Blog – Page 10 – Vesic.Org

Balkanski špijun na RATEL / BIA način

Balkanski špijun na RATEL / BIA način
Prosto je neverovatno kako neke “službe” (čitaj: BIA i srodne) kroz svoje marionetske organizacije (čitaj: RATEL) proguravaju najstrašnije “tehničke” dokumente čiji je cilj samo jedan: uspostavljanje kompletne kontrole nad vašim elektronskim životom.

U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:

Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.

Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:

a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.

Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:

a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.

Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!

Ustav? Zakon? Pravda?

Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.

I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.

Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.

Obavezno pogledajte i:

Ne verujte nikom … pa ni Google-tu

Veliki sam ljubitelj Google-ta: ima odlične servise (od kojih je većina besplatna) kao i celu “Google filozofiju” prema ostatku sveta: prema konkurenciji, klijentima, i online javnosti.

Jednom kada počnete da koristite njegove servise, i prebacite najveći deo vašeg digitalnog života online – upecani ste; mogućnost da pristupite/kreirate vaše podatke i dokumente sa bilo koje tačke i sa bilo kog uređaja koji podržava Html (a to je praktično svaki iole bolji mobilni telefon) je nešto što ćete itekako ceniti; dodajte lokalnu pretragu među svim vašim podacima i gotovi ste 🙂 .

No, “jesam ljubitelj” u prvoj rečenici je sada pre “bio sam ljubitelj”; naravno, kako sam od krvi i mesa (mada neki u to sumnjaju 😉 ), samo jedna “mala” stvar je bila dovoljna da ovo promeni: Google je blokirao moj dugogodišnji (preko 4 godine) Google Account i naravno Gmail:

Google Account - blokiran

Bez ikakvog očiglednog razloga (jedne noći sam slao svoju poštu a sledećeg jutra me sačekala poruka): “Sorry, your account has been disabled”. Blokiran je ne samo pristup pošti već i celoj paleti Google Docs, Google Notebook, Google Reader, Google Bookmarks – samo da pomenem neke servise koje koristim na svakodnevnom nivou.

Naravno, neodređeno sam bio svestan da ova mogućnost (da mi blokiraju nalog) postoji, ali sam takođe mislio da je ovo rezervisano za teške prestupe i kršenja Terms of Use; ja ni jednoj od stavki nisam ni prišao – svoj nalog za poštu i ostale servise sam koristio sasvim normalno i ništa od “neobičnih aktivnosti” koje se pominju u uputstvima i grupama kada se desi blokiranje naloga, nisam radio.

Takođe, blokiranje bez ikakve najave ili upozorenja i odsecanje od cele online kancelarije u trenutku može itekako da zasmeta u radu.

Dodajte na to veoma spore reakcije Google podrške (treći dan i za to vreme sam dobio dva automatska odgovora na alternativnu adresu kao i jedno popunjavanje forme sa podacima), zatim nemanje predstave da li ću i kada uopšte ponovo dobiti pristup mojim podacima – ovo stavlja moju odluku da se “oslonim” na Google kao veliku i “dobru” firmu i poverim im moje podatke i poštu pod veliki znak pitanja.

Google nije dobar; to nije osoba koja ima lice i osobine već samo još jedna velika kompanija u potrazi za konstantnim i nepresušnim izvorom profita; svi “besplatni” servisi su samo način da proširi tržište za reklame (kao glavni izvor prihoda).

Čim mi odblokiraju nalog, dve stvari ću promeniti pod odmah: promeniti i/ili dodati alternativnu kancelariju online (trenutno testiram Zoho) i krenuti u regularno pravljenje kopija svega što imam online na desktop mašinu (staro dobro mesto za podatke) – moji podaci i moje vreme potrošeno da ih kreiram su od najveće važnosti.

Dodatak: Odblokirali su mi nalog četvrti dan; kao što sam i očekivao, nikakvo objašenjenje nije dato zašto je uopšte blokiran. Nije lepo – 4 dana u brzoj i zauzetoj svakodnevici bez pošte, dokumenata i beležaka je najmanje “nije lepo”. Možda su svi servisi gore besplatni ali bih radije plaćao neku sumu za mogućnost telefonske podrške 24 sata dnevno.

Trust No One … Google Included

I am a big fan of Google – I like services it offers, as well as Google “attitude” toward outside world.

Once when you start using those services, and transfer most of your digital life online, you are hooked – possibility to access/create all of data from anywhere and virtually from any device which interprets html (and that means your mobile phone) is something that you will appreciate much.

Well, maybe “was” is better tense for first sentence; and of course, being human, just one simple thing was enough to change this: they blocked my Google Account (and related GMail account):

Google Disabled My Account

For no apparent reason (one night I was sending my mail and next morning I was presented with dreadful message) I got “Sorry, your account has been disabled”. This is not just access to mail, but to Google Docs, Google Notebook, Google Reader, Google Bookmarks – just to mention ones that I use most often.

