Jedna od udobnosti savremenog života su definitivno platne kartice ili popularno “plastika” (uvek debitne, nikad kreditne! :-)) – i po svim mogućim pokazateljima, jako su se dobro primile u Srbiji.
Prednost korišćenja umesto gotovine je očigledna – umesto gomile novčanica, parče plastike + eventualno PIN i to je to. Ja koristim usluge HVB banke; kako primam platu preko njih, najveći broj plaćanja upravo i radim Vizom HVB banke.
Pri poslednjem plaćanju standardnih računa u pošti (komunalije, struja), Maja nije imala gotovinu, i sasvim normalno (kada je već nalepnica Vise bila na vratima Pošte) račune je platila Vizom.
No, prilikom uobičajenog pregleda stanja računa preko e-bankinga, primetio sam neslaganje za skoro 200 dinara. Letimičan pogled je lako ustanovio gde leži problem:
i da je misteriozni broj tačno 3% od sume date za račune.
Ovo je već zahtevalo akciju: našao sam telefon kontrolora pošte, i posle kraće rasprave, ustanovio dve stvari:
- Usluge obrade kartica u Poštama radi Banka Poštanska štedionica
- Ako vašu Viza karticu nije izdala PŠ, ZA SVAKO PLAĆANJE TAKVOM KARTICOM U POŠTI ĆE VAM NAPLATITI 3%!
Naravno, ova informacija niti je poznata većini šalterskih radnika, niti je iko to rekao Maji prilikom plaćanja Viza karticom.
Nisam bio lenj, nego sam pokušao da saznam razlog zašto Poštanska štedionica dere sve nas, bez da nas je iko pitao. Krenuo sam od sajta, a zatim preko call centra – (011) 3024 555.
Posle 11 (da, da, jedanaest) okrenutih brojeva (recimo da sam dosta uporan ;)) saznao sam nekoliko stvari:
- najveći broj službenika u PŠ ne razlikuje ATM (automate za podizanje gotovine karticom – gde se obično plaća provizija ako su od druge banke) i POS (Point-of-Sale) automate po prodavnicama (gde provizije nema)
- na moje pitanje “a da li vi plaćate 3% svaki put kada kupite hleb karticom u Maxi-ju” najčešći odgovori su: “ne kupujem hleb karticom” ili brže-bolje davanje drugog broja za zvanje, posle neumitne pauze
- najčešći savet je bio “zovite Vašu banku, oni su Vam to naplatili”; bilo je bezuspešno objašnjavati da jeste meni moja banka uzela pare, ali da ih je dala Poštanskoj štedionici 😐
- Pominjanje tarifa na sajtu PŠ-a ih je bacalo u još gori bedak, jer nisu znali ko je za sajt odgovoran… mada to ja nisam ni tražio 🙂
- Vrhunac događaja je kada mi je iznervirana službenica (iznervirana jer nije znala šta da odgovori) spustila slušalicu (?!) – ali to neće samo na tome ostati (da li sam rekao da sam jaaako uporan? ;-))
U jednom trenutku sam ipak odustao jer se na 12-om i 13-om broju 😉 niko nije javio (a Maja me mrko gledala jer smo kasnili u grad ;-)) pa priča (možda) nije završena – u svakom slučaju, izbegavajte bilo kakva plaćanja “stranim” (ne-PŠ) platnim karticama u Pošti, čisto da se ne iznenadite.
Update 24.01.2007 – dobio sam pismeni odgovor Komisije za postupanje po prigovorima klijenata; umesto bilo kakvog odgovora na pravi prigovor (o bezobrazluku i neprofesionalnosti službenika) dobio sam odgovor o neosnovanosti zahteva povraćaja novca uzetih za Viza proviziju (koji nikada nije ni tražen u prigovoru) ?!?! Pomislio sam da se promenom strukture vlasništva Banke nešto promenilo, ali avaj – ostale su stare dobre soc-realističke komisije i “klijent je uvek u krivu, mi i naši službenici smo nedodirljivi”. Preporuka: birajte drugu Banku, ako je ovo Vaša.
Update II 24.01.2007 – Povlačim update odozgo – sada sam dobio poziv od same Predsednice Komisije uz sva uveravanja da će učiniti sve što je u njihovoj moći da unaprede njihovo poslovanje i komunikaciju sa korisnicima. Poštanska štedionica je porasla u mojim očima, i to dosta. Ima nade.
