENERGIJU ima za cilj da probudi s(a)vest gradjana Srbije i uključi ih u medjunarodnu mobilizaciju u racionalnoj potrošnji energije.
Pozivamo SVE naše slušaoce da 13. februara, bar na kratko, isključe svetla i električne uredjaje u kućama i na radnim mestima. Petominutni režim “energetske tišine” ima za cilj da probudi svest i savest najšire populacije o energetskoj efikasnosti na jedan dan, i time, dugoročno posmatrano, i opšti pogled na energiju. Tako će 13. februar postati Dan jedinstvenog apela za racionalnu potrošnju energije. Apela upućenog svima u Srbiji, a pre svega, slušaocima Radio Beograda.
Kampanju su do sada podržali: britansko Ministarstvo spoljnih poslova, grad Pariz (Ajfelov toranj), Evropski parlament u Briselu i Strazburu, gotovo svi gradovi u Italiji ali i Atina, Dablin, Edinburg, Sofija, Beč…
U Srbiji, kampanja se organizuje u celini, na dobrovoljnoj, volonterskoj osnovi. Do sad su je pomogli: Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije koja je projektu pružila institucionalnu i stručnu podršku – i obezbedila prigodne poklone za slušaoce koji se istaknu svojim komentarima i sugestijama. I Rambo Amadeus.
POZVANI STE I VI – UKLJUČITE SE:
ISKLJUČITE 13.FEBRUARA, bar na kratko, što više električnih uredjaja
Pošaljite ovaj mail svim svojim prijateljima, neprijateljima, poznanicima,saradnicima…BAŠ SVIMA
Jedna od (po meni) loših odluka donesenih kada je Vista u pitanju je način organizovanja verzija Viste; konfuzija koju su donele Home Basic, Home Premium, Business, Enterprise, Ultimate kao i funkcionalnosti koje poseduju nikako nije mogla da pomogne boljem prijemu novog (sada već starog) operativnog sistema.
Gužva, ne? 🙂 Isto kao za Vistu? 🙂 Na svu sreću, nije tako – Starter (samo 3 aplikacije, namenjeno zaista slabim mašinama) i Basic (skinuta “šminka” kao što su Aero) su “specijalne” verzije, koje će biti dostupne samo proizvođačima hardvera (OEM mreža).
Enterprise verzija će biti dostupna “velikim” potrošačima (firmama) kroz Volume Licencing programe.
Za najveći broj korisnika ostaje biranje samo između Home Premium i Professional edicija. Ako ste kućni korisnik -> Home Premium; ako ste poslovni korisnik -> Professional – stara dobra XP šema.
Pored ovoga, urađeno je i nešto više – svaka sledeća verzija je nadskup svih funkcionalnosti (a ne kao kod Viste, gde ste izborom više verzije, recimo Business, gubili stvari koje ima Home Premium, recimo Windows Media Center) i svi fajlovi su već na vašem računaru (Windows Anytime Upgrade) tako da prostom kupovinom novog ključa možete da otključate funkcionalnosti iz više verzije.
Jedno od neformalnih sredstava komunikacije u firmi u kojoj radim je i MSN Messenger ili kako se sada lepo zove, Live Messenger. Razlozi zašto je baš ovaj program izabran za instant poruke su istorijske prirode – devedesetih godina su postojali još ICQ i Yahoo Messenger, koji su u odnosu na MSN bili prešareni i prenaporni.
U početku je za korišćenje bilo neophodno da imate mail nalog na nekom od Microsoft servisa (Hotmail, Msn, Live) da bi vrlo brzo uveli i mogućnost da uz postojeću ne-Microsoft adresu možete koristiti MSN Messenger. Ta tranzicija (sa hotmail na kompanijske email adrese) je prošla relativno bezbolno – otvorite novi Passport nalog sa kompanijskom adresom, uradite eksport adresa sa Hotmail naloga i import na novootvoreni nalog.
Najavljeno gašenje .yu domena je opet nametnulo novi zadatak – promenu mail adresa na Live Messengeru sa .co.yu na .rs. Kako sam zadužen za tehničke stvari, a i već sam radio ovu akciju na svom privatnom Live nalogu, rešio sam da sprovedem na sebi celu akciju i napišem odgovarajuće uputstvo za ostale.
