Category: Blog

Opera 8 – jedan fini browser

Jedan sam od onih “čudaka” koji pored Internet Explorer-a, browsera (Internet pregledača? nikad nisam siguran u pametan prevod) “ugrađenog” u sam operativni sistem, traži nešto bolje, kvalitetnije, nešto što će podići udobnost surfovanja na neki viši nivo – smatram da vreme (koje je znatno) provedeno pred mašinom treba što bolje iskoristiti. So, IE nije moj browser 🙂

Iako je tokom vremena mnogo browsera došlo i nestalo, sada je na tržištu samo nekoliko bitnih igrača:

1. Microsoft Internet Explorer

I dalje ga koristi najveći broj ljudi, zbog inercije, lenjosti ili neznanja da tamo negde u divljini postoji nešto bolje. Zastareo sistem iscrtavanja stranice koji ne podržava mnoge prednosti CSS 1 i CSS 2 web standarda. Praktično je razvoj ovog browsera prestao oktobra 2001 – što je u terminima razvoja informacionih tehnologija jaaako staro.

Osnovna prednost mu je što dolazi uz operativni sistem. Osnovna mana mu je što dolazi uz operativni sistem 🙂 Kako je vrlo integrisan, i pun propusta, hakeri ga vrlo često biraju kao vrata za ulazak na vašu mašinu. Barem jednom mesečno se objavljuju sigurnosne zakrpe koje je potrebno instalirati za neku novopronađenu rupu.

Iako je najlakše ne uložiti trud, toplo preporučujem da se klonite ovog browsera.

2. Mozilla / Firefox

Nastao na kodu legendarnog Netscape browsera (koji je pregažen od strane IE-a), ovo je jedan isti browser u dva pakovanja: Mozilla Suite je paket browser + podrška za elektronsku poštu, dok je FireFox “goli” browser. Ovo je drugi najpopularniji browser na tržištu, besplatan je, sa daleko boljom podrškom za web standarde. Preporučujem vam da ga probate.

3. Opera

Komercijalni browser (da, da, za programe se plaća ;)) koji postoji kao i ad-ware verzija – ne plaćate ga, ali gledate (ili ne gledate) nenametljive reklame – ovo nije ad-ware kao spyware, već integralni deo same Opere i ne ide dalje po vašem računaru.

Operu koristim od verzije 5 (tekuća je verzija 8 ) i ono što je ukratko opisuje je: brzina, udobnost, podesivost i podrška standardima. Opera je najbrži browser za koji ja znam – izuzetno se brzo podiže, još brže iscrtava stanice. Ugrađena je podrška protiv dosadnih iskačućih (pop-up) prozora, gde imate punu kontrolu. Sastavni deo je klijent za email, Notes (beleške), i odličan rad sa omiljenim lokacijama (Favorites ili u Opera terminologiji – Bookmarks). Evo nekih karakteristika Opere:

  • Sigurnost – nije integrisana u operativni sistem, pa je upad mnogo teži; ima podršku za odbranu od “pecanja”, nove tehnike koju hakeri koriste da lažno prikažu identitet sajta; jasan prikaz SSL sertifikata i detalja o njima; kontrola kolačića (cookies)..
  • Brzina – ovo sam već rekao, ali je najbolje probati; ako ste još uvek na dial-up vezi, kombinacija: učitaj strane u pozadini bez slika dok ja pregledam tekuću će vam tek pokazati kako treba i kako se može surfovati na 28kbps (probao :))
  • MDI sistem surfovanja – Kod Opere se prozori otvaraju unutar same Opere (mada ima i mogućnost kao kod IE – svaka strana posebni prozor) i samo kretanje kroz otvorene prozore je brzo i intuitivno – bilo preko tastature (Ctrl-Tab / Ctrl-Shift-Tab) ili mišem, kliktanjem na tabove od prozora
  • Direktna pretraga – Prostim unošenjem “g termin” u adresnoj liniji, odlazite na Google i pretražujete po “termin” delu – vrlo brzo do rezultata pretrage
  • Informacija je sve – Kod Opere je maksimalno olakšan dolazak do bilo kakve informacije – stranica koju gledate se može iskoristiti na milion načina: markirajte mišem deo teksta na stani, desni klik na markirani deo i možete pretražiti markirani deo na Googlu, dobiti proveru spelovanja (ako je engleski u pitanju), potražiti značenje u rečniku ili ga pak prevesti na neki od jezika. Dodajte Shift ili Ctrl-Shift pre nego li odabere opciju pa će se sve ovo desiti u novom prozoru il u novom prozoru u pozadini – kada se jednom navučete na ovakav način rada, nema nazad 🙂

