Iako sam skeptik po pitanju novih proizvoda iz Microsoft radnje (naglasak je na novih – posle Service Pack 1/2 to budu sasvim fini proizvodi), s vremena na vreme me zasvrbe prsti da probam latest and boldest.
Windows Vista RC1 (Release Candidate 1, Build 5600) se sasvim uklapa u gornju definiciju – novi, sjajni operativni sistem koji bi nadaleko trebalo da premaši slavu Windows XP – trenutno najraširenijeg i vrlo dobrog Windows operativnog sistema.
Istorija
Istorija razvoja Viste je jedna nesrećna istorija, čak i pre nego li se finalna verzija pojavila. Rad na novom operativnom sistemu, tada poznatim pod kodnim imenom Longhorn počeo je u maju 2001, nekoliko meseci pre nego što je Windows XP izbačen na tržište. Longhorn je trebalo da bude mali korak između Windows XP i Blackcomb verzije Windowsa (sada znanog pod novim kodnim imenom Windows “Vienna”), sa datumom isporuke negde u 2003. godini. No, kako su nove i nove funkcije dodavane, tako je i datum isporuke pomeran; postaje jasno da je ovo operativni sistem u celini, a ne šminka za XP.
27. avgusta 2004. Microsoft objavljuje da se dotadašnji rad na Longhornu, zasnovan na XP izvornom kodu, napušta i da se praktično kreće iz početka, koristeći izvorni kod Windows 2003 Server proizvoda, što opet izaziva neverovatna kašnjenja i napuštanje jedne po jedne planirane funkcionalnosti.
Kašnjenje u razvoju izaziva i gomilu potresa u samom Microsoftu – iz kompanije odlazi Brian Valentine (19 godina u Microsoftu), potpredsednik Windows Core Operating System odeljenja.
Ova godina (2006) postaje vrlo bitna u razvoju Viste; ubrzano se izbacuju javne beta verzije (što je jako nekarakteristično za Microsoft) i pokušava se dostizanje obećanih datuma: novembar 2006 za poslovna izdanja Viste i januar 2007 za potrošačke verzije.
Izdanja
Vista će imati čak 6 izdanja: Starter, Home Basic, Home Premium, Vista Business, Enterprise, Ultimate (za razliku od dve verzije XP: Home i Professional).
Najslabije izdanje, Starter, se neće nalaziti u direktnoj prodaji, već je namenjen siromašnijim tržištima, u nadi da će ovo sprečiti pirateriju; ovo je jedino izdanje koje će biti dostupno samo u 32bitnoj verziji; sva ostala izdanja će biti dostupna i u 32bitnoj i u 64bitnoj verziji.
Raspon cena za ostala izdanja je blago rečeno zabrinjavajući 🙂 : Home Basic: 99$ upgrade / 199$ puna cena, pa sve do Ultimate: 259$ upgrade / 399$ puna cena.
Ok, a sada o samoj Visti RC1 build 5600 – instalacija i prvi utisci.
Testna konfiguracija
Prvi pokušaj instalacije na jednoj mašini baziranoj na nVidia nForce 4 Ultra setu je neslavno propao; na toj mašini su dva diska vezana u RAID 0 (stripe) konfiguraciju, a nVidia beta drajveri za Vista RC1 prosto ne podržavaju tu kombinaciju. Iako se po forumima pružaju svakavi recepti kako to ipak izvesti, svaki pokušaj se završavao na plavom ekranu smrti (BSOD). Bruka za jednu tako ozbiljnu kompaniju kao što je nVidia – imali su preko dve godine za razvoj drajvera.
Sledeća izabrana konfiguracija je bio Dell Dimension 4700 računar: Intel Pentium 4 na 3 Ghz, 1 Gb memorije, ATI X300 grafička kartica – ovo je konfiguracija koja glatko i fino izvršava Windows 2003 Server i većinu postavljenih zadataka. Odvojio sam particiju od 40 Gb – Visti je potrebno barem 15 Gb prostora na disku, ali preporučujem da je ne instalirate na particije manje od 20 Gb.
