A zdrava konkurencija, ništa?

Studenti: sve besplatno, rada nigde?Upravo sam imao razgovor sa jednim mlađanim studentom beogradskog fakulteta u kome mi je predstavljao situaciju za šta se oni “bore”, štrajkuju (i guše beogradske ulice) i traže povlastice, ne znajući da sam ja obično cepidlaka 😉 i da obično tražim i dodatna pojašnjenja.

Naime, Srbija je krenula u reformu visokog školstva po Bolonjskoj deklaraciji; da ne davim publiku sa svim detaljima, sada su:

  • svi ispiti bodovani
  • student mora da skupi određen broj poena za prelazak u sledeću godinu
  • maksimalni broj poena za godinu je 60

E sad, tek se počelo sa celim procesom, pa je i letvica malo niža; za upis sledeće godine je potrebno da ispolažete ispite sa minimumom od 42 poena (što smatram sasvim korektnim), zatim 2008/09. godine 48 poena i za studente u školskoj 2009/10. godini 54, da bi se tek 2010/11 dostiglo svih 60 poena.

No, to nije kraj; pored samog upisa, većina studenta je vrlo zainteresovana (potpuno razumljivo) da bude na budžetu, tj. da ne plaća (visoke) školarine; i to ne po bilo kojim kriterijumima no traže da:

  • svi koji imaju 42 boda i upišu sledeću godinu budu na budžetu
  • bezuslovni upis završnih godina studija za sve studente Univerziteta u Beogradu, upisane zaključno sa generacijom 2005/2006. godine
  • traže i ukidanje naplaćivanja prenetih bodova iz prethodne godine studija
  • zahtevaju i smanjenje školarine na fakultetima

Gospodo studenti, a da nije malo mnogo? A šta ćete vi da date? Kako je neko lepo rekao “budžetski studenti su zaposleni na fakultetu, sa obavezom da daju ispite”.

Gospodo studenti, mislim da je krajnje vreme da shvatite da je studiranje na budžetu ove zemlje (i bilo koje druge, kada smo već kod toga) privilegija i da za nju itekako treba da se borite i izborite. Od vas zavisi koliko ste vremena i truda spremni da uložite u to; ja računam barem onoliko koliko je potrebno da preskočite (trenutnu) granicu od 20% (amadman Jagode Jorge) ili koja već da je postavljena. Sad, da li su razlozi za baš 20% najbolji na svetu, to ne znam; opet, znam sigurno da budžet nije neizmeran izvor prihoda i da ga ne može trošiti kako ko misli da treba.

Da se ja pitam, uveo bih prosto, najprostije rangiranje (broj_poena*10 + prosek) i 20% tih ljudi (bez obzira da li su samofinansirajući ili već na budžetu) nagradio time što bi im ova država platila školovanje i beneficije. Sreća te se ne pitam 😉 ali je princip zdrave konkurencije i borbe nešto sa čim se budući akademski građanin treba sresti sad i odmah, a ne kada počne da radi.

Žalimo se da su diplome i akademski status odavno pretvoreni u svoju negativnost i da u ovom društvu ne znače mnogo; možda je konačno došlo vreme da zaista najbolji završavaju fakultete i vrate dostojanstvo tamo gde i pripada – na fakultete.

(I da, znam da se ispiti i dalje plaćaju, da deca profesora i dalje hladno trče kroz ispite i godine, da su profesori nekompententni, inertni i nepripremljeni; no, to su posebne teme i posebni problemi i ne mogu se koristiti kao izgovor za nespremnost da se ozbiljno zapne, uči i polaže).

30 thoughts on “A zdrava konkurencija, ništa?”