Tu počinje hod po mukama:
Scena 1 – petak: priprema
Uredno sam pročitao uputstvo za promenu mail adrese na Live nalogu (ne, nisam toliki fanatik za uputstva 😛 već je jedno kada radite za sebe ili za 120+ ljudi) gde se pominje da “po promeni e-mail adrese ne treba da se logujete na MSN barem 3 sata”; u dokumentaciji sam naleteo takođe i na informaciju da “se promene na nalogu mogu propagirati i do 48 sati”. Odlučim da promenu mail adrese odradim u petak uveče i da se ne logujem do ponedeljka (što je sigurno, sigurno).
Scena 2 – ponedeljak: prvo logovanje
U ponedeljak imam šta i da vidim: svi moji kontakti (300+) su offline – na nebu instant poruka je do tada neviđena tišina 🙂 (i tu tek uviđam koliko IM uzima u mom dnevnom vremenu i koliko mi odvlači pažnje). Odradim više posla no za prošla 2 radna dana, ali nervoza polako raste – čak ni kolege u kancelariji do moje me ne vide on-line.
Odlučim da je strpljen – spašen, pa odložim bilo kakve akcije do sutra – možda se tih 48 sati nekako drugačije piše na američkom kontinentu 😉
Scena 3 – utorak: more tišine
Logovanje na Live u utorak – i dalje more tišine; sada sam već nervozan – od lake probe, ovo prerasta u problem. Vraćam se dokumentaciji – predlažu u retkim slučajevima kada se ovo desi (eh, što me ovako ne pogodi 7 na lotou no sve neki retki problematični slučajevi 😛 ), da izvezem sve moje kontakte, obrišem ih i uvezem ponovo – to bi trebalo da sve moje kontakte ponovo pita za dodavanje mog naloga na Live Messenger. Rečeno – učinjeno: izvezeni, obrisani, uvezeni … tišina. Sada sam već ljut 🙂
Iako mogu više da uradim, navika je čudo – prosto mi nedostaju iskačući prozori sa razno-raznim porukicama, linkovima i informacijama 🙂
Opet strpljivo rešim da sačekam sredu (“jutro je pametnije od večeri” i ostale poslovice) da dam “tim serverima” šansu da između sebe razmene toliko veliku količinu informacija (jeste, ovo je ironija) o mojih 300+ kontakata.
Scena 4 – sreda: akcija
Kako ni maltertiranje sa brisanjem/dodavanjem adresa nije urodilo plodom, rešim da više ne sedim skrštenih ruku i da pošaljem spamersko-cirkularni mail na sve moje kontakte i zamolim ih da moju novu mail adresu ručno dodaju na svoju listu adresa. Tek tada, polako, vrlo polako, su moji kontakti počeli da se pojavljuju online. Pri tom su se dešavale sitnice kao: urade odjavu / prijavu na Live Messenger i ponovo izgube moju adresu sa liste; neki od najbližih kolega su me dodavali i po tri puta, a i ja njih na moju listu 🙁 … Ozbiljan servis?
Epilog – mesec dana kasnije
Posle 30-ak dana, samo 172 kontakta su off-line 😛 Kolegama sam, umesto promene mail adrese, savetovao da naprave novi Live nalog (sa novom adresom) i da urade izvoz / uvoz adresa. Rezultati su bolji no sa gore opisanom akcijom, ali i dalje daleko od savršenih – gomila ljudi ima delimičnu vidljivost ostalih kolega; neki koji su kod mene online, mene vide offline, kao i sve druge moguće kombinacije.
Ako možete da birate, ne birajte Live Messenger za vaše poslovne potrebe – probajte alternative (recimo GTalk). Prosto je sramota kako jedan važan servis kao što je Live Messenger (ma šta pisalo u članovima 20. i 21. Uslova za korišćenje), posle ovoliko godina, može sebi dozvoliti da trivijalna stvar (promena adrese, pa makar raspoređena i na 1000 servera) ne radi i spreči osnovnu namenu – razmenu poruka.