Sve komande koje su vam potrebne su na dohvatu ruke (za samo surfovanje vam miš maltene ni ne treba): uključivanje/isključivanje slika (Shift-I), prikaz stranice kakva bi izgledala u štampi (Shift-P), prikaži preko celog ekrana (F11) itd.

Za web programere ima i opcije kao što su: “Pretvaraj se da je ovo mali ekran” (Shift-F11) koja vam omogućava da proverite kako bi određena strana izgledala na Operi za mobilne telefone (svi Symbian telefoni mogu da koriste Operu kao svoj browser), ili “Validate Page” (Ctrl-Alt-V ili u pozadini: Ctrl-Alt-Shift-V)

O Operi bih mogao napisati stranice i stranice (i jesam, za Almanah) ali mislim da je ovo za početak sasvim ok 🙂 Ako sam vas iole zainteresovao, kliknite ovde:

Download Opera

(a donece mi i poene ;)), skinite Operu 8 i probajte je – necete se pokajati (ili barem samo kliknite ;)).

Evo i nekih linkova gde mozete puno nauciti o Operi:

http://tntluoma.com/opera/lover/7/ – 30 Days to becoming an Opera7 Lover (starija verzija, puno stvari primenljivo)

http://operalover.tntluoma.com/8/- 30 Days to becoming an Opera8 Lover (nova serija teksta, stiglo se do osmog dana)

Verujete li svojoj banci? … ili priča o SSL sertifikatima

Ono što svaki ozbiljan e-Commerce sajt (e-Commerce sajt = sajt koji nešto radi sa vašim parama) podržava je SSL način komunikacije sa vašim browserom kada je potreban poverljiv prenos podataka između vas i sajta. Informacija o tome da li je trenutna komunikacija sigurna ili ne se nalazi na dva mesta:

– u adresnoj liniji browsera; tada piše https umesto uobičajenog http
– u donjem desnom uglu browsera u vidu katančića; duplim klikom na taj katanac možete saznati više detalja o uspostavljenoj komunikaciji između vas i ciljnog sajta:

Dokaz o sigurnoj komunikaciji

Kako se uopšte uspostavlja sigurna komunikacija između vas i banke? Priča je malo duža:

Vaš browser poseduje listu Root CA (Root Certification Authorities), odnosno digitalnih potpisa kompanija kojima se veruje; kod IE možete ga naći u Tools / Internet Options / Content / Certificates / Trusted Root Certification Authorities. Ako kompanija želi da njen e-Commerce sajt bude “priznat”, ona traži izdavanje digitalno potpisanog sertifikata od nekog od Root CA; takav potpisan sertifikat garantuje da je identitet kompanije i samog sajta proveren od strane Root CA.

Kada pokušate pristup nekom sajtu koji počinje sa https://… ono što se (vrlo uprošćeno) dešava je:

  • Vaš browser zahteva SSL sertifikat sajta
  • Sajt šalje SSL sertifikat
  • Browser proverava digitalni potpis sertifikata, i poredi ga sa potpisima Root CA koje već ima
  • Ako su ispunjeni sledeći uslovi:
    1. Sertifikat je digitalno potpisan od strane Root CA
    2. Sertifikat je izdat upravo za tu adresu na koju ste otišli
    3. Sertifikat je važeći (svaki sertifikat ima rok trajanja),

    veza će biti uspostavljena i katančić će se pojaviti dole desno

  • Ako nešto od ovoga nije ispunjeno, bićete upozoreni

Ako je veza uspostavljena bez problema, to znači da je sajt prepoznat i da je upravo taj za koga se i predstavlja – potvrđen je identitet sajta, i možete da budete sigurni da vaše podatke ne dajete nekom zlonamernom hakeru – ovo je normalan način.