Instalacija
Instalacija (na ovoj konfiguraciji) je tekla iz dva dela:
1. Podizanje sa DVD-a, kopiranje i raspakivanje datoteka, priprema boot sektora i restart
2. Prava instalacija
Mali napredak je napravljen – samo jedan restart je bio potreban. Ono na šta nisam bio pripremljen je trajanje instalacije: preko 1,5 h , zato budite strpljivi 🙂
Kod instalacije sam izabrao Serbian (Latin, Serbia) kao regionalna podešavanja – u spisku zemalja nema Serbia and Montenegro, kao ni Montenegro – Milo će morati pod hitno da urgira kod Microsofta 😉
Prilikom instalacije sam primetio prvu veliku i po meni nelogičnu promenu: od uobičajenih Back / Next dugmića ostao je samo Next dole desno, a Back je prefarban po IE standardu (okruglo dugme, velika strelica) i prebačen gore levo 😐 Ne sviđa mi se.
Drajveri
Iako je testna konfiguracija daleko od bilo kakve egzotike, problema sa drajverima je bilo; Vista nije našla drajvere za zvučnu kartu ni u bazi drajvera, niti na Windows Update lokaciji; čak ni podmetanje potpisanih XP drajvera nije uspelo.
Drajveri su bolna tačka u Visti – pogotovo ako koristite 64bitnu verziju; podizanje 64 bita Viste na istoj mašini na kojoj je 32 bita radila sa svim drajverima rezultuje u barem 5 žutih uzvičnika u Device Manageru; koliko god da je bilo teško naći drajvere za XP za neke starije uređaje, biće vrlo teško naći drajvere za Vistu za ne tako stare uređaje; i postojeći drajveri su sumnjivog kvaliteta.
Start
(klik na sve slike dole otvara slike pune rezolucije u posebnom prozoru)
Jedan od prvih ekrana sa kojima ćete se susresti je Windows Experience Index ekran (Control Panel > System Maintenance > Performance Information Tools):
Tu možete videti ocenu koliko je vaš računar spreman za rad uz Vistu. Ocene su od 1 – 5 i moj računar je zaradio bednih 2.1 – ovo nije ukupna ocena, već najmanja od svih. Razlog je kartica Radeon X300 za koju ATI tvrdi da je ok za Vistu, ali se Vista baš i ne slaže 😉 Na ovom primeru vidite i vrstu navigacije koja teži da postane glavna u Visti – Breadcrumb navigacija ili Staza od mrvica hleba 🙂 – u svakom trenutku možete direktno skočiti na bilo koji čvor u stazi.
Ako kod “prazne” mašine (samo ulogovani, nema drugih programa) podignete Task Manager, imaćete šta i da vidite:
“Sitnih” 550 Mb je zauzeto servisima i procesima operativnog sistema; kod XP-a to je oko 260Mb, kod Windows 2003 servera 320 Mb – ovo praktično znači da je minimum memorije potreban za normalan rad, ma šta Microsoft tvrdio, 1 Gb.
Aero interfejs
Novi korisnički interfejs – Aero (Authentic, Energetic, Reflective, Open) – čist, sjajan, providan interfejs sa tranzicijama i efektima koje moderna grafička karta može da pruži (za ovo vam treba karta koja hardverski podržava DirectX 9). Ovo je osnovni pogled na desktop:
Desna strana je zauzeta Sidebar-om – to je tamniji deo na slici; predviđen je za smeštanje gadžeta, recimo RSS čitača ili sata; gadžet se može pozicionirati i van Sidebar-a, kao sat na ovoj slici. Gadžeti koji dolaze inicijalno su sat, beleške, kontakti, kalendar … posle nešto igranja, meni daleko više odgovara da isključim Sidebar i oslobodim taj prostor, no da ga koristim za simpatične, ali u principu beskorisne igračke.
Pojavljivanje / nestajanje prozora / senke oko njih i slični efekti su u početku pomalo napadni, zatim se polako naviknete, da bi posle 7 dana korišćenja za XP interfejs mislili da je siromašan i zastareo 🙂 Nekoliko detalja:
Alt-Tab
Prikaz svih otvorenih programa:
Window Selection
Windows Selection je novi način za izbor aktivne aplikacije:
Ne znam da li je efikasniji od starog ali je definitivno efektniji 🙂
Sam rad sa prozorima je dosta sporiji od Win 2003 / XP – za to krivim slabu video kartu.