Svakako treba ispitati stvar do kraja.
Ja kada cujem reci (ili u nasem svetu, tagove) tipa: Posta, Telekom, Drzava, Vlada, Porez, Dinar, EPS.
Dozivim kratak napad besnila (u zavisnosti koliko se dugo o tome prica).
Jedno ne razumem i nikada mi nece biti jasno. Zasto, ali za ime sveta zasto mi placamo telefon i struju? Ajd malo da se zapitamo.
Nasi dedovi su IZGRADILI, podvlacim IZGRADILI, celu staru SFRJ. Nase sume su secene za te bandere, jel platio ko tu gradju? Jok, treba drzavi, daj ovamo. Jesu te hidro centrale same nikle odjednom ko pecurke?
Razumem u Evropi, razumem u USA, gde su ljudi iz privatnog sektora NAPRAVILI sve sto je ovde narod za dzabe radio na njihovim radnim akcijama. I danas mi se menadzeri istih pojavljuju na tv-u i sole pamet kako oni posluju pozitivno? Pa kada mogu poslovati negativno kad nikada nisu imali izdatke?!
Da neko ce reci drzava je napravila to, pa drzava koja je bila narodna, od narodnih para je pravljeno sve to, ustvari od onih para sto je se naslo tada.
Ako jos jednom poskupi telefon iz razloga “poskupelo i u okruzenju” zapalicu im onu zgradu u Takovskoj! (ili gde vec)
Sa “ovom bankom” sam i ja imao posla pre dve godine kad sam promenio firmu i bio prisiljen da platu primam preko navedene “banke”. Medjutim, pobunio sam zaposlene i izdejstvovao kod direktora da se omogući otvaranje računa u još jednoj banci. Na taj korak sam se odlučio kad su mi blokirali sredstva na računu (iako sam sve vreme bio u “plusu”) jer je proteklo više od 30 dana između uplate dve plate!!! Banka opstaje jer ima najviše filijala u zemlji (mislim oko 1700 – šalteri Pošte) i monopol da se preko nje isplaćuju penzije, sredstva za nezaposlene, dečiji dodaci…
Za svaku transakciju novce uzima delimično banka koja je izdala, a delom banka koja je postavila POS terminal. To je u najgorem slučaju 3% od transakcije. Taj procenat u maloprodajama snose same maloprodaje. Naišao sam na situaciju da nude gotovinski popust, a da karticu ne računaju u gotovinu!!
Razumljivo je da PŠ neće da se odrekne procenta koji uzimaju za uplate, ali nikako nije razumljivo da to obaveštenje nigde ne postoji.
Druge banke verovatno peglaju taj procenat nekim internim dogovorom, pošto sve one međusobno vrše platni promet, odnosno međusobno korišćenje POS koje je postavio neko drugi, ali ne i PŠ
Super je blog 😉
Koliko ja znam, kada se plaćaju usluge i/ili roba, Viza procenat snosi realizator usluge, nikada kupac. Jedini izuzetak je uzimanje para sa ATM-a druge banke.
Naravno, PŠ je očigledno izuzetak – zašto, to još nisam saznao. To što oni naplaćuju 3% meni kao krajnjem korisniku nikako nije razumljivo – to je čist bezobrazluk.
(hvala za blog ;-))
Od jednog strucnjaka za finansijski software se ocekuje da zna odgovor zasto je ta provizija 3% bez da okrece 11++ brojeva telfona.
🙂 Pa naravno da znam kolika je provizija, ono što nisam znao/ne znam zašto je MENI naplaćena prilikom plaćanja USLUGE na POS (Point of Sale) mestu – meni Pošta ne liči na ATM.
Po mom skromnom mišljenju, to je bezobrazno dranje neobaveštenih korisnika – ako nisu ATM, _DUŽNI_ su da me obaveste _PRE_ akcije plaćanja da će me odrati za 3%.
Okretao sam brojeve da bih saznao ko je odgovoran za to što barem procedura nije ispoštovana.
Tačno se sećam da sam svojevremeno pročitao ovaj post, ali sam ga u međuvremenu zaboravio.
