Category: Blog

Svako od nas ima razne liste: stvari koje bi da kupi, stvari koje bi da uradi, mesta da poseti. E na jednoj od mojih lista, mesta koja treba videti, na prvom mestu je bio Pariz.

I bi Pariz

Ako bih trebao da opišem Grad Svetlosti u tri reči, to bi bile: hrana, vino, skupo Dozvolite još jednu: hrana, vino, skupo, Luvr. Krajni utisak koji ostane je veličanstven, veliki i jako šarmantan grad, po mirisu i osećaju vrlo sličan Beogradu.

Francuzi ne znaju engleski; da budem pošten, u većini glavnih ulica/radnji ćete se sporazumeti bez problema. No, zađite samo malo dublje u grad i možete dobiti konobara koji ne razume ni reč engleskog, a mahanje rukama ne pomaže Naučite barem osnovno; ako znate engleski, dobar kurs je Mišela Tomasa.

Čak i sami francuzi će vas upozoriti da su francuzi vrlo često grubi i da to nema veze sa vama (možda sa činjenicom da im kroz grad godišnje prođe oko 45 miliona turista). Maja i ja nismo imali problema: da li zbog dve i po reči koje sam naučio u dve nedelje pred polazak, ili zbog toga što nismo amerikanci ili čiste sreće, sve je bilo ok.

Inače, moja tvrdnja da su naše devojke najlepše na svetu i dalje stoji – francuskinje jesu elegante, ima i lepih, ali naše su najlepše

Prevoz

Prevoz je odlično organizovan; ceo grad pokrivaju Metro linije, dok predgrađa / aerodrome pokrivaju RER linije. Kažu da je i autobuski prevoz dobar, ali mi nismo imali potrebe da ga koristimo – kombinacija Metro/pešaka je sasvim dovoljna.

Preporučujem kupovinu Paris Visite karti za 2, 3 ili 5 dana, za zone 1-3 (ako ostajete u gradu) ili 1-6 (ako planirate obilazak lokacija van užeg centra grada) – nije potrebna fotografija (nekada je bila). Ako ostajete kraće, imate opciju kupovine karata u kompletu od 10, uz solidnu uštedu.

Za kupovinu karata postoje automati (gotovina ili kartice, mada se može desiti da ne prihvate kartice bez čipa), sa podrškom za engleski tako da to ne bi trebalo da bude problem.

Za razliku od londonskog Tube, u pariskom metrou korišćenje mobilnih telefona je moguće.

Hrana

O ovoj temi se može pisati i pisati; ono što definitivno ostaje kao utisak je da je sve ukusno – bilo da ručate u restoranu ili kupujete sendvič ili palačinku na nekom od mnogih kioska, sve je ukusno (za razliku od recimo Londona).
Samo pogled na izloge pekara / poslatičarnica čini da se istopite i da se u stomaku stvori osećaj isčekivanja lepog (a da, svi znate ko je osoba u pozadini i na šta se sprema)

Restorani su solidno skupi – teško ćete proći za manje od 50€ za obrok za dvoje. No, tu su supermarketi – za 15ak evra možete kupiti pršutu, kobasice, povrće, francuski hleb, flašu vina i nauživati se sa dragom

Pariz živi (i) noću – u vreme kada u Londonu, sem u pabovima, nema nikog, u Parizu su bistroi, brazerije i restorani prepuni – jede se odlična hrana i pije dobro vino; recimo, probajte Chez Caldé, 54 rue St-André des Arts.

Kupovina

Ovo nije moja oblast ali da pokušam.

Ako ste šopoman, za vas je bulevar Hausman (imenovan po Baronu Hausmanu, arhitekti koji je umnogome dao današnji izgled Parizu).

Dva ogromna tržna centa su smeštena ovde: Galeries Lafayette i Printemps, sa ogromnim izborom marki i sa čestim popustima (Maja: “Ovo boli” ). Pored ovoga, tu je (ekskluzivnija) La Grande Epicerie u Rue de Sèvres. U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, detaljna priprema je i ovde potrebna inače će samo šetnja kroz odeljenja potrajati dan

(Mislim da su prodavnice bez mesta za sedenje svojevrsna osveta nama, muškarcima koji za kupovinu ne mare Prosto ne mogu da poverujem da se tako bitan element enterijera izbacuje, čak iako je korisni prostor jako skup Zato volim prodavnice obuće – hteli ne hteli, moraju da postave sedeće objekte )

Lokacije i muzeji

Broj lokacija koje treba obići u Parizu je neverovatan, od “uobičajenih” (one za koje vezujemo Pariz) pa preko muzeja i manje poznatih lokacija (recimo groblje Pere Lachaise).