A sad, nazad na Balkan:

Već dugo vremena koristim on-line usluge HVB banke i solidno sam zadovoljan mogućnostima koje pruža:

  • Prenos sa deviznog na dinarski račun (drugi smer nije dozvoljen zbog naših bankarskih propisa)
  • Plaćanje uobičajenih dažbina (struja, telefon, KDS, Infostan itd)
  • Plaćanje svega što bi inače platili opštom uplatnicom

On-line site HVB banke koristi sertifikat potpisan od strane Verisign kompanije i preporučujem ih. I ovo je normalan način.

A sada srpski specijaliteti: imam račun i u Delta banci; oni takođe nude usluge on line bankarstva. No, ako pristupite e-banking sajtu Delta banke, dobićete “simpatično” upozorenje:

Sigurnosno upozorenje na Delta e-banking sajtu

Prvi uslov naveden gore nije ispunjen; ne izgleda simpatično, zar ne? Klikom na “View Certificate”, priča postaje jasnija:

Delta za Deltu

Hm, Delta potvrđuje da je Delta tako što sebi izdaje sertifikat? Malo kontradiktorno možda?

Kada kompanija želi da postavi SSL sertifikat na svoj sajt, ima dve opcije:

  1. Da kupi sertifikat od nekog verifikovanog Root CA (Verisign je najveći i najpoznatiji Root CA)
  2. Da sama generiše svoj certifikat

Delta banka se upravo odlučila za rešenje 2. Šta je problem sa tim rešenjem? Pa, browser nema pojma ko je Delta Banka i da li joj treba verovati; zato ste i dobili upozorenje. Ovo upozorenje se može otkloniti na dva načina:

  1. Instalirate sertifikat Delta Banke u vaš browser i time eksplicitno kažete browseru da verujete tom sajtu (kliknete na Install Certificate na gornjoj slici)
  2. Delta Banka kupi sertifikat ili sertifikuje svoj CA (to onda više nije “Root” već “Chained” CA) kod nekog poznatog Root CA

Drugo rešenje ne zahteva nikakvu intervenciju kod klijenta i uobičajena je u celom svetu – ni jedna svetska banka ne generiše svoje sertfikate, već kupuje sertifikate od Root CA kompanija i time omogućuje maksimalnu udobnost i sigurnost za svoje klijente.

Zato sam postavio pitanje tehničkoj podršci Delta banke, želeći da saznam razloge o izboru rešenja 2. za problem sertifikata. Odgovor koji je stigao je bio, blago rečeno, uznemirujući:

… Delta banka koristi root strukturu kako u e-rešenjima tako i u svojoj unutrašnjoj organizaciji, pa samim time smatramo da je pored ovako razvijenog sistema potpuno izlišno zahtevati potpisivanje naših ključeva od strane spoljnog autoriteta…

Molim? Cela priča o sertifikatima i jeste oko korišćenja treće strane (Root CA) oko arbitraže oko identiteta sajta, ali naši bankari izgleda taj detalj smatraju nevažnim i da ako “razviju sistem dovoljno”, da je potpisivanje sertifikata od priznatog autoriteta nepotrebno??

Ovo me je nateralo na malo istraživanje kakvo je stanje sa nekim od naših najvećih banaka i e-Bankingom na njihovim sajtovima. Evo rezultata tog istraživanja:

Banka Root CA Root CA priznat?
HVB Verisign DA
Reiffaisen Verisign DA
Nacionalna štedionica NSB Root CA Ne
LHB Banka E-smart.co.yu Ne + istekao
Hypo Alpe-Adria bank EBB Beograd CA 2 Ne
Meridijan banka MERIDIAN BANK CA Ne
Poštanska štedionica hb.posted.co.yu Ne
Continental banka 24×7.co.yu Root CA Ne
Jubanka E-smart.co.yu Ne
Komercijalna banka EBB Beograd CA 2 Ne

Malo depresivan rezultat … Znam da naše banke još nisu posebno interesantan zalogaj za hakere, ali osećaj koji stvaraju kod prosečnog srpskog korisnika e-Bankinga (šta god da iskoči sa bančinog sajta, klikni na “Yes”) će stvoriti sasvim plodno tle za uzimanje brojeva kartica, ili neku drugu vrstu zloupotrebe privatnih podataka (a ima ih, širom interneta).