Čisto da znate, pošta ni posle 3 godine nije izmenila staru dobru praksu dranja, uzeše mi juče 100 i kusur dinara za račune plaćene karticom. 🙁
Tja, promeniće ako ikada postane privatna.
Ako ostanu državni, zašto bi? Monopol je najudobniji način poslovanja 😐
Mislim da treba voditi racuna o nekoliko stvari vezano za poslovanje JP Posta Srbije kao jednog zasebnog pravnog lica sa jedne strane a sa druge Banke Postanske Stedionice .
Medjusobna povezanost oba pravna ilca definisan je poslovno tehnickom saradnjim .
JP Posta Srbije za potrebe korisnika Postanske Stedionice vrsi upalye ,ispalte sa tekucih ,ziro ,stednih i ostalih racuna bez provizije
Osnivac Banke Postanska Stedionic je Posta Srbije .
Slican ugovor JP Posta Srbije ima sa Srpskom Bankom i Procredit (pravna lica)
Inace niko Vas ne obavezuje pa imate racun U Postanskoj Stedionici , imate odresene ruke mozete sami da birate banku.
Postanska stedionica ima najveci broj otvorenih zivih tekucih racuna i prestavlja jako dobru organizovanost u svom radu .
To da vas je neko prevario za palcanje racuna su price za malu decu ako ne koristite bankomate banke koja vam je izdala kartice za sve vase transakcije prilikom podizanja gotovog novca
snosite proviziju.
Pored toga Banka Postanska Stedionica nema Bankomate u Postama Bankomate u Postama su vlasnistvo JP Posta Srbije ,
Terminali koji se nalaze na salterima JP Posta Srbije su terminali banke Postanske Stedionice i njihova jedina svrha je da ubrzaju proces isplate primanja za korisnike Banke Postanke Stedionice bez provizije .
Prednosti banje su naveca mreza saltera u srbiji dostupnost gotovog novca veoma jednostavan Hom@banking , mala provizija za odrzavanje racuna i druge stvari koje ne zahtevaju odlazak u banku .
Hvala za reklamu Poštanske štedionice u njihovo ime 😉
Doduše, ovaj komentar nema puno veze sa samim tekstom; ako ga pažljivo pročitate – videćete da problem i jeste što me niko nije uputio (moju suprugu) da su to terminali drugog pravnog lica i da će biti naplaćena provizija. To je, po definiciji, obmanjivanje potrošača.
Kakav je njihov međusobni “pravno-tehnički” odnos – to me slabo zanima; da li je banka PŠ dobra ili ne – ostaviću njenim korisnicima da procene sami; mene neće videti tamo.
Što se tiče “jako dobre organizovanosti” i “najveći broj otvorenih živih računa” – tu bi možda mogao poseban tekst (gde vas rođena država sili da koristite usluge sporih i neefikasnih državnih preduzeća umesto komercijalnih banaka).
Slazem se sa Milosem u potpunosti. Dejane, Vas komentar da nekog drzava sili gde ce koristiti neke usluge, prosto ne stoji. Mozete Vi slobodno u svojoj banci da placate racune, ne morate da koristite usluge Poste ili Postanske stedionice. Da je Postanska stedionica neefikasna ne mozete da tvrdite ako niste njen korisnik. Dok se po pojedinim bankama ceka po nekoliko dana za kredit, u stedionici se npr. dobije odmah.
Drago mi je da se slažete sa Milošem.
Slobodno pogledajte moj odgovor Milošu, odnosi se i na Vaš komentar.
Tarifa naknada je dostupna svima na salterima Postanske stedionice a za Postu i banke ne znam. Trebate lepo da pogledate sta vas interesuje pre nego sto obavite neku uslugu.
Jeste da je zastarela tema, ali ni onda nisi bio u pravu, rodjace.
Sve banke su uvek naplacivale i jos uvek naplacuju provizije za koriscenje kartica drugih banaka kako na svojim bankomatima, tako i na svojim salterima (citaj pos terminalima).
To sto si predmetnu stavku trazio u tarifi naknada BPS je tvoja greska, trebao si je tarziti u tarifi naknada banke koja je bila izdavalac predmetne kartice (a kod svake banke ces stavku placanja na bankomatima i na salteru druge banke naci i svugde ce biti 2-3%).