Džaba što nude i razmenu slika, i profile i ne znam šta još – osnovna funkcija, osnovni servis mora da radi besprekorno – ako je ovo narušeno, sve ostalo je sa stanovništa korisnika smešno – čemu nova slika na Live Messengeru ako je niko ne vidi? 🙂
Već duže vreme pratim razvojni put novog Windows-a, jednostavno nazvanog Windows 7 – naslednika Viste, toliko neshvaćenog i nepravedno pljuvanog operativnog sistema 🙂
Od uobičajenog Microsoft “nema ništa da znate, sve je zatvoreno i saznaćete kada kupite kopiju novog OS-a” neko je vrlo pametno odlučio da se Windows 7 razvija na sasvim drugi način – otvoreno, sa mnoštvo informacija o tome kako se rešavaju problemi, koje se nove mogućnosti dodaju, i naravno, da daju opciju da celokupna publika učestvuje u tom procesu. Samo taj stav je dao veliki pozitivan osećaj budućoj zameni za Vistu; dodajte tome i potpunu (obećanu) kompatibilinost sa Vista drajverima – i u startu imate operativni sistem koji je predodređen da uspe.
Sada je već došlo vreme da se proba prva Beta – što je za mene maltene prava poslastica 🙂
Kako da probam?
Za slučaj da imate solidnu mašinu, 20-ak Gb prostora i vremena / želje da se poigrate novim operativnim sistemom, svratite do adrese:
Ova je ponuda ograničena na prvih 2,5 miliona downloada (update: kako ovde kažu, limit je promenjen u datum – do 24. januara) – zato požurite 🙂
I da, ova verzija ističe u julu 2009 – do tada se očekuje nova beta.
Instalacija
Upozorenje: gledajte da računar na kome instalirate Windows 7 beta u toku instalacije (a i malo kasnije) nema pristup vašim mp3 fajlovima – beta je spakovana sa jednim vrlo nezgodnim bagom koji može praktično da vam uništi sve vaše MP3 fajlove ako upalite Windows Media Player pre nego li instalirate KB961367 koji ovaj problem ispravlja. Nije potrebno da “ručno” instalirate ovaj patch – dovoljno je po instalaciji da podignete Windows Update i sačekate da se instalira.
Dve su opcije za instalaciju: čist operativni sistem na posebnoj particiji (ono što sam ja izabrao) ili Upgrade postojećeg sistema – u tom slučaju morate da imate Vista SP1 operativni sistem sa svim zakrpama – beta ne podržava Upgrade bilo kog (starijeg) operativnog sistema.
Čista instalacija je vrlo jednostavna – podignete sistem sa DVD-a koji ste narezali, odgovorite na 3 – 4 pitanja o konfiguraciji (gde se instalira, lokacija i tastatura) i to je to – za manje od 30 minuta imao sam potpuno instaliran operativni sistem – brže i od Vista instalacije.
Kompatibilnost
Windows 7 je našao sve potrebne drajvere za moju mašinu i priključene uređaje (štampač, skener) na Windows Update sajtu – izgleda da glavno obećanje o kompatibilnosti (“100% kompatibilan sa drajverima za Vistu”) za sada stoji.
Podigao sam sve uobičajene aplikacije sa referentne liste i problemi na koje sam naišao:
Google Pack je odbijao da se instalira – tvrdio je da podržava samo XP i Vistu; rešeno tako što sam potrebne aplikacije instalirao pojedinačno
Drag & Drop datoteka između Virtual PC 2007 operativnih sistema i Windows 7 ne radi; rešeno mapiranjem lokalnog diska preko Shared opcije u virtuelnim operativnim sistemima.
Standardne Vista YU tastature sa našim slovima ne prolaze; na brzinu sam napravio jednu Win 7 US Serbian tastaturu (na istoj je stranici) – problem je jer se “stare” referišu na nepostojeću zemlju ( Serbia and Montenegro (former) ) što se nekako kosi sa lokacijom koju sam izabrao ( Serbia )
Prijava problema
Ma kako stabilno izgledao Windows 7, ovo je ipak prva beta – očekuje se da će razvoj potrajati barem još 10-ak meseci (po nezvaničnim informacijama, finalna verzija izlazi krajem ove godine ili početkom 2010.).