  1. Jbg, moguce iz tvoje perspektive da to tako izgleda ali situacija je ipak malo drugacija. Samofinansiranje na mom fakuletu isto kosta kao da studiras na privatnom gde cete manje cimati i slicno, jer naprosto privatni fakulteti jos uvek ne dobijaju kvalitetnu podrsku privrede. Kad na sve to dodas troskove zivota prosecnog studenta u Beogradu shvatis da sve ovo nije bas jeftino, sto i nije bas pametno za drzavu koja nema dovoljno skolovanih kadrova.

    Dakle poenta Bolonje ne bi trebala da bude da odbija ljude, vec da olaksanim nacinom studiranja dobijemo sto vise “skolovanog” kadra koji ce da vodi ovu zemlju u radne pobede 🙂 Mozda ovo jeste lose, ali je svakako resenje odredjenog problema.

  2. Sreća, pa ovo potpisujem s pseudonimom, inače bi me verovatno gnevni studenti razapeli na krst, zbog izdaje. 😉
    Elem, ja sam student. Prva generacija koja od početka studija studira po Bolonji, i samim tim i prva generacija koja će ga po tom sistemu završiti.

    Ne podržavam studente štrajkače. U većini stvari se ne slažem s njima, osim za smanjenje školarina. Od prošle godine znaju da će se preneti bodovi, tj. krediti naplaćivati. Prosto i jednostavno rešenje: imali su godinu dana da uče, i da ne prenose ispite.

    Nisam ni ja student za pohvalu, i prošle i ove godine prenosim po jedan predmet. Ali sam uspevala da dam uslove u junu.
    Grubo zvuči, ali tako je: ko hoće da uči, ne mora da štrajkuje.

  3. Ti gnevni studenti nisu izgleda ukapirali šta im je posao.

    Populistička varijanta “ja se derem, pa sam zato u pravu” nikako ne bi trebala da važi, barem ne u akademskim vodama.

    (ne boj se, tvoj identitet je siguran 😉 )

  4. Ja mislim da su studenti zesce lenji.
    Tu niko nista ne radi a studira se po 10 godina.
    Inace i ja sam student pa znam kako to ide.

  5. “Ja se derem, pa sam zato u pravu”

    E, u tome tekođe leži deo problema. Kod nas je narod već nekako navikao da se studenti uvek prvi bune. Protiv režima, protiv ovoga, onoga… i da većinom budu u pravu.

    Neki dan sam se naježila kad sam čula maminu stariju poznanicu kako govori: “Valjda su ta deca u pravu.Ionako su studenti uvek bili prvi koji štrajkuju kad nešto ne valja u državi.”

    Šta reći… 🙁

  6. Moram da priznam da sam i ja koristio “Nisam u pravu, ali se zato jako derem” jedno vreme, dok mi nisu na to (nežno 😉 ) skrenuli pažnju.

    Ovoga puta, studenti se sebično bune za nešto što im ne pripada; a narod prosto neće da čita o čemu se tu zaista radi (ne ide se dalje od naslova / podnaslova u jevtinim novinama)… i tu se (skoro) ništa ne može.

    @ Peđa: pa sve je lepo rekla, Aurora se potpisala pseudonimom 😉

  7. Nek studenti pricaju i pisu, ja podrzavam Dejanove misli i napisanija ovdeka…Pa nek me banuju !
    Zdrava konkurencija i na fakultetu i na svim drugim mestima, borba, rad , trud…

  8. Nameravam da u skorijoj budućnosti upišem doktorske studije i ne razumem zašto smo toliko nebitni našoj državi. Nemamo normalan program stipendiranja i pravo na budžet (čime nema ni menze i doma). A da ne spominjem troškovnike na fakultetu.

    I onda se lenštine koje ne mogu da polože 70% predmeta u 9 rokova bune i zajedno sa medijima plaču nad svojom sudbinom 🙂

  9. @Ivana: Crna Ivana, nisi valjda štrajkovala 😀

    @Eniac: Ne znam šta je “moja perspektiva” jer sam i ja studirao u Beogradu, nisam iz Beograda i sve me je to itekako koštalo.