Naravno, ako nemate odgovarajuću video kartu (DirectX 9.0, minimum 128Mb memorije i WDDM drajver) ili dovoljno jaku mašinu, Aero se može isključiti i koristiti neki od manje zahtevnijih modova: “Standard” što je Aero bez providnih fora i fazona, “Basic” – vrlo sličan Windows XP-u sa nekim detaljima iz Aero interfejsa i na kraju “Classic” – Windows 2000 izgled.
Start meni
Iako na prvi pogled Start meni liči na XP start, to je samo na prvi pogled:
Jasna je podela na često korišćene aplikacije i na “specijalan” desni deo menija, gde možete pristupiti vašim dokumentima, slikama itd – ako niste primetili “My” prefiks je ispao sa “My Documents”, “My Pictures” …
Integralni deo Start menija je search; za aplikaciju koja se i dalje oslanja na Indexing service, radi solidno dobro i brzo, pošto odradi inicijalno indeksiranje datoteka; Google Desktop je i dalje brži u XP-u. Rezultati pretrage se pokazuju na levoj strani menija; inače se u celoj Visti jako velika pažnja posvećuje pretrazi: kako lokalnoj, tako i na Mreži i to preko integracije sa Live.Com sajtom; zovite me oportunistom 😉 ali je Google i dalje zakon.
A sad, iznenađenje; klik na “All Programs” ne dovodi poznato stablo instaliranih aplikacija:
Umesto razvijanja u stablo, meni prikazuje tekući nivo stabla na levoj strani, sve dok ne dođete do samog kraja (pogledajte System Tools); kratko zadržavanje miša iznad “Back” dela radi prebacivanje na osnovni meni i nazad na poslednje razvijeno stablo. Da li je ovo bolje od XP načina, ne znam; znam samo da je navikavanje itekako potrebno 🙂
Podešavanja
Prvo podešavanje koje ćete sigurno uraditi je da isključite User Account Control (UAC) – bolno dosadan deo sistema koji vas za svaku, ama baš svaku akciju koja menja sistemska podešavanja po tri puta pita “Are you sure?”, “Are you Absolutely sure?” – toliko, da vređa vašu inteligenciju 🙂
Koliko god da sam za sigurnost, i sigurnost pre svega, UAC je ugašen koliko odmah.
Aplikacije (nove i stare)
Većina aplikacija u Visti su stare aplikacije koje su unapređene i interfejs usklađen sa novim Aero interfejsom – ovde se više radi o evoluciji nego o revoluciji u aplikacijama.
Neke, recimo Kalendar, nisu imale svog pandana u ranijim verzijama Windows-a:
Microsoft se potrudio da obezbedi barem deo funkcionalnosti koje on-line kalendari (kao http://www.google.com/calendar/) pružaju kao što je deljenje kalendara – omogućen je uvoz/izvoz podataka između aplikacija / web sajtova koji podržavaju standardni .iCalendar format.
Internet Explorer 7 je nova verzija najpopularnijeg (još uvek ali ne zadugo ;-)) Web pregledača (browsera). Iako razvoj teče već solidno dugo, sa ovom aplikacijom sam imao najviše problema – vrlo često se zaglupljivao ili pucao, a standardne web aplikacije (recimo Gmail) su se malo čudno ponašale:
Takođe, IE7 je daleko sporiji nego što sam očekivao, pogotovo sa porastom broja tabova koji su istovremeno otvoreni.
Windows Media Player 11 je unapređen i ovo je jedna od retkih aplikacija u Visti za koju mogu reći da je brža od WMP 10 pandana na XP-u. Solidno radi, interfejs je intuitivniji nego u 10-ki, tako da će verovatno ovo biti dovoljno za najveći broj korisnika. Naravno, ni WMP 11 nije baš ispoliran do kraja:
Rad u Visti
Kakav je osećaj zaista raditi u Visti? Pa, prvi utisak je sporost 😐 – ako na stranu sklonim činjenicu da video karta nije baš san snova, i dalje ostaje osećaj da za svaku operaciju treba čekati daleko duže nego na XP/2003 platformi. Iako je RC1 _drastično_ brži od Beta 2 izdanja Viste, ni ta brzina nije dovoljna da bi svakodnevni rad (a to uključuje Office aplikacije i razvoj u Visual Studio 2005) bio udoban – za to verovatno treba neki dual core procesor i sa još više memorije.