Na to vas podseća i Send Feedback dugme na maltene svakoj aplikaciji:
Windows 7 - Send Feedback (klikni za veću sliku)
Za prijavu problema vam je potreban besplatan nalog na Microsoft Connect sajtu (mada, i tu ima problema 🙂 – od 3 primećena problema prijavio sam samo jedan 🙂 )
Taskbar
Nekoliko novih stvari je dodato u Windows 7; kao najveća novina se izdvaja potpuni redizajn Task bara – sada je to kombinacija Quick Launch sekcije + starog Taskbara + funkcionalnosti koja ranije nije nigde postojala:
Windows 7 - Taskbar (klikni za veću sliku)
Aplikacije koje su startovane imaju okvir na taskbaru, kao i dodatne informacije (recimo, zelena boja na Explorer ikoni pokazuje dokle je stiglo kopiranje):
Windows 7 Taskbar - detalj (klikni za veću sliku)
(ovde samo nisu startovani Total Commander i Google Chrome browser)
I dalje postoji pregled šta trenutna aplikacija radi (kao u Visti, prevlačenjem miša iznad ikonice na taskbaru) ali i mogućnost upravljanja tom aplikacijom odatle, ako je to podržano:
Window 7 Taskbar - pregled aktivne aplikacije
Neke stvari su podržane za bilo koju aplikaciju: ako prevučete miša iznad preview prozora, dve stvari će se desiti: u gornjem desnom uglu preview prozora dobijate x za gašenje te aplikacije i svi ostali prozori će postati potpuno providni, omogućujući vam da brzo locirate prozor aplikacije u punoj veličini i da vidite šta se trenutno dešava – jedna od najkorisnijih opcija po meni.
Ako na ikonu na taskbaru kliknete desnim dugmetom miša, dobićete takozvani “Jump menu” – najčešće akcije za datu aplikaciju; ako aplikacija nije posebno pisana za Windows 7, obično se svodi na poslednje korišćene fajlove:
Windows 7 Taskbar - desni klik na aplikaciju (klikni za veću sliku)
dok je kod Windows 7 aplikacija to mogućnost za brzo i efikasno upravljanje aplikacijom sa samog taskbara:
Windows 7 Taskbar - desni klik na WMP
Inače, aplikaciju možete postaviti na Taskbaru desnim klikom na ikonu i izborom “Pin to Taskbar” ili prostim prevlačenjem ikone na Taskbar.
Podešavanje same radne površine je ostalo manje-više isto, uz novu opciju Slide Show slika za pozadinu:
Windows 7 - Desktop - Slide Show (klikni za veću sliku)
Gadžeti
Window Vista Sidebar, posebna aplikacija u kojoj su se izvršavali gadžeti (male javascript aplikacije) je otišla u penziju – sada je gadžet moguće staviti bilo gde na radnu površinu:
Windows 7 - Desktop gadžeti (klikni za veću sliku)
Biblioteke (Libraries)
Windows 7 pokušava ponovo da reši problem organizovanja podataka u svetu kada se podaci mogu naći svugde – kako na lokalnom disku, tako i na spoljnim ili mrežnim diskovima.
Sada je kao osnovna jedinica organizovanja podataka biblioteka (Library):
Windows 7 - Biblioteke (klikni za veću sliku)
Biblioteka je praktično virtuelni direktorijum koji sadrži kako lokalne datoteke, tako i reference (linkove) na datoteke sa drugih lokacija i trudi se da pristup, prikaz i pretraga svih datoteka bude unificirana, bez obzira na stvarnu fizičku lokaciju.
Pri tome, prikaz sadržaja biblioteke je prilagođen određenom tipu podataka (slike, muzika, video materijal). Moguće je, naravno, kreirati i vaše biblioteke (recimo, biblioteka vezana za određen projekat, koja će uključiti sve bitno za projekat – dokumentaciju, source code, udaljenu lokaciju, itd).
Koristeći biblioteke, Windows Media Player i Windows Media Center konačno koriste isto mesto za smeštanje svih informacija vezanih za multimedijalne datoteke (sve do Windows 7, svaka od ove dve aplikacije je imala svoj način za smešanje i traženje, što je predstavljalo solidno smaranje, pogotovo ako imate veliki broj pesama / video materijala).
