B.A.S. – Srbija u pokretu

Jedan sam od onih čudaka koji će radije ići autobusom no se uklapati sa nekim ko ide u istom smeru kolima. Valjda me blagi osećaj kontrole (“ja biram vreme … doduše sa spiska … a ne neko drugi”) čini srećnim 😉 Da sve bude još čudnije, ni gradskog prevoza se ne gnušam (pa čak i markicu imam) 🙂

Opet, ne mogu poreći da je udobnost putovanja kolima (i to u već vremešnom Golfu III koji Maja virtuozno vozi) daleko udobnije od bilo koje druge alternative. No, nije sve u udobnosti – autobusi imaju jednu veliku prednost – B.A.S – Autobuska stanica Beograd – stanica na kojoj sam nekada davno (ima tome 15 – 17 godina) provodio dosta vremena.

Stanica je prava Srbija u malom. Za 15 – 20 minuta, dok čekate razdrndani autobus, tu prošparta neverovatna galerija likova:

• policajci početnici sa ogromnim do pola ispunjenim rokovnicima
• namalane sponzoruše sa lošim kopijama Luj Viton torbi
• studenti i studentkinje sa rancima, knjigama, fotokopiranim skriptama, kesama i paketima
• žicaroši raznih vrsta sa najneverovatnijim pričama za lakoverne putnike (uključujući i autora 😉 )
• plejada nosača i pomoćnog osoblja
• tu su i kiosci sa krofnama i uštipcima starijim od moje dvodnevne brade
• pokušaji prolaska rampe bez kupovine žetona (koji košta nezanemarljivih 90 dinara)
• doturanje koverata, kesa, torbi uz 50-odinarku majstoru/kondukteru kao svojevrsno osiguranje da će važna pošiljka stići na svoje odredište ovim narodskim post-ekspresom
• izgubljeni putnici sa kartama za propuštene autobuse
• pogrešne karte u rukama za prave smerove

Tu su, naravno, večno namrštene šalterske službenice, pred kojima vas, ma koliko vi već izvežbani i izverzirani bili u sportu izvlačenja usluge koja vam po novcu pripada, uvek nešto štrecne, makar malo.

Tu su i rastanci, suze, ispraćaji sa trubačima, obećanja, prevare, strahovi i nadanja.

Tu su i zvanično-nezvanične stanice tik do rampe B.A.S. – a: način da, po cenu da stojite ceo put, izbegnete plaćanje stanične usluge – vašeg prava 😉 da sa kartom kupljenom od vašeg novca sednete u autobus; tako se autobus od 4 putnika u tren oka napuni do stajanja u uskim prolazima.

Jednom u autobusu: “Sokovi, ‘ladna voda, kikiriki, orasnice, Fantica … zanimaciju za dug put” – mala privreda u doslovnom smislu 🙂

B.A.S je Srbija u malom – svi su ravnopravni i svi hoće samo jedno od prevozničke matematike: da iz tačke A pređu u tačku B što bezbolinije. Ovde partije nisu važne (barem dok se ne upoznate sa vašim susedom ili susedima), ovde su važni žetoni i peroni, kondukteri i vozači, markice, rezervacije i karte.

Dobro je malo videti svoju zemlju onakva kakva je, kompresovana u vremenu i prostoru, čak i po cenu truckanja 2 sata u autobusu za koji bi se i firma “Krstić” dobro zamislila pre stavljanja u vozni park.

Prošetajte ponekad do stanice; samo prođite kroz nju ili odaberite neko mesto na ionako maloj karti Srbije i potrošite jedan dan ili jedan vikend na drugačiji način – biće vam možda jasnije vesti u Dnevniku, rezultati izbora, i približiće vas onoj pravoj Srbiji koju u Beogradu ne vidite od svog svetla, glamura i novca.

E da, da ne zaboravim da je ovo sajt o tehnologijama: sajt B.A.S ima jednu jako korisnu opciju: red vožnje – najjednostavniji način da proverite sve polaske iz Beograda za vaše odredište, kao i da proverite kada iz vašeg mesta imate polaske za Beograd (izaberete dolaske).