Jasno mi je da kod nas i elektronsko bankarstvo mora da prođe dečije bolesti, samo sam se nadao da će taj period biti daleko kraći, iz prostog razloga što su tehnološki detalji na SSL polju odavno objašnjenji.

Ostaje samo nada da će odgovorna lica u gornjim i ostalim nepomenutim bankama shvatiti šta je za njihovu kompaniju i za njihove korisnike najbolja praksa.

Srbi, narod miroljubivi?

Čuli ste za antisemitske i anti-B92 plakate zalepljene po Beogradu?

Većina misli da je to delo šačice ljudi, autističnih neo-fašista koji su eto, skupili malo para pa krenuli u akciju i da je svako drugi oko nas miroljubiv, ili barem ne mrzi ostale rase/nacije/veroispovesti.

No, jedan link govori sasvim drugačije: http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=183799 🙁 🙁 🙁

Šta se desilo da se među nama pojave ovakve moralno-psihotične nakaze? Znam da nikakav zaključak ne treba izvoditi na osnovu pojedinačnih slučaja, ali je preko ovakvih stvari teško preći, u zemlji koju volim 🙁

LoanCalculator za Siemens SK65

Loan Calculator za Siemens SK65 Od nedavno sam vlasnik finog, teškog 🙂 i elegantnog telefona, Siemens SK65.

Telefon sa dosta memorije (64 Mb, od toga dostupno korisniku 35Mb), odličnim delom za PIM (Personal Information Manager) koji se sinhronizuje sa Microsoft Outolook-om, i intuitivnim sistemom menija. Pokazao se kao savršeni kandidat za zamenu već ostarelog Handspring Visor Deluxe, Palm kompatibilnog uređaja.

Ono što mi je na novoj platformi nedostajalo su mali programčići za svakodnevne zadatke. Na sreću, SK65 podržava Javu za mobilne uređaje – Java 2 Platform, Micro Edition (J2ME) i za većinu programa sam našao freeware ili open source J2ME zamenu; no, za jedan, Loan Calculator, nisam uspeo, a u današnje vreme tako nešto je neophodno 😉

Kako odavno nisam učio nešto novo, neku novu platformu / jezik, ovo je bila super prilika i rezultat je pred vama: LoanCalculator, J2ME (CLCD 1.1 i MIDP 2.0), program koji za dati iznos, visinu kamate i period kredita izračunava mesečnu ratu, deo koji uzima banka
kao i ukupan iznos otplate kredita. Testiran je kako u emulatoru, tako i u samom telefonu i trebalo bi da radi na svim Siemens telefonima serije 65, kao i na drugim telefonima koji imaju podršku za J2ME (CLCD 1.1 i MIDP 2.0).

Datoteka je ovde: LoanCalculator.zip: ZIP sa .jar i .jad datotekama, 5kb

Za razvoj sam koristio:

  • Eclipse razvojno okruženje
  • EclipseME , Eclipse dodatak za razvoj midleta (mobilnih aplikacija)
  • Ant i Antenna za generisanje finalnih Jad i Jar fajlova

ASP.NET projekti i sistemi za verzionisanje koda – opustite se :)

.Net je po meni nešto najbolje što je izašlo iz Majkrosoft kuhinje za programere.

Iako je koncept među-koda (p-code, intermediate code) veoma star, MS ga je podigao na jedan viši nivo (verujem da mu je Java u tome puno pomogla ;)), donoseći jako udobnu i efikasnu platformu za rad.

Sad, naravno da nije savršena (neki bi rekli da je to nemoguće, kada je od Majkrosofta ;)) ali je ogroman pomak u odnosu na Win32 / Visual Studio 6 SP 6 kombinaciju. Visual Studio .Net 2002 a zatim i Visual Studio .Net 2003 su udobna (premda malo sporija) okruženja gde se najveći broj uobičajenih zadataka odrađuje jednostavno / intuitivno.

Problemi nastaju kada je situacija malo komplikovanija – čitaj, koristi se neki od sistema za kontrolu izvornog koda (SCC – Source Code Control sistemi) kao što su Visual Source Safe, Source Of Site, Perforce, SubVersion itd – VS.NET tada zna da bude jako svojeglav kada se radi o kontroli ASP.NET projekata – te mu treba prazan virtuelni folder, te ima problema sa dovlačenjem celog Solutiona, ako postoji virtuelni folder to ga boli …

Sa druge strane, odustajanje od ASP.NET projekata i korišćenje standardnih Class Library projekata rešava ove probleme, ali se gubi udobnost ispravljanja (debagovanja) ASP.NET projekata na prirodan način, kao i ugrađenih čarobnjaka za forme i korisničke kontrole (User Controls).

Na sreću, postoji rešenje koje miri oba zahteva: izbeći SCC kontrolu ASP.NET projekata kako je MS to zamislio, a zadržati sve ostalo:

ASP.NET Applications without Web Projects

Po cenu malo ručnog dorađivanja konfiguracionih fajlova samog Visual Studija dobijate daleko udobniji rad sa ASP.NET projektima, gde je potpuna kontrola o smeštanju datoteka u virtualne direktorijume samo vaša (Aleče, ovo je za tebe ;))

Kako NE TREBA tražiti posao :)

Pisao sam pre nekog vremena kako treba pisati CV, barem kada ljudi žele da se zaposle u firmi u kojoj radim.

Posle velikog novogodišnjeg, raspisali smo i konkurs za sistem administratore, i dobili veliki broj prijava. Međutim, jednu želim da izdvojim:

Postovani,

U vashem oglasu sam primetio jednu zanimljivu stvar. Vi trazite coveka za
1. MS
2. Cisco
3. Solaris
To su tri POTPUNO razlicita posla. Da li to znaci da dajete i realno 3x
vecu platu od prosecne za jednom sistem admina?

Pre nego posaljem svoj Cv i dokazem Vam da imam iskustva u svemu
ovome,potroshim Vama i sebi odredjeno vreme na intervijue, krugove...
zanima me da li je posao placen adekvatno potrebnom znanju.

Ne zelim da posle par krugova i _potroshenog_vremena_ dobijem odgovor
"primljeni ste, mozemo da vam ponudimo 300eur i stimulaciju".

Moje pitanje shvatite krajnje dobronamerno. Zelim da svima nama ustedim
ono sto je najdragocenije u poslu - vreme.

Pozdrav
xxx

Ako na stranu ostavim način pisanja (“intervijue”, zatim “vashem” umesto “vašem” ili čak i “vasem” ako nikako nije mogao do naših slova), ono što je bitno je poenta – šta je smisao ovakvog pisma? CV nije priljučen uz pismo a neka nagađanja:

  • da sazna koja je prosečna plata sistem administratora?
  • da sazna koju platu nudimo za taj posao?

Firma ne nudi posao, firma pregovara sa zainteresovanim pojedincem ne bi li uspostavili odnos koji će biti dobar za obe strane; za firmu, jer dobija kvalitetan kadar koji je potreban za dalji razvoj firme i aktivnosti unutar poslovnih procesa, i za pojednica jer će doći na poziciju koja pokriva neke njegove potrebe – bolja plata, bolji uslovi, bolje okruženje, novi izazovi, mesto koje će biti dobra stavka u CV-u.

Ako ste profesionalac, ako to želite da budete, ne pišite ovakve poruke firmama – nikakvu korist nećete izvući iz ovoga. Pristupite prijavi za posao vrlo ozbiljno, jer je to prvi stepenik koji morate da pređete do novog posla.

Naša slova na US tastaturi, rešenje 2005-e

Jedan od uobičajenih problema sa kojima se korisnik računara na našim prostorima susreće je korišćenje “naših” slova (dijakritičkih znakova) u svakodnevnom radu.

Nekada su tu postojala dva problema: imati korektnu podršku od samog operativnog sistema i kako rešiti sve ostale “sitne” probleme koji uz to dolaze. Ako koristite barem Windows 2000, prvi problem je za vas rešen – ako ne, preporuka: pređite na Windows XP – podrška za Windows 2000 je pri kraju.

Ok, pretpostavimo da ste rešili prvi problem – za korišćenje naših slova je dovoljno da u regionalnim podešavanjima postavite Serbian Latin – to će prilagoditi sistem našim pravilima za datume i iznose. Ostaje drugi problem – kako kucati naša slova?

Ako se radi o novom računaru, tu problema nema – dovoljno je kupiti odgovarajuću QWERTZ YU tastaturu i postaviti Serbian Latin tastaturu u operativnom sistemu; priče o tome kako je ta tastatura “ružna”, kako mi više volimo QWERTY, kako je to ostatak od nemačkog uticaja jednostavno ne stoje – to je naš standard, tako su ga propisale naše institucije (zašto baš tako je duga, druga i srpska priča) i za novog korisnika to je najjednostavnije – priključite tastaturu, stavite podršku i objasnite mu da specijalne znake dobija na Alt Gr (desni Alt) taster i to je to – ako ne zna za drugo 🙂 biće srećan 🙂

No, šta raditi ako ste već investirali (kao ja :)) u solidno skupu i dobru tastaturu po US (QWERTY) rasporedu i ne bi ste je menjali? Ili 12+ godina kucate po tom rasporedu i malo bi vas bolelo da to sada menjate?

Nekada davno, to se rešavalo raznim programima (ParaWin) ili hakerisanjem postojećih tastatura; na svu sreću, i Microsoft je uvideo potrebu za lakim i jednostavnim kreiranjem drajvera za razne tastature, uz razne kombinacije specijalnih simbola i napravio:

The Microsoft Keyboard Layout Creator

odlično parče programa koje vam omogućava ili da kreirate kompletno nov drajver za tastaturu, ili da izmenite postojeći.

Koristeći ovo programče i kao osnovu US tastaturu, napravio sam English (Serbian Latin Layout) – tastatura koja je identična US tastaturi, samo što na desni Alt daje naša slova. Ovo su kombinacije:

[  ->  Š
]  ->  Đ
\  ->  Ž
;  ->  Č
‘  ->  Ć

(naravno, Shift / Caps Lock pravila su podržana).

Ovo omogućuje da imam jednu tastaturu u sistemu (+ eventualno ćiriličnu), da nema prebacivanja između tastatura svaki put kada su naša slova potrebna, jako se brzo kuca, specijalni simboli (kao recimo € – desni Alt + 5) su tu gde i jesu, i navikavanje skoro da nije ni potrebno – jedno, po mojoj malenkosti :), vrlo udobno rešenje.

Da bi i vi probali rešenje, skinite priloženu arhivu EngUsSerLat.zip (21kb) – u Install folderu je sama instalacija i to je sve što vam je potrebno; u Source folderu je definicija tastature, ako želite da je dalje modifikujete.

Dodatak 20. aprila 2005: nova verzija; ispravljeni “bagovi” koje je Rade prijavio u komentarima (hvala Rade :)). Nova arhiva je EngUsSerVesicOrg.zip (17kb), i promenjeno je i ime tastature; sada se zove: “English (Serbian Latin by Vesic.Org)” – toplo preporučujem da instalirate ovu verziju umesto stare.

Dodatak 22. aprila 2005: zbog mnogih zahteva 😉 kreirao sam i “obrnutu” tastaturu, gde su naša slova primarna. Nova arhiva je EngSerKbd-Reversed-VesicOrg.zip (16kb), i takođe je promenjeno ime tastature; sada se zove: “English (Serbian Reverse Latin by Vesic.Org)” – pa sad, ko voli, izvol’te 🙂

Dodatak 27. jula 2006: Napravljena tastatura čija je osnova En UK tastatura. Arhiva je Eng-Ser-UK-Latin.zip (16kb), i zove se: “United Kingdom (Ser Latin)”.