Standardne aplikacije
Kalkulator
Znam da ovo nije najvažnija aplikacija na svetu 🙂 ali je definitivno vrlo korisna; u Windows 7, kalkulator je dobio četiri načina rada:
Standard (Alt + 1):
Windows 7 - Calculator - Standard Mod (klikni za veću sliku)
No, čak i u standardnom modu, sa nekoliko klikova po meniju, možete od ovoga napraviti vrlo upotrebljivu alatku:
Windows 7 - Kalkulator - Standardni mod (klikni za veću sliku)
Pored istorije (“trake”) na gornjem delu, desno možete dodati deo za račun sa datumima (prikazano), konverziju između jedinica kao i raznih drugih opcija (recimo proračun rate kredita) preko “Templates” selekcije – ovo je zajedničko za sve modove kalkulatora sem za statistički.
Pored osnovnog moda, tu su i:
Naučni (scientific – Alt+2) (poznat od ranije):
Windows 7 - Kalkulator - naučni mod (klikni za veću sliku)
Programerski (Alt+3):
Windows 7 - Kalkulator za programere (klikni za veću sliku)
Tu je i statistički koji omogućava rad sa jednostavnim skupom podataka (Alt+4):
Windows 7 Kalkulator - statistika (klikni za veću sliku)
WordPad / Paint
Dve najzapostavljenije aplikacije, WordPad i Paint su konačno dobile nove funkcije. Na obe aplikacije su postavljeni Ribbon UI (uveden u Windows kroz Office 2007 familiju proizvoda):
Windows 7 - Paint (klikni za veću sliku)
(iako Paint i dalje ne može ni da primiriše odličnom Paint.Net programu)
Kod WordPad-a je najinteresantnije što može da otvara datoteke u ODT formatu, mada sa vrlo promenljivim uspehom.
Windows Media Player 12
Ja izrazito nisam voleo Windows Media Player i to zbog gužve i pretrpanosti celokupnog interfejsa kao i komplikovanosti izvođenja i najobičnijih operacija. Možete misliti kako sam se prijatno iznenadio prilikom prvog puštanja pesama:
Windows 7 - Windows Media Player 12 - Now Playing mod (klikni za veću sliku)
Čak i kada prevučete mišem preko radne površine WMP-a, i dalje je sve sasvim jednostavno:
Windows 7 - Windows Media Player 12 (klikni za veću sliku)
Dodajte na to i ugrađene kodeke za H.264 video, AAC audio (što znači da možete slušati i pesme iz Itunes biblioteke ako nisu zaštićene Apple FairPlay DRM tehnologijom), Xvid i DivX video (uz one koje je već Vista podržavala: MPEG2, WMV, MP3) i dobijate sasvim pristojno pravo-iz-kutije (out of the box) iskustvo što se video i audio materijala tiče: vaše mp3 pesme, DVD filmovi, DivX i Xvid filmovi – sve možete slušati / gledati bez da instalirate ijedan dodatan program / kodek (ili ne-daj-bože kodek pakovanje) – vrlo lepo.
Aplikacije koje nedostaju
Suprotno ustaljenoj politici da svaka nova verzija operativnog sistema ima sve više i više instaliranih aplikacija, Microsoft je sa Windows 7 krenuo u drugom smeru – neke aplikacije, koje su predstavljale standard, više se ne isporučuju na DVD-u, već se mogu skinuti u okviru Windows Live Essentials incijative. To su:
Windows Live Family Safety
Windows Live Mail
Windows Live Messenger
Windows Live Movie Maker
Windows Live Photo Gallery
Windows Live Toolbar
Windows Live Writer
Microsoft Office Outlook Connector
Od svega gornjeg sam skinuo samo Live Messenger (verzija 2009, Build 14.0.8050.1202) – šaren (i previše za moj ukus), dodaje Favourites (“Omiljeni”) gde možete staviti vaše kontakte sa kojima najčešće komunicirate.