Of course, I was vaguely aware that this possibility (to get account disabled) exists, but I was also thinking that it is reserved for bad violation of Terms of Use and I was not even close to this; my usage was just regular mail usage – none of unusual activities mentioned in help / troubleshooting documents or in related posts in GMail help groups.

Also, disruptive and unannounced access restriction to the same online repository can hurt you a lot.

Add on top of that very slow response of Google Support (third day, and I have two automated responses and one form filling) and no idea when or even if I would get access to my account again – that put serious doubts in my decision to give trust to Google as big and “good” firm with my data.

Google is not nice; Google is just another company in search for steady and infinite revenue streams; all “free” services it offers are just way to expand market where ads (as main source of revenue) can be placed.

As soon as my account is enabled, I will change two things right away – change/add new online “office” provider (I am testing Zoho now) and backup all of the stuff regularly to desktop (good old offline storage) – my data and time invested to create them is of utmost importance.

Update: they enabled my account after four days; as expected, no explanation was given why account was suspended in a first place. Not nice – 4 days in speedy and busy everyday life w/o mail and many of documents and notes is at least “not nice”. Maybe all those services are free, but I would rather pay some amount for benefit of having telephone support around of clock.

Čoko plazma

Ja sam od onih kojima je Plazma slatkiš/keks sa posebnim mestom 🙂 I to ona “prava”, 150 grama, taman prava mera za uz kafu ili dve (kafe, ne plazme) 🙂 (da, da, zato i jesam ovoliki 🙂 ). Doduše, kada sam bio (mnogo) manji, i ona mlevena sa mlekom je imala svoje mesto 🙂

Nekako se nisam primio na ove novotarije mini ili mikro sa ukusima. No, nova novcijata, “Čoko plazma“, je obećavala neviđeni spoj za nepce – nisam mogao da dočekam da je probam 🙂

I znate šta? Ne sviđa mi se 🙁 Ne zato što je loša, naprotiv. Kao krckavi čokoladni keks je odlična. Ne sviđa mi se kao Plazma.

Onaj fini, blagi ukus plazme koji je ostajao u ustima kada zagrizete i krenete da uživate je nestao, ili tačnije, ubijen je prejakim ukusom čokolade. Izgled je tu, zvučni efekti su tu, ali je plazma ukus nestao.

Nema veze, sladiću se Čoko plazmom kada poželim nešto čokoladno hrskavo 🙂

A ko, ako ne ti?

Ponekad mi nedostaju reči kada teme ne uključuju tehnologiju, politiku ili slične stvari. Zato ću da uradim ono što najbolje znam: da delam, i da vas nateram da delate:

DANILO JOVANOV

Rođen 17. juna 1979. godine u Kraljevu.
Sa 14 godina najmlađi licencirani košarkaš u prvoj A-ligi bivše Jugoslavije.
Igra u kadetskim, juniorskim i seniorskim selekcijama.
Kapiten tima (KK Mašinac) 6 osvojenih medalja. Pozivan iz klubova Zvezda, Partizan, Vojvodina, VMP Železnik, Budućnost iz Podgorice i drugih klubova iz Evrope, ali zbog 7-godišnjeg ugovora sa klubom, iz pravnih razloga, ne odlazi.
Sa 16 godina na Yu All Star, Danilo je svrstsan u 10 najboljih mladih igrača u zemlji. Sledi poziv da se školuje u Americi, na koledžu države Ohajo.
Sa 19 godina profesionalni košarkaš, sledi poziv da nastupa na širem spsiku u mladoj reprezentaciji bivše Jugoslavije (generacija Marko Jarić, Vladimir Radmanović, Igor Rakočević, Ratko Varda).
30. novembra 1998. godine, Danilo doživljava težak saobraćajni udes i zadobija povrede prelom vratnog dela kičme i 6-og vratnog pršljena (jedna od najtežih povreda).
Posle 8 meseci, Danilo prvi put uspeva da ustane.

Lekari mi nisu ulivali mnogo nade i kazali su mi da ću ostati nepokretan ceo život. U tom trenutku sam doživeo najjači udarac u svom životu. Ali koliko je on bio jak, toliko sam i ja bio odlučniji da nastavim sa normalnim životom koliko je to moguće. Iz postelje sam prvi put ustao tj.uspeo da sednem u invalidska kolica posle 8 meseci, jer mi se svih 8 meseci nijednom nije skinula temperatura ispod 38,5 (kretala se od 38,5 pa sve do 41, 8 stepeni neprestano).

Danilo uspeva da osvoji II mesto na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (iako ima mnogo težu povredu od nih).

Danilo osvaja I mesto na reliju u konkurenciji paraplegičara do 2500 kubika.

Danilo završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom.

Danilo ima volje i snage za život, za nova dostignuća i postignuća, ideje šta i kako dalje. Nema podršku od države ni za osnovne stvari.

Zato,

APEL

Sve koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molim da uplate sredstva na žiro račun:

ALCO BANKA A.D. BEOGRAD
Filijala Kraljevo 4100
Jovanov Danilo
115-4100100258047-95

(a znam da možete i da želite – i najmanji iznos je mnogo važan)

Još ste tu? Dosta čitanja maila, no trk po pošte / poslovne banke / elektronskog bankarstva.