Ako nameravate da posetite više muzeja u nekoliko uzastopnih dana, za vas je Paris Museum Pass – sem novca, uštedeće vam dosta minuta / sati u redovima za karte i ulaz – većina muzeja ima posebne ulaze za vlasnike ovih karti. Doduše, takav raspored obilaska je dosta naporan, ali to je već stvar ukusa.

Izbegavajte prvu subotu u mesecu – tada je ulaz besplatan za sve i gužve su neverovatne.

Što se tiče koji muzej pre obići: najveće muzeje prvo – posle dana vrlo intenzivne šetnje, sve bi ređe ponovili to Luvr prvi, sredom – tada je otvoren najduže.

Muzej Orsej

Musée d’Orsay je izgrađen u prostoru bivše železničke stanice, tada znane kao Gare d’Orsay.

Sama zgrada je umetničko delo po sebi, izgrađena kao izložbeni primerak za Univerzalnu izložbu 1900.

Muzej je “mlad” i svoj rad je počeo 1986. godine; prikazuje umetnička dela zapadne civilizacije iz perioda 1848 – 1914. Posebna crta u delima su impresionisti (Mone, Dega, Renoar, Sezan).

Žorž Pompidu centar

Centre Georges Pompidou je takođe “mlad” muzej, završen 1977. godine. Zbog svoje lokacije, često ga zovu i Beaubourg muzej.

Vrlo je moderan i high-tech muzej i pokriva period 20. i 21. veka; fokusiran je na multidisciplinarnost – kombinovanje video i audio dela sa “klasičnim” delima skulpture i slikarstva.

Arhitektura zgrade je neobična: celokupna unutrašnjost je “izvrnuta”, sa karakterističnim cevima za vodu (zelene) , žutim nosačima za struju i plavim klimatizacionim elementima izvan same zgrade. Muzej ima i svojevrsnu osmatračnicu na vrhu (u vidu velike plastične providne cevi) sa koje možete videti znamenitosti Pariza.

Ispred samog muzeja se prave razna ulična dešavanja (zabavljači) i predstave.

Unutar muzeja je i velika biblioteka, tako da pazite sa koje strane zgrade čekate na ulaz – da vam se ne bi desilo kao nekima da čekaju ulaz u biblioteku, onda prepešače pola zgrade pa opet čekaju na blagajni za karte

Sve u svemu, interesantno mesto; ili će vam se dopasti ili ne – ravnodušni nećete ostati. Mene nije oduševio.

Trijumfalna kapija

Na zapadnom kraju Jelisejskih polja nalazi se upečatljiva Trijumfalna kapija, prepoznatljiv Pariski spomenik. Osećaj o pravoj veličini kapije ćete steći tek kada se nađete ispod nje – skladnost linija vam ne dozvoljava da to primetite iz daleka.

Samu izgradnju je naredio Napoleon, 1806. godine, obećavajući svojim vojnicima da će u povratku proći kroz Trijumfalnu kapiju. Obećanje je donekle ispunio, jer su za njegov povratak 1810. godine napravili potpunu drvenu repliku u prirodnoj veličini. Sama kapija će biti završena 1836. godine i Napoleon će, posthumno proći kroz kapiju 1840., na putu ka svom krajnjem mestu boravka – Les Invalides, uz grobnice drugih zaslužnih građana i vojskovođa.

Uspon na vrh (uz 246 stepenika) je obavezan – bićete nagrađeni 360 stepeni pogledom na ceo Pariz.

Inače, Trijumfalna kapija je deo Axe historique ili Trijumfalnog puta – pravca kroz spomenike i značajne građevine Pariza, sa istoka na zapad, koji počinje u Luvru, prolazi kroz Konkord trg i Trijumfalnu kapiju i završava se sa La Grande Arche de la Défense (modernom verzijom Trijumfalne kapije).

Ajfelova kula

Definitivno jedan od najpoznatijih (ako ne i najpoznatiji) simbola Pariza.

Remek delo inžinjerstva: Ajfelova kula je visoka preko 300 metara, dugo vremena najviša građevina u svetu. Izgrađena je za samo 2 godine, 1887 – 1889. i osnovna namena je bila da bude ulazak u Univerzalnu izložbu 1889, svetski sajam tehničkih i tehnoloških dostignuća, koji je bio posvećen stogodišnjici Francuske revolucije.