Postojale su glasine da će Live Messenger 2009 doneti mogućnost komuniciranja sa GTALK / ICQ / Aim korisnicima, ali su to za sada samo glasine – jedina druga mreža sa kojom Messenger može da komunicira je Yahoo Messenger.
Ostalo
Rad sa virtuelnim diskovima
Sada je moguće .vhd (Virtual Hard Disk) datoteku, koju koristi Virtual PC 2007 regularno nakačiti kao lokalni disk:
Windows 7 - Rad sa VHD (klikni za veću sliku)
Takođe je moguće i kreirati VHD datoteke, a tvrde da je moguće i podići (boot) sistem sa VHD datoteke (nisam probao) – ove opcije za sve korisnike virtuelizacije su itekako dobra vest.
Bolje upravljanje sa više monitora
Windows 7 vam olakšava upravljanje sa više monitora (rezolucija, pozicija, orijentacija):
Windows 7 - rad sa više monitora (klikni za veću sliku)
HomeGroup umrežavanje
Kako je više računara u kući stvarnost, Windows 7 donosi opciju koja umnogome olakšava umrežavanje, i prvenstveno deljenje multimedijalnih datoteka kao i štampača – HomeGroup.
U HomeGroup mogu učestvovati samo računari sa instaliranim Windows 7; svaka HomeGroup prilikom kreiranja dobija lozinku i samo računari/korisnici koji znaju lozinku se mogu priključiti.
Kako za ovakve stvari koristim Windows Home Server, nisam se upuštao u podizanje još jedne instance Windows 7 radi testiranja.
Ispod haube
Ono što se ne vidi, a što je takođe vrlo važno, su izmene urađene u samom jezgru operativnog sistema – kernelu. Unapređen je deo koji upravlja procesima (Process Scheduler) kao i memorijom (Windows Memory Manager) što je omogućilo Windowsu 7 lako skaliranje na mašinama sa do 256 procesora (jezgara).
Kako ovde ne posedujem kontrolisane uslove, i način da svaki postupak izmerim, osloniću se na visoko netačnu metodu – lični utisak 🙂
Na istom računaru su instalirani i Vista SP1 i Windows 7; pri tome, Vista ima daleko više instaliranih aplikacija (a poznato je da sa vremenom i brojem podignutih servisa od instaliranih aplikacija raste vreme u radu).
U podizanju sistema, Visti je trebalo 33 sekunde dok se (sveže instaliran) Windows 7 podigao za 28 sekundi.
Kopiranje oko 445 Gb podataka sa USB diska na lokalni disk u Visti je završeno za 4h 14min, dok je u Windows 7 kopiranje trajalo 4h 24min.
U svim ostalim operacijama koje sam probao (obrada velikih fotografija, kompajliranje zahtevnog projekta u Visual Studio 2008) osećaj je otprilike isti; iako svuda stoje tvrdnje da je Windows 7 Beta 1 brži od Vista SP1, ja to ne mogu da potvrdim – samo mogu da kažem da stvari nisu sporije.
Na kraju
Vista je odradila lavovski deo posla za Windows 7 – izgrađen je nov korisnički interfejs (Aero), dodati novi sigurnosni mehanizmi kao i iznova napisani veliki sistemski delovi (audio, print, ekran, mreža). Kao posledica toga i lenjosti / neiskustva / loših programera hardverskih kuća, Vista je primila udar kao “loš” operativni sistem, sa kojim uređaji “ne rade”. Vreme je učinilo svoje i Vista SP1 + korektno napisani drajveri su vrlo udobno korisničko okruženje. Windows 7 je izgrađen na tim osnovama i to izgleda vrlo uspešno.
Da li je Windows 7 dobar operativni sistem? Na osnovu nekoliko dana korišćenja (kao glavnog operativnog sistema) – definitivno jeste. Da li je revolucionarni korak u odnosu na Vistu? – definitivno nije. Ako vam je Vista glavni operativni sistem, u W7 ćete se osećati kao kod kuće, ali takođe nećete imati posebnog razloga (barem za sada, u beti 1) da kupite W7 i zamenite sasvim dobru i radeću Vistu SP1.