U prvo vreme sam radio na lokalnom domenu, bez priključenja na mrežni domen firme, i tu nije bilo posebnih problema sem gore navedenih. No, kako su mi zatrebali mrežni resursi (datoteke, štampači), dodao sam računar u domen i krenuo da ga koristim uobičajeno, uz prebacivanja “loguj se lokalno” / “loguj se na domen”.
Vista je ovaj tempo izdržala dva dana, a onda se zbingovala 😐 – u jednom trenutku je došlo do korupcije podataka na disku i Vista je pogubila informacije o korisničkom profilu i odbila da snimi podatke na disk:
(naravno, oba korisnička naloga, i lokalni Dejan Vesic i domenski dvesic su članovi administratorske grupe)
Zadao sam proveru diska, i kako je to sistemski disk, provera je odložena do sledećeg restarta. Na žalost, CHKDSK ni posle nekoliko uzastopnih restarta nije uspeo da ispravi probleme nađene na disku – to je učinio tek CHKDSK iz Windows 2003 okruženja. Posle toga, logovanje na lokalni nalog je bilo moguće bez problema, dok je logovanje na mrežni nalog uvek bilo praćeno komentarom o “privremenom korisničkom profilu”.
Sve probleme pronađene u radu sam uredno slao Microsoft sajtu; za dobar deo njih sam dobijao ovakav odgovor:
dokaz da se na razvoju ovog operativnog sistema i dalje radi, i to punom parom.
Umesto zaključka
Vista je operativni sistem koji postavlja drastične zahteve kada je u pitanju hardverska platforma potrebna za njen rad. Ona je prava stvar tj. toliko potrebna injekcija za celu industriju hardvera – zašto bi inače menjali računar koji savršeno pogoni Windows XP? Opet, ta ista industrija se postavlja poprilično ravnodušno prema ovom operativnom sistemu, ako zaključujemo po stanju drajvera za postojeće uređaje.
Da li mogućnosti Viste opravdavaju njenu cenu i cenu hardvera? Po mom skromnom mišljenju, teško u ovom trenutku – sem ako Microsoft za ovo kratko vreme ne napravi čudo, pa finalna verzija bude daleko stabilnija, daleko brža i sa daleko boljom podrškom za sve moguće uređaje – što je, imajući u vidu istoriju Microsofta, jako malo verovatno.
Da li bih instalirao Vistu kao primarni operativni sistem? Na poslu ne, jer gornja konfiguracija jednostavno ne pruža dovoljno udobno (= brzo) okruženje za rad. Kući, na jačoj mašini, kada nVidija uradi svoj posao kako treba, možda; i to ne kao primarni sistem, već kao jedan od više (Windows XP, Windows XP 64, Vista), iz praktičnih razloga upoznavanja samog operativnog sistema kao i kako se novorazvijene aplikacije ponašaju na njemu.
Na kraju, napomena za programere: Vista RC1 ne podržava FrontPage Server Extensions, tako da standardno pokrenuta instalacija Visual Studio 2003 ne prolazi – FSE su obavezni za instalaciju. Ono što je moguće je pokrenuti instalaciju sa nedokumetovanim prekidačem:
setup.exe /NO_BSLN_CHECK
Opet, i ovako instaliran VS 2003 će imati problema sa Web projektima (ostali su ok) – debug neće raditi; tačnije, moraćete da startujete aplikaciju preko IE7, a zatim da se nakačite direktno na proces iz VS 2003 okruženja. Savet: ako vam je VS 2003 i dalje glavni razvojni alat, ostanite na XP-u 🙂
Jedan od uobičajenih problema u svakodnevnom radu Web programera je provera njegovih ruku dela u najzastupljenijim browserima.