U to vreme JP PTT nije imala svoje bankomate i pos terminale kao sto ih danas ima, vec je radila kao agent BPS, pa je samim tim placanje na salteru (preko pos terminala) JP PTT bilo isto sto i placanje na salteru (preko pos terminala) BPS, te je tako i vuklo odgovarajuce provizije, koje, ponavljam, i danas postoje kod svih banaka (ali ne i kod JP PTT koje je u medjuvremenu pocelo da posluje sopstvenim bankomatima i pos terminalima).
Sve u svemu, neargumantovano i neupuceno kritikujes i “pljujes”, a postoji ona stara latinska – ignorantia non excusat.
@Marko, ne znam kako smo rođaci, ali odgovoriću na komentar.
(mada vidim da si ti takođe “pristrasan” jer komentar dolazi sa adrese http://www.posted.co.rs/ ).
Svakodnevno koristim kartice moje banke; kada god platim uslugu i/ili robu, na mom računu vidim SAMO taj trošak i ni jedan drugi.
Što se samog PTT-a tiče ili banke Poštanska štedionica ili njihovog odnosa – baš me briga za to; to je njihov interni odnos i mene kao običnog klijenta ne treba da zanima.
Pa čak i da sam podigao novac na bankomatu bilo koje druge banke (ne moje matične) to bi me koštalo 150 dinara, što je opet manje no što mi je PTT naplatio.
Da zaključim: ovo je i dalje bezobrazluk prema krajnjem korisniku; no, i pouka da se servisi Pošte / banke Poštanska štedionica koriste što manje ili nikako – konkurencija će posle učiniti svoje, čak i kod državnih institucija – jednom će i one morati da polažu zarada / troškovi izveštaje.
To sto ti nazivas pristrasnoscu, ja sa druge strane medalje nazivam tvojom neupucenoscu i arogancijom da ne priznas istu.
Najjednostavnija stvar da vidis koliko nisi u pravu (niti bio niti sada jesi) – odes lepo na http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html pa po spisku otvaraj banku po banku, gledaj im Tarife naknada, a u istima potrazi podatak sta se dasava kada njihovu karticu koristis na bankomatu ili salteru druge banke.
Zamsili, uvek ces naci podatak da se koriscenje kartice banke X na bankomatu ili salteru (pos terminalu) banke Y (X i Y zameni bilo kojim imenima banaka koje posluju u zemlji Srbiji) naplacuje neka provizija (uglavnom 2-3% ili za nize iznose neka fixna cifra, razlikuje se od banke do banke, ali su oscilacije zanemarive, posebno kada govorimo o sustini i principu poslovanja koje sve banke primenjuju).
Kazes svakodnevno koristis kartice tvoje banke i vidis samo taj trosak… Pa naravno, svi pos terminali prodajnih objekata (ma ciji pos terminal da koriste) naplacuju samo cenu kupljene robe. Probaj sa tom tvojom karticom da odes , ne do prodavnice, vec do saltera neke druge banke i da tamo nesto platis ili da podignes novac, pa gledaj sta ce ti biti naplaceno.
Jos jednom ti ponavljam, a ti pokusaj da uklaviris – u to vreme o kome si govorio PTT nije imala svoje pos terminale pa ti je dolazak na salter poste sa karticom bio bukvalno ista stvar kao dolazak na salter BPS (odnosno isto kao dolazak na salter bilo koje banke Y sa svojom karticom banke X) i po tom osnovu ti je provizija naplacivana. Zasto te PTT o tome nije obavestio – pitaj njih. Pre bih rekao neznanje i snalazenje raznih Milorada sa novim tehnologijama, ali to je neka deseta tema. Da je na salteru PTT tada stajao pos terminal Intese, Hypo, Alfe, sam izaberi koje god druge banke, opet bi ti provizija bila naplacena ukoliko bi se pojavio sa karticom druge banke.
Inace, da ti ne bih drzao casove bankarstva ovde, hjade raspitaj se gde i kako zavrsava provizija koja ti se naplacuje kada karticu svoje banke koristis na bankomatu/pos terminalu druge banke… Zamisli, najveci deo tog “kolaca” ipak zavrsi u tvojoj maticnoj banci… Ne verujes? Pogledaj Tarifu naknada svoje banke i vidi koliko ona naplacuje upotrebu svoje kartice kod drugih banaka… 😀
Btw, poodavno PTT poseduje sopstvene bankomate i pos terminale (ne posluje kao agent banke) i prema svojoj (trenutnoj) poslovnoj politici ne naplacuje provizije za isplate/placanja ni prema jednoj banci, tako da je tima tvoja muka prevazidjena.