Svakako, Windows 7 je logičan korak i, znajući koliko je Vista pobrala loših glasova, i potreban korak za Microsoft. Pažljivo vođen razvoj (i marketinški i tehnološki) će, verujem a i ova beta to solidno pokazuje, kulminirati jednim modernim i vrlo upotrebljivim OS-om, i mnogi koji su (sa ili u mnogo više slučajeva bez razloga) pljuvali Vistu, će preći na Windows 7.
U svakom slučaju, sa nestrpljenjem očekujem sledeću betu 🙂 Do tada, vraćam se na Vistu SP1 – ona vrlo lepo fercera 🙂
Nikada nisam bio preterani zaljubljenik u televiziju – kada god zateknem sebe ispred ekrana (a da to nije 22″ LCD monitor 😛 ) imam osećaj da gubim vreme i da slike koje trče preko fosfora nisu vredne mog vremena (za koje opet osećam da ga nemam dovoljno … ali to je tema za drugi post ili psihologa 🙂 ). TV sam koristio samo kao veliki ekran za gledanje filmova ili najomiljenije serije svih vremena – Dr. House.
No, silom prilika (dva puta sam u kratkom roku bio bolestan) sam se našao u situaciji da ne mogu da čitam (visoka temperatura), proveravam mail ili kuckam po laptopu, pa je kao opcija za ubijanje viška vremena ipak ostao TV.
I da vidiš čuda – u 3-4 dana sam navikao (ili bolje reći: navukao) na daljinski i beskonačno vrtenje kanala. Samo hipnotičko menjanje velikog broja kanala, bez namere da nešto zaista i odgledam, oduzimalo je po 1 – 2h (na svu sreću, bez sapunica). Čak ni beskonačne samo-reklame serija na Fox Life ili Fox Crime kanalu mi nisu izazivale užasnu netrpeljivost, već otupelu ravnodušnost “proći će, pa će ta i ta serija” – postala mi je jasnija ljudska opsesija tom magičnom kutijom.
Na svu sreću, po ozdravljenju i vraćanju u normalne tokove, ta potreba se izgubila i vratio sam se radiju, kao pravom mediju za moj karakter i ličnost.
Ostao je samo strah da se ova ovisnost o kutiji koja besomučno i bezobzirno jede vreme ne vrati i mnogo bolje razumevanje svih onih kojima je magična kutija u časovima dokolice najbolji drug 🙂
Kako je krenuo praznični duh (čitaj: sve manje i manje se radi), pomislih da je idealno vreme za vađenje pasoša i lične karte (one “opasne”, znate, sa kodom) – valjda će manje ljudi doći na sličnu ideju u ove samo-što-nije-nova-godina dane.
Rečeno/učinjeno: nabavio sveže uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, i 4 uplatnice (sve detalje o uplatnicama imate na sledećim stranicama MUP sajta: lična karta i pasoš – sa posebnim osvrtom na poziv na broj, koji treba da odgovara opštini na kojoj ste prijavljeni).
Poučen horor pričama koje vladaju o uslovima u SUP-u Novi Beograd (“ustaneš u 4h; odeš u MUP da te stave na spisak za spisak; u 8h ti dodele broj i vreme kada treba da dođeš; dođeš u to vreme i onda čekaš 100 godina i svađaš se što sa šalterskim radnicima što sa ljudima u redu sve dok to ne obaviš”), rešim da ipak posle posla svratim do SUP-a Novi Beograd i proverim sve detalje pre nego li krenem u epopeju.
Tamo na oglasnoj tabli lepo piše – “pored ove lokacije koja ima dva mesta za prijem zahteva za pasoše / lične karte, radi i lokacija na Bežaniji, Ljubinke Bobić 14, sa jednim mestom za prijem podataka”. Kako znam naš narod (“što je sigurno, sigurno; ovo je glavni SUP, da ja ne rizikujem”) sutradan poranim na Bežaniju i imam šta i da vidim: samo dvoje ispred mene 🙂 Ni na posao neću zakasniti … ali za malo.
Naime, kao što ste već verovatno čitali kod Alecka ili Urketa, ovo nije najbrža operacija na svetu; procesiranje po zahevu se kreće od 15ak (samo pasoš ili samo lična karta) pa sve do 35 – 45 minuta za oba dokumenta (!) – ni ne želim da računam koliko će vremena biti potrebno na tri mesta za sve novobeograđane za izdavanje ovih isprava.