    Možda tu postoje novi momenti, ali ja nisam imao mogućnost da položim ispite preko kolokvijuma i eseja.

    Ja na stvari gledam jednostavno: ako ti je skupo školovanje (a jeste) potrudi se da ispuniš uslov koji ti garantuje da budeš na budžetu. U protivnom, plati, bilo na državnom, bilo na privatnom fakultetu.

    “Olakšani” način studiranja samo proizvodi loše kadrove (a njih imamo za izvoz) a nekritička dodela para sa budžeta prazni budžet – možda je bolje da nešto tih para ode doktorantima.

    Gde grešim?

  10. A, ovo je bilo lako: 2+1 :mrgreen:

    Mi koji smo studirali pre xy godina, imali smo tu sreću da SAMO školovanje ne plaćamo. Takvo stanje stvari je mnogima omogućilo da studiraju po 15 godina. Po tadašnjim Statutima, na većini fakulteta, je svaki student mogao da izgubi 2 godine i ostane redovan student. Sa trećom izgubljenom je studirao kao vanredni, što se ni po čemu nije razlikovalo od redovnog i imao je pravo na besplatno studiranje i smeštaj u SD samo sa potvrdom da nije u radnom odnosu na neodređeno vreme.

    Šta sam htela ovim?

    Nisu ni svi VSS koji su studije završili ranije kvalitetan kadar, ali od mnoštva kojima je država omogućila da troše budžetska sredstva, i koji su imenu dodali neko dipl. ing ili nešto slično, ima i onih dobrih. Jako dobrih. To se lako moglo videti odmah nakon zaposlenja.

    E sad, napisah i kod Aurore, znam osobu koja je prošle godine upisala Defektologiju kao samofinansirajući student, valjda se to sad tako zove, nije ni važno, i koja je morala da bi prešla na budžet da očisti godinu u junu. Ona je to i uradila. Nakon 2 meseca država menja pravila i saopštava joj da može da poništi neke ispite, da bi povećala broj bodova.

    OK je tvoj stav, i definitivno treba svako da pokaže da je sposoban i vredan toga da mu država obezbedi “besplatno studiranje” ali ne bi trebalo da “menja pravila” u poslednji čas.

    Što se tiče Bolonje, skoro sam u razgovoru sa bivšim Dekanom fakulteta razgovarala na tu temu, i čovek lepo kaže da to definitivno nije dobro, i da deca ne uče kako valja i da smo mi za njega “zlatna generacija” iako se epitet “lošeg studenta” u moje vreme dobijao sa 2 izgubljene godine. Ta sam!

    Ne znam da li sam ja sve razumela kako valja, ali smatram da Statute i zakone ne treba menjati i primenjivati u toku jedne godine. OK su pravila za narednu godinu, jer možda je baš ova generacija DOBRA, i bilo bi strašno da neko prestane da studira zato što jednostavno nema para.

    Gde ja grešim?

  11. Ne grešiš nigde, samo pričamo o različitim stvarima.

    – Bolonja sigurno nije savršeno rešenje, ali je to izabrano rešenje za visoko školstvo kog nas i to je izabrano pre 100 godina; ako ti neko kaže da nije bio upoznat sa pravilima igre kada se upisao na fakultet, zaista laže – sve je ovo važilo i prošlog oktobra, samo što je limit za upis godine bio na 60 poena.

    – Iako nije savršena, Bolonja će barem omogućiti da se ne studira po 15 godina, i da to, još gore, bude plaćano iz budžeta.

    Za taj primer “država menja pravila” morao bih da vidim konkretnu uredbu da bih komentarisao; ovo nije nepoverenje, verujem ja tebi Suske 🙂 ali se vrlo često komentarišu stvari bez da se suštinski zna šta se odgovarajućom uredbom htelo; ovo mi pre zvuči kao da je fakultet promenio bodovanje ispita a ne država; nije mi jasno kako neko ko je očistio godinu (dao sve ispite) može da dobije išta poništavanjem već položenih ispita, ali ako imaš dodatan info, baci, pa da komentarišemo.