Jos jednom – idi sa svojom karticom na salter ma koje druge banke, plati racune, podigni novac, pa napisi ovde sta ti je sva i koliko naplaceno.
Bas me zanima da li si dovoljno posten i korektan da to uradis.
Nadam se da si shvatio poentu – kada placas/dizes novac karticom svoje banke na bankomatu/pos terminalu druge banke, “glavni krivac” za proviziju koja ti se naplacuje jeste TVOJA MATICNA BANKA koja odredjuje i naplacuje najveci uzete ti provizije, dok se banci u kojoj placas/podizes novac dodeljuje (po pravilu visestruko manji) deo tog “kolaca” tj. “takse” koju ti je tvoja maticna banka odrapila zbog koriscenja njenih kartica kod drugih Banaka.
Ako karticu BPS koristis na bankomatu/pos terminalu druge banke uzece ti se 2% i najveci deo toga ce zavrsiti u BPS. Ako je tvojoj supruzi naplaceno 3%, zamisli, najveci deo tih 3% je zavrsio u njenoj maticnoj banci.
Da li je to posteno ili ne, pojma nemam. Pretpostavljam da nije posteno ni to sto svi ne zivimo u zemlji Utopiji, srecni, bezbrizni, siti i veseli, vec se svakodnevno suocavamo sa gomilama gluposti na svim stranama. Navedeni pricip poslovanja ces naci u svakoj privrednoj sferi, gde se svi trude da raznim sistemima benefita i/ili penala stimulisu svoje klijente da budu iskljucivo njihovi, odnosno destimulisu poslovanje svojih klijenata sa “konkurencijom”. That’s just the world we live in…
U svakom slucaju, u ovoj tvojoj konkretnoj prici dusmanin ti nije BPS, vec formmalno banka tvoje supruge, a sustinski ustrojstvo funkcionisanja bankarskog sistema zemlje Srbije, pa na tu stranu okreci svoje koplje i jurisaj, ako ti je do borbe za pravdu.
Marko, pohvale je vredan trud (pogledaj koliki postovi!) koji ulažeš da “odbraniš” tvoju banku.
Pokušaću samo još jednom, vrlo prosto:
1. Uđem u drugu banku -> znam da me očekuje provizija ta i ta ako koristim kartice moje matične banke
2. Podignem pare sa bankomata druge banke -> znam da je provizija 150 dinara
3. Uđem u prodavnicu na kojoj je VISA nalepnica -> znam da plaćam SAMO cenu koja je nalepljena na robi
E sad, OBRATI PAŽNJU:
4. Uđem u poštu, na šalter na koji je nalepljena VISA nalepnica (NEMA NIKAKVOG ZNAKA DRUGE BANKE) -> oderu me kao u tački (1)
=> prevarantski i potpuno nekorektan odnos prema korisniku
Sad, da li je kriva Pošta, ili je to “dogovorčić” između Pošte i Štedionice kojim se naivnima uzima 3% (hej, nije mali procenat!) – to ne znam.
U svakom slučaju znam da se tako ne radi 🙂 koliko god velike odbrane da napišeš 🙂
Nadam se da si shvatio poentu.
Postovi su mi uvek toliki koliki jesu, posto ih pravim samo onda kada imam sta i o cemu da kazem. Ovde se ne radi toliko o odbrani “moje” banke, koliko o principu odbrane istine.
Primecujem da blago priblizavamo stavove i da se primicemo istini, ali ostaje jos jedan kljucan detalj koji uporno odbijas da prihvatis. Evo, ponovicu.
Proviziju koju placas kada na salteru ili bankomatu neke banke Y koristis karticu svoje banke X ne odredjuje banka Y ciji bankomat/pos terminal koristis, nego upravo tvoja banka X (a konkretan iznos te provizije ces naci upravo u Tarifi naknada te tvoje banke X koja ti ja karticu izdala).
Shodno tome 3% proviziji naplacenih tvojoj supruzi nije propisala BPS, nego banka koja je izdala karticu tvojoj supruzi.