I nije kriva administracija – bezobrazno sam “špijunirao” tetu koja je obrađivala papire koje sam doneo – ona je unosila podatke brzinom kojoj su joj dve aplikacije (jedna desktop, jedna web) dozvoljavale.
A te aplikacije – to je horor nad hororima – retko gde sam video tako spore i neefikasne aplikacije; kao da nisu prošle ni osnovni proces testiranja.
Razlika između “programera” i programera je što prvi odradi pozitivnu granu (“probao sam na mom računaru jednom i radi”) i misli da je sve time pokriveno; dok drugi napiše aplikaciju, testira je pod svim mogućim i nemogućim uslovima, onda ode na teren, i to tamo gde su uslovi najteži (najstariji računar, skener i dial-up ili ADSL 256 veza) i ponovo testira i probava i meri koliko je potrebno; ove cikluse ponavlja sve dok vremena u najgorim uslovima nisu prihvatljiva; 35 minuta po zahtevu se ni po kakvom kriterijumu ne može nazvati “prihvatljivim”.
Ni jedna aplikacija (bilo web bilo desktop) ne sme dozvoliti da je sporija od operatera; kod ovih aplikacija, gospođa je uspevala da SVE uradi brže od aplikacije – unos podataka, izbor sledeće stavke, unos lozinke.
Ako pišete programe za druge – testirajte ih, i to ozbiljno. Ne u uslovima “imam ADSL 1,5 Mb i 1650 x 1080 ekran” već u uslovima koje očekujete kod korisnika – dial up, i 800 x 600 ekran. Ako pišete program za vrlo važan zadatak i ustanovu i/ili veliki broj korisnika (a MUP i pasoši i lične karte građana po svim kriterijumima spadaju u vrlo važno) testirajte još više ili, ako ne znate kako testirati, nađite nekog ko zna – svi sati uloženi u razvoj aplikacije, sve moguće tehnike i tehnologije primenjene, padaju u vodu ako je krajnji korisnik nezadovoljan, frustriran ili, na kraju krajeva, ne može da uradi posao u datom vremenu – i to je isključiva greška nas programera.
Zato, ako ste programer, i bude vas nervirala sporost i čekanje u redu za pasoš/ličnu kartu – setite se da je tome kriv neko iz naše branše a ne MUP (mada, ruku na srce, živo me zanima kako su izabrali firmu koja je izradila ove programe).
Na kraju, za mene je vrlo prijatno iznenađenje da je MUP ponudio potpuno besplatno:
aplikaciju za čitanje podataka sa lične karte (sa čipom) – ЧЕЛИК (Читач Електронске ЛИчне Карте)
API koji se može iskoristiti ako vaša aplikacija ima potrebe za čitanjem ovih podataka
Nisam preterani poklonik raznih teorija zavere, moćnika i tajnih ali jako moćnih institucija / korporacija / društava; ja sam pre za diskusije tipa daj-mi-dokaz-i-ne-zavlači-me (posledica mog matematičko / programerskog usmerenja 😉 ).
Već sam ranije pisao da su moja iskustva sa našim hosting kompanijama (konkretno 
Jedna od (po meni) loših odluka donesenih kada je 
Jedno od neformalnih sredstava komunikacije u 
Nikada nisam bio preterani zaljubljenik u televiziju – kada god zateknem sebe ispred ekrana (a da to nije 22″ LCD monitor 😛 ) imam osećaj da gubim vreme i da slike koje trče preko fosfora nisu vredne mog vremena (za koje opet osećam da ga nemam dovoljno … ali to je tema za drugi post ili psihologa 🙂 ). TV sam koristio samo kao veliki ekran za gledanje filmova ili najomiljenije serije svih vremena – 
Drage blogerke / blogeri, dragi verni čitaoci i svi vi koji zalutate na strane 
Kako je krenuo praznični duh (čitaj: sve manje i manje se radi), pomislih da je idealno vreme za vađenje pasoša i lične karte (one “opasne”, znate,