Vrlo elegantnih linija (pravi primer eksponencijalnih kriva), prosto vas ostavlja bez daha dok se penjete na drugi i treći nivo ove građevine. Prosto ne možete a da se ne divite umešnosti graditelja (Ajfela) tog doba.

Inače je bila omrznuta od samog početka od umetnika i javnosti Pariza, i plan je bio srušiti je posle 20 godina (takvi su i bili uslovi konkursa). No, korisnost je prevagnula (prvenstveno u komunikaciji) i ostavljena je da stoji. Sada je sa preko 7 miliona posetilaca godišnje najposećenija (koja se plaća) atrakcija na svetu.

I da, mala specifičnost: kada smo se na kraju popeli na sam vrh, poprilično “protrešeni” visinom na koju idemo, dočekao nas je zvuk turpije koja seče metal Nije bio najprijatniji osećaj na svetu

Obavezan obilazak.

Luvr

Luvr je veličanstven – samo kao grandiozna građevina, a o sadržaju, količini ljudskih dostignuća može se pričati satima.

Iako jeste trivijalija, vredi čuti – Luvr ima preko 16 kilometara galerija i ako se pred svakim izloženim predmetom zadržite samo minut, obilazak celog muzeja bi trajao 4 meseca.

Nekoliko saveta:

• kupite karte unapred; recimo u FNAC radnjama kojih ima svuda; 1.5€ više će se itekako isplatiti; nećete čekati ni u redu za kupovinu karte, a ni u redu za ulaz (koristite Rišelje ulaz)
• pripremite što bolje vašu rutu; sajt muzeja je dobro urađen i nudi kreiranje raznih tematskih obilazaka; jednom kada napravite obilaske, iscrtajte ih na planu muzeja i optimizujte ih tako da kroz jedan krak prolazite samo jednom – isplatiće se
• audio vodič (6 €) je vrlo koristan: preko objašnjenja do lakog lociranja gde se nalazite; pored novca, za uzimanje audio vodiča trebaće vam i neki identifikacioni dokument, koji ostavljate u zalog.
• ponesite vodu i što udobniju obuću
• obavezno sav višak stvari u garderobu (besplatno); dok prelazite kilometre kroz galerije, ne treba vam dodatni teret

Sacré-Cœur

Pariz je vrlo ravan – jedino pravo brdo (brdašce – 130 metara) je Monmart, čuveno stecište boema i umetnika u 19. i 20. veku. Na samom vrhu je izgrađena ova bazilika Sacré-Cœur ili bazilika Svetog Srca (Isusa Hrista).

Izgrađena je u spomen žrtvama Francusko-Pruskog rata; sama gradnja je trajala poprilično dugo: od 1875 do 1914. da bi zvanično bila osvećena posle I svetskog rata, 1919. godine.

Osnovni arhitektonski stil je rimsko-vizantijski, mada mnogi stil ove bazilike nazivaju kičem – zbog mešanja raznih pravaca i ideja. Meni se dopala, kao upečatljiva građevina na savršenom mestu – nad celim Parizom.

Ostalo

Pošto je post ionako predug, ovde ću samo navesti reference, a vi se već snađite kada ih budete obilazili:

• Notre Dame (“Naša Gospa”) – Prelepa gotska katedrala je nezaobilazno mesto za nas turiste. Izuzetnih kontura i staklenih mozaika, cela katedrala je izuzetno upečatljiva. Ispred same katedrale se nalazi francuska “Nulta tačka” (zvanični centar grada Pariza i mesto od koga se mere razdaljine u Francuskoj)
• Rodenov muzej – pored same zgrade muzeja i veliki vrt oko samog muzeja je izložbeni prostor sa velikim brojem Rodenovih skulptura, uključujući Mislioca i Vrata pakla.
• Ile de la Cite i Ille Sant-Louis – dva prirodna ostrva na Seni; la Cite – mesto početka Pariza i parižana i lokacija za Notr Dam
• Sorbona i Latinska četvrt – jako simpatičan kraj sa puno kafića i restorana
• groblje Pere Lachaise

Na kraju

Ako imate načina/mogućnosti, obavezno Pariz – sem ako niste apsolutni namćor i ne-hedonista, nema šanse da ne uživate

Za video pregled grada toplo preporučujem Aurorine Avanture – Pariz – deo prvi i Aurorine Avanture – Pariz – deo drugi a za još nešto slika prošetajte Pariz Flickr albumom.

Na kraju, posebna zahvalnost Peđi The Bloggeru za inicijalne savete oko Pariza i šta posetiti