I ne samo uplata i gotovo; proširite reč: mailom, SMS-om, člankom na vašem blogu, slanjem linka, bilo kako. Iščupajte se iz ravnodušnosti i ja-sam-mnogo-zauzet-da-se-bavim-time; uradite dobro delo i time ćete učiniti da se barem dve osobe osete odlično: vi i osoba kojoj ste učinili dobro.

I na kraju, obavezno obiđite artmistakes.com – ona je kriva za akciju, ima puno više detalja a i bolje piše 🙂

Biografija Danila Jovanova

Dacino pismo

Lepše je sa kulturom

Tema večerašnjeg članka je svima vama dobro poznata: e-mail ili e-pošta ili elektronska poruka, odnosno KULTURA pisanja elektronskih poruka.

Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.

Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum kao potpuno nevažan.

Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).

Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:

– odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.

– PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.

– PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.

– Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.

– Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).

– Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).

– Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:

na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila
na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju
na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:

“Ova poruka ima BCC primaoce”

Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.

Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti 🙂

Prvi Google Adsense ček

Vesic.Org je moj lični kutak; ima mnoštvo namena: služi kao mesto za moj dnevnik; zatim, kao biblioteka programa koje koristim svakodnevno i naravno, kao skup članaka za one koji počinju u kompjuterskim vodama.

No, jedan vrlo važan aspekt ovog sajta su eksperimenti: način da se testiraju web tehnologije, da se komunikacija sa posetiocima sajta i čitaocima bloga ostvari na direktan, pravi način i da se mnoštvo drugih stvari koje se dotiču mog posla (a to je pravljenje web sajtova) proba uživo, a ne kao neka tamo teorija 🙂

Google AdSense (jedini izvor prihoda za bezbrojne sajtove) ili ove male reklame sa leve strane 🙂 je jedan od eksperimenata – da li ima smisla stavljati reklame na srpskom sajtu; pri tome sam išao na najjednostavniju varijantu, bez ikakvih prilagođavanja sajta i/ili sadržaja ovom programu; prosto, set reklama sa leve strane i jedan mali blok na vrhu strane.

Rezutati su tu pred vama – predstavljam vam ponosno prvi Google Adsense ček na celih $ 102.87 🙂

Ovaj iznos je zarađen za nešto više od 8 meseci (oko 12$ mesečno) i naravno, ne nameravam da zbog ovoga menjam posao 🙂

Neke interesantne statistike: najviše su donele prva strana sajta i blog; svi ostali delovi sajta su zanemarljivi. Ovo je uz posetu koja se kreće od 300 do 500 jedinstvenih poseta dnevno:

Vesic.Org - Google AdSense - Pregled zarade po sekciji sajta

Na posećenijim stranama, odnos broj prikaza strane / broj klikova je vrlo blizu 1% (100 : 1); takođe, novi dizajn sajta (pročišćavanje navigacije, uprošćavanje cele strukture sajta) je solidno pomogao; prosečna zarada posle redizajna je 2 puta veća nego sa starim dizajnom i navigacijom.

Sve u svemu, Google AdSense može biti lep dodatak, koji će, ako ništa drugo, platiti vaše hosting troškove 🙂

Izborna matematika 2008

Izbori 2008 Izbori su prošli, i rezultati su interesantni.

Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS – konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova – mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” – koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.

Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).

Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.

ZYB – mobilni na webu

Jedna od mojih vrlina (ili mana, kako bi mnogi rekli 😉 ) je da sam (previše) organizovan; jedan od principa koje jako volim je “uradi to jednom (kako treba)” – od programiranja, pa sve do svakodnevnih aktivnosti, kao što je unos kontakta (u telefon, Outlook ili web aplikaciju).

Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:

Zbog sigurnosti – kopija podataka nikada nije na odmet
Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)

Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:

spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt – i zbog instalacije, i zbog licenci.

Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka – način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira 🙂 ).

Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB – izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:

Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a

Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).

Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja 🙂

Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise – uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).

Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.

Za sada, preporuka.

Postpaid kakav do sada niste imali – doslovce

Telenor postpaid kakav do sada niste imali - doslovce Već sam ovde pisao na temu kako se Telenor “brine” za svoje korisnike; no, oni definitivno pretenduju na to da postanu tema na mom blogu a ne samo sporadičan članak s vremena na vreme.

Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:

Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.

Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:

Telenor postpaid kakav do sada niste imali - doslovce - tabela

i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:

Od 12. marta, pozivi u tarifnim paketima: Jedna cena, Moje Vreme, Više priče i Prenesi se tarifiraju po broju utrošenih sekundi, nakon prvog minuta razgovora

Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:

svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 – 3 kratka poziva stajalo u minut
pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)

Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:

Telenor postpaid kakav do sada niste imali - doslovce - sa trunkom ironije

Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.

Na kraju, nemam ništa (efikasno 😉 ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje 🙂