    Još jednom, ovo nije “u poslednji čas”. Koliko je meni poznato (a visim po Matematičkom fakultetu) nikada nije bilo rečeno/obećano da se sa 42 poena zadržava status budžetskog studenta; bilo je 60 poena, što bi dalo mnogo manje studenata nego što je 20% upisanih; mnogo, mnogo manje studenata.

    Da li deca uče kako treba ili ne – sve zavisi najviše od studenta; ni prethodni sistem nije bio zlatan ili te nešto posebno terao da se razbiješ od učenja; po meni, ovakav način konstantnog rada je _daleko bolji_ od mogućnosti kampanje u “starom” sistemu; opet, ovo je samo laičko posmatranje, možda ima mnogo drugih činilaca koje iz ove stolice ne vidim.

  12. Pokrenuo si više tema za komentarisanje, pa moj komentar izgleda već tako kako izgleda, a bila sam dovoljno lenja da citiram. 😳
    Ne studiram po Bolonji, nisam zaposlena na Fakultetu da bih kao stručno lice mogla da dam svoj komentar, te napisah ono što je rekao jedan od profesora.

    nije mi jasno kako neko ko je očistio godinu (dao sve ispite) može da dobije išta poništavanjem već položenih ispita, ali ako imaš dodatan info, baci, pa da komentarišemo.

    Upravo to ni meni nije jasno, i pitam da li je ona još u junu znala, kad je položila sve ispite, da neće ući na budžet pa je lagala sve nas, ili su se pravila promenila, kako kaže?

    Čim dobijem info javljam se.

    Hm, komentarom sam više htela da saznam iz prve ruke šta se dešava, nego da kritikujem. 😳

  13. Opušteno, komentari za to i služe 🙂 Samo daj više podataka, pa da nastavimo sa komentarisanjem – prosto me zanima kako neko može da dobije više poena sa poništavanjem no sa čišćenjem godine.

  14. Koliko ja znam, varijanta sa poništavanjem ide ovako:
    ponište se ispiti iz kojih su dobijene niže ocene, pa se oni opet polažu da bi se dobio veći prosek.
    Samo mi nije jasno kako je moguće SADA poništiti neki ispit koji je položen još tamo u npr. februaru…

    Ne slažem se s tim da je Bolonja loša. Studirala sam 2 godine po starom sistemu na jednom drugom fakultetu. Znam kako je kad je u amfitetaru 175 ljudi, a kako je sa 30. Zahvaljujući Bolonji, ja htela-ne htela moram redovno da učim od početka do kraja semestra. Mnogo mi je lakše onda spremiti i ispit. I to znanje mi duže ostaje u glavi, nego kad za par nedelja moram nabubati knjigu od 1000 strana.

    Profesorima se, pogotovo onim starijim, ne dopada Bolonja iz prostog razloga: moraju da menjaju plan i program svog rada i da gradivo prilagođavaju novim tekovinama, a navikli su da već 20 godina predaju jedno te isto. 😉

  15. I ne samo to Aurora: profesori sada moraju da se bave naučnim radom (što bi i trebalo da im bude posao, ne?), da objavljuju radove i to u ozbiljnim časopisima, koji su na listi za reference.

    A to nije uopšte lako; status quo je mnogo, mnogo lepši … i manje vredan za sve nas sem za lenje profesore.

  16. Imam jedno, pomalo off topic, pitanje:
    Zar i inače ne postoji neko pravilo po kome doktori nauka (tj. naši profesori)moraju u određenom vremenskom periodu da izdaju knjigu, tj. naučni rad?

  17. Postoji, ali do sada (pre Bolonje) nije postojao mehanizam koji bi proveravao da li je to zaista urađeno.

    Ranije su se vrlo često su se