Evo jos plasticniji primer:
Ti i ja ulazimo u, recimo Banku Intesu da platimo neki racun od 10.000 din, ti karticom Hipo banke, ja karticom BPS.
Intesa predvidja u svojoj tarifi naknada proviziju od, recimo, 4% kada njene kartice rade u sistemu drugih banaka, Hipo predvidja 3%, BPS predvidja 2%.
Obojica placamo isti iznos u istoj banci, karticama razlicitih banaka.
Nece Intesa naplatiti i tebi i meni 4% koje je sama propisala, jer se to ne odnosi na rad drugih banaka u njenom sistemu (to ni jedna jedina banka ne propisuje), vec na rad NJENIH kartica kod drugih banaka, sto ovde nije slucaj.
Ovde ce se od tebe naplatiti provizija koju prevdidja tvoja banka, od mene provizija koju predvidja moja banka. Tako da ce u ovom zamisljenom slucaju tebi sa racuna otici 10.300 dinara, meni 10.200 dinara, jer su to provizije koje nase maticne banke predvidjaju za koriscenje njihovih kartica u sistemima drugih banaka.
Od tebi uzetih 300din za proviziju, Intesi ce ostati, recimo 30, dok 270 zavrsava u tvojoj Hipo banci. U mom slucaju, Intesa zadrzava 20, a BPS prosledjuje 280…
Nadam se da si sada shvatio sistem.
Banka u kojoj koristis karticu druge banke NE PROPISUJE i NE ZADRZAVA (osim znatno manjeg procenta)proviziju koja ti se tom prilikom naplacuje. Iza svega toga stoji ISKLJUCIVO TVOJA MATICNA BANKA.
3% uzetih tvojoj supruzi nisu odredili ni PTT ni BPS, niti je gro tih para ostao kod bilo koga od njih, vec ih je propisala njena maticna banka i ona je najveci deo tih para sebi uzela. Sigurno je u Tarifi naknada banke tvoje supruge moralo pisati da oni naplacuju 3% kada im kartica radi u sistemu druge banke (za manji iznos, obicno nije % vec fixna cifra, kao sto ranije pomenuh), ako to nije procitala, do nje je.
Istih 3% bi joj uzeli i BPS i Intesa i Raiff i Hipo i bilo koja druga banka, jer je tako njena maticna banka odredila. Meni bi recimo svaka banka uzela u takvom slucaju 2%, jer je to procenat koji moja maticna banka (BPS) propisuje.
Ukoliko govoris o propustu, jedini evenetualni je mogao biti propust PTT ukoliko nisu objavili/objasnili da pos treminal nije bio njihov vec druge banke (BPS), ali opet od toga je glavni benefit imala upravo banka tvoje supruge.
Nadam se da sam sada bio dovoljno detaljan i da sam dovoljno plasticno razlozio situaciju, tako da vise nema nejasnoca i mistifikacija.
180 umesto 280 upotrebljenih u tekstu, greska u brzini kucanja…
Ovaj, ja se nisam približio ničemu, jer sam na istoj poziciji od samog početka:
Pošta i Štedionica su me zavrnuli i zbog te akcije su prihodovali i moja banka i Štedionica.
MEĐUTIM, nije moja banka propustila da mi kaže da će me odrati na šalteru Pošte i POS automatu Štedionice, nego, gle čuda, Pošta i Štedionica.
I da, sve vreme govorim o POTPUNOJ NEPROFESIONALNOSTI (ili kako ti kažeš “propustu”) Pošte i Štedionice a ne o bankarskim procedurama.
Prosto.
I da, ne trudi se molim te više da mi objasniš da je propust Unicredit banke što me nije obavestila da ću na šalteru Pošte platiti preko Štedionice i to debelo 😀
Odlicno, svi smo već isto prošli… Nažalost tu ništa ne možemo da uradimo pošto ne stručni šalterski radnici (ne) rade svoj posao kako treba…
U poslednjih mesec dana sam dva puta slao neka pisma Post Expresom i uslugu platio Maestro karticom UniCredit banke na šalteru pošte. Danas sam slučajno pogledao transakcije i ustanovio da mi je oba puta naplaćena provizija od 150 dinara. Cena jednog slanja je bila 180, a drugog 260 dinara.