Dodatak 18. jula 2008: Sve tri tastature su urađene za Vistu:

Ove tastature bi trebale da rade i na svim verzijama Windows XP-a (32 i 64 bita).

Dodatak 26. novembra 2010: Evo i tri tastature za Windows 7:

Nekoliko reči o instalaciji

  • Instalirajte tastaturu
  • Otvorite Control Panel / Regional and Language Options / kartica Languages pa dugme Details
  • Izaberite US tastaturu, kliknite na Add, dodajte novoinstaliranu tastaturu
  • Postavite je za podrazumevanu, i uklonite US drajver – on vam više neće trebati

Kako slika govori više od 1k 😉 reči, evo postupka:

Postupak instalacije

Postupak instalacije English Serbian tastature

Rezultat instalacije

Rezultat instalacije English Serbian tastature

Ulepšajte XML

Vrlo često se dešava da u svom dnevnom poslu radim sa XML datotekama, nastalim kao rezultat rada nekog servisa ili programa.

Te datoteke su najčešće bez preloma redova, bez uvlačenja paragrafa, samo jedna veeelika linija teksta koja nosi svu informaciju. Ovo, naravno, ne smeta mašinama kod obrade takvih datoteka, no smeta meni, malo ;), kao običnom smrtniku, posebno kod poređenja dve verzije istog fajla – u originalnom formatu je to nemoguće uraditi.

Sad, većina editora namenjenih radu sa XML-om imaju mogućnost “ulepšavanja” XML koda, i to je sve lepo i fino ako radite nad jednom, dve … do 5 datoteka. Šta raditi ako je pred vama direktorijum (da ne kažem “fascikla”, daleko bilo ;)) sa stotinak datoteka koje treba pregledati?

Programer bi prvo posegao za “napisaću program za to”, ali to najčešće nije racionalno; bolje uposliti vijuge i dođi do jednostavnog rešenja, brzo.

Problem: kako od nečitljivog XML-a dobiti čitljiv (po ljudima) XML?
Rešenje: transformacijom polaznog u ciljni XML, sa željenim formatiranjem
Tehnologija: XSLT, ili prirodni jezik za transformacije XML fajlova u nešto drugo

Iako XSLT smatram jednim od najružnijih ikada napisanih skript jezika (a nagledao sam ih se), za ovu svrhu je i više nego pogodan. Potrebne su dve stvari:

1. XSLT datoteka sa instrukcijama za izvođenje transformacije (MakePretty.XSLT) – u ovoj datoteci je upravo celo rešenje:

<xsl:stylesheet version="1.0" xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform">
<!-- Ulepšavanje XML coda -->
<xsl:output method="xml" indent="yes" /> <!-- indent="yes" je ključno -->
<xsl:template match="*">
   <xsl:copy>
      <xsl:copy-of select="@*" />
      <xsl:apply-templates />
   </xsl:copy>
</xsl:template>
<xsl:template match="comment()|processing-instruction()">
   <xsl:copy />
</xsl:template>
</xsl:stylesheet>

2. Način da izvedemo transformaciju:

Predlažem NXSLT, jako dobru konzolnu aplikaciju Olega Kačenka (nisam siguran kako se piše ime na srpskom :?). Sada se obrada celog direktorijuma sa XML fajlovima svodi na:

for %i in (*.xml) nxslt.exe “%i” MakePretty.XSLT -o “out\%i”

(pretpostavka je da želite sve datoteke konvertovane u isto ime u poddirektorijumu out)

Update, 15.01.2005 – Način 2

Zahvaljujući Danilu (hvala Danilo :)), evo još jednog alternativnog načina za isti posao:

LibXML, odlična biblioteka, i deo te instalacije je xmllint; jedno „xmllint –format“ će odraditi posao.
Ovde je Win32 implementacija.

Prava prilika za prave programere :)

Finsoft, firma u kojoj radim je upravo objavila veliki novogodišnji konkurs za programere.

Ako ste jaki u Oracle vodama, ili dobri u Web tehnologijama (ASP / ASP.NET / C#), ili vam je Java drugi maternji jezik 😉 ili volite zadatke podrške ovo je prilika koju definitivno ne treba propustiti – znam, radim tamo 🙂

Ako znate nekoga kome ovo može dobro doći, ne budite lenji :), prosledite link:

http://www.finsoft.co.yu/

“Koji je računar za mene?”

Kako svi u mom okruženju znaju da se bavim tim spravama, kompjuktorima 😉 neizbežni su zahtevi (barem jednom mesečno) za savetodavnom funkcijom ili po srpski “kako da kupim super računar a bez para ;)”

Takve diskusije počinjem sa dva vrlo nezgodna pitanja:

1. Čemu je budući računar namenjen?
2. Koji fond je u pitanju?

i sagovornici obično ne znaju koje im je pitanje teže za odgovoriti 🙂

Posle kraće borbe, ispostavi se da im u 90% treba za:

– Internet (mail, surfovanje)
– Office stvari (Word ili Excel, ili ako je korisnik baš napredan, Power Point)
– Igrice za klince (i ne samo za klince ;))
– Multimedija (DVD i DivX filmovi, MP3 / WMA / CD muzika)

Sve ovo može da radi bilo koja solidna Pentium IV ili Athlon konfiguracija koja zaista nije preskupa, recimo oko 450-500 €; no, da li je to uvek i najbolji izbor? Da li postoji kombinacija koja bi radila isto i bolje, a da je udobnost i ugođaj mnogo bolji (i da se, naravno, ne probije fond)?

PC je napravljen kao univerzalna sprava, za mnoge namene, i to mu je osnovna prednost nad specijalizovanim uređajima, ali mu je, na žalost to i mana. Kako se gleda DVD na računaru? “Prosto”:

  • Uključite računar
  • Sačekate da se učita operativni sistem
  • Eventualno se ulogujete i sačekate da se svi programi podignu
  • Startujete program za gledanje DVD-a, pustite ga preko celog ekrana, podesite zvuk i konačno krenete da gledate film

Ako još hoćete da film gledate na TV-u umesto na monitoru, ne gine vam spajanje kablova (ako nisu stalno spojeni), zatim podešavanje video kartice za prikaz signala na TV-u, i gledanje sa rukom u blizini tastature, za slučaj da trebate da stisnete pauzu ili tako nešto.

Kako se film gleda na samostalnom DVD uređaju:

  • Uključiš DVD uređaj i TV
  • Ubaciš disk
  • Uzmeš daljinski i zavališ se

Doduše, tačno je da samostalni DVD uređaj ne može jednostavno da računa π na hiljadu decimala 😉 ali je malo verovatno da će vam to ikada trebati za gledanje filma 😉

Kako pomiriti udobnost korišćenja specijalizovanih uređaja i veliku upotrebljivost računara? Recimo ovako (uz relativno sigurnu pretpostavku da imate televizor ili dva):

  1. Sony PlayStation 2 – savršena igračka platforma, takođe reprodukuje CD i DVD diskove – oko 200 €
  2. DVD/DivX samostalni uređaj kao što su SkyVision LG 888, Philips 630/720 ili Pioneer 575, naravno sa potpunom podrškom za naša slova u titlovima – oko 120€
    SkyVision LG 888
  3. Pentium III 700+ Mhz polovni računar za sve ostalo – oko 300€

Jasno je da zbir cena sva tri uređaja premašuje cenu novog računara; no, i dobijena funkcionalnost je daleko veća; ako retko gledate DivX filmove (što je po sadašnjoj ceni DVD-a vrlo verovatno), cenu možete smanjiti tako što izbacite samostalni DVD/DivX uređaj – Playstation koristite za DVD/Audio CD a računar za MP3/WMA/DivX stvari.

Kako idu praznici, možda vam ovi saveti pomognu da obradujete nekog ili sebe, zašto da ne? 🙂

Na kraju, evo i nekoliko linkova:

Polovni računari: Božić i sinovi, ZDElektronik

DivX/DVD uređaji, Sony PlayStation 2: KBC, BIG Apple ili BeoComp Group.