Dakle, Pošta moju karticu više neće da vidi. Uvek ću da plaćam najvećom novčanicom koju imam.
Moja prepiska (za sada) sa lopovima iz Pošte ili Štedionice ili ko već sledi ispod. Slutim da će i naša deca kad odrastu nastaviti ovaj blog.
JA (08.maja 2018): Poštovani,
Dana 30/04/2018 u filijali Pošte 34114 u Kragujevcu (Kralja Aleksandra I Karađorđevića) uplatio sam 4 uplatnice (date u prva dva priloga) u ukupnom iznosu od 8.856,74 RSD. U ovaj iznos je uračunata provizija od 50 RSD po uplatnici.
Iznos je plaćen platnom debitnom karticom SoGe banke na aparatu za kartice koji stoji na šalteru Pošte.
Nakon pregleda izvoda iz banke (takođe u prilogu) neprijatno sam se iznenadio da je ova transakcija označena kao podizanje gotovine sa bankomata Poštanske Štedionice, pri čemu je obračunata još jedna transakcija od 350 RSD kao dodatno podizanje gotovine sa bankomata Poštanske Štedionice.
Kako nisam ni dinara podigao sa bankomata Poštanske Štedionice, smatram da se radi o grešci Pošte pri kojoj sam oštećen za 350 RSD.
Nakon povratka u filijalu utvrdio sam sledeće:
• ljubazni službenik mi je objasnio da se plaćanje platnom karticom banke koja nije Poštanska Štedionca u Pošti tretira baš tako kako je meni obračunato (?)
• nikakvo obaveštenje za klijente o ovoj proceduri ne postoji ni pored aparata za kartice ni na tabli sa obaveštenjima (?)
Na osnovu nedostatka bilo kakvih informacija prilikom plaćanja, smatram da sam obmanut kao korisnik usluga Pošte Srbije i time oštećen za 350 RSD.
Zahtevam da mi u roku od 8 dana dostavite informaciju o načinu refundacije ovog iznosa.
POŠTA (09.maja 2018):
Поштовани,
Поводом Вашег упита, сагласно информацијама запослених надлежне организационе целине Предузећа, обавештавамо Вас следеће:
У поштама се не врши услуга „Плаћања платним картицама“ већ се у поштама пружа искључиво услуга „Исплата готовине платним картицама преко ПОС терминала“.
Јавно предузеће „Пошта Србије“, Београд, не наплаћује од корисника провизију за ову услугу исплате.
Одштампани слип садржи јасно дефинисану врсту трансакције „Готовина“. Корисницима је само олакшано да са тим новцем (делимично или у целости) одмах изврше и плаћање неке услуге Поште (нпр. слање писмоносне пошиљке, плаћање рачуна и др.). Да ли ће и колико, таква трансакција бити оптерећена провизијом зависи од банке издаваоца картице и њеног тарифника, са чиме сте Ви као клијент банке упознати закључењем уговора са банком. У свим поштама, на местима предвиђеним за то, постоји истакнуто обавештење корисницима да их њихова банка може задужити провизијом за исплату готовине на ПОС терминалима.
У конкретном случају, у пошти 34114 провером је установљено да се ово обавештење налази на огласној табли поред осталих обавештења и истакнутог ценовника.Информације о наведеној услузи можете пронаћи и на корпоративном сајту Предузећа, линк: http://www.posta.rs/struktura/lat/novcano/usluge-za-banke.asp. Преглед накнада можете погледати на линку http://www.posta.rs/dokumenta/lat/novcano/Pregled-naknada.pdf .
С поштовањем,
JA (09.maja 2018):
Poštovani,
Na osnovu Vaše informacije: У поштама се не врши услуга „Плаћања платним картицама“ већ се у поштама пружа искључиво услуга „Исплата готовине платним картицама преко ПОС терминала“
ja bih ovde ponovio da:
1. u Pošti nisam podizao gotovinu
2. u Pošti nisam obavešten ni usmeno od službenika ni preko oglasne table da se u Pošti ne vrši plaćanje platnim karticama. Naprotiv, na moje pitanje da li plaćanje različitih računa može da se obavi karticom preko aparata koji stoji na šalteru, odgovor je bio potvrdan i bez dodatnih napomena.
Time smatram da sam doveden u zabludu od strane Pošte Srbije.
Moja banka, koja mi je naplatila proviziju 350 RSD za podizanje gotovine sa bankomata druge banke, ne može utvrditi da ja to uopšte nisam uradio, već je Pošta Srbija institucija koja me navođenjem na „plaćanje platnom karticom“ (a koje definiše kao podizanje gotovine) zapravo dovodi u zabludu. Zbog toga smatram da je Pošta institucija koja je odgovorna za moj dodatni trošak i koja treba da me obešteti.
Na osnovu Vaše informacije: Одштампани слип садржи јасно дефинисану врсту трансакције „Готовина“
naglasio bih da vam je sigurno poznato da se slip štampa nakon obavljene transakcije karticom i da se ovo ne može smatrati pravovremenim obaveštavanjem klijenta o prirodi transakcije.
Na osnovu Vaše informacije: У свим поштама, на местима предвиђеним за то, постоји истакнуто обавештење корисницима да их њихова банка може задужити провизијом за исплату готовине на ПОС терминалима.
naglasio bih još jednom da u Pošti nisam podizao gotovinu, tako da se ni ova vrsta obaveštenja ne može smatrati obaveštavanjem klijenta o prirodi transakcije.
Zbog toga ponavljam zahtev za informacijom o načinu refundacije iznosa od 350 RSD, a ako ga ne dobijem do 16/05/2018 obratiću se daljim institucijama za zaštitu svojih prava.
Hvala unapred,
Srdačan pozdrav.
Idemo dalje… 🙂
Svakako treba da probaš da se izboriš za svoja prava, ali na žalost, i pored “početnog” entuzijazma – ne računaj previše na taj novac.
Sve dok ne postoji ikakav korektivni / nadzorni mehanizam nad subjektima kao što je Pošta (a efektivno ne postoji), radiće po metodu APP (Ako prođe, prođe) i KŠK (Ko šiša korisnika).
Srbija brale 🙁
Verovali ili ne, pobedio sam … U subotu pre podne zove ljubazni gospodin, predstavlja se šef filijale predmetne poštice, pita “kad vam odgovara da svratite po svojih 350 din. ?” i usput se izvinjava silno. Imam utisak da su samo njega naribali, iako NIGDE u poštama ne stoji nikakvo obaveštenje o prirodi ovakvih transakcija. Kad sam preuzeo novac, to sam mu i rekao, dakle nije zamerka na “njegovu” pošticu i službenika već generalno na politiku Pošte. Eto toliko od mene.
U kojoj je banci najbolje otvoriti VISA deviznu karticu za placanje preko interneta?
U ‘Banka postanska stedionica’ sam otvorio karticu, dva puta sam deponovao novac na nju i bilo je u redu, sada kada treba da povucem pare kazu da mi je racun blokiran i niko ne zna zbog cega, uz to provizija je ogromna. Popunjavao sam obrazac za priliv sredstava prvi put, danas sam opet otisao i ista prica.
Pozdrav
Ja za plaćanje preko interneta koristim Virtuon @ Raiffeisen i za sada je išlo ok (ne za prijem para nego samo za plaćanje usluga/robe).
Na godišnjem izveštaju banke stoji da su mi uzeli 6000 din zbog podizanja novca na šalteru druge banke, 4 puta po 4 ÷ + 100. Nikad to nisam radio. Krenem da racunam, 4 * 35000, od tog 4÷ je približno taj iznos. Ništa mi nije jasno. Upišem u google ” salter druge banke visa 4÷”, na prvoj strani vaš blog i sve mi bude jasno. 4 puta sam platio račune karticom u pošti i za to su me ojadili 6000 din. Odvratni su, kad su mi nudili da platim karticom to su prećutali, odvratni su i komentatori ovde koji brane svoju firmu, sendvičarski botovi. Neko reče da će nam deca nastaviti ovde ovu prepisku. Vama svaka čast, puno ste mi pomogli, nadam se i drugima.
Stvarno mi je žao i jedino što mogu da savetujem – plaćajte digitalno preko sajta/mobilne aplikacije Vaše banke.
U najvećem broju slučajeva takva naknada je ili nula ili mala (recimo moja tekuća banka, https://www.mobibanka.rs/).
Od državnih ili pseudo-državnih – bežite; prosto ne postoji kontrola niti briga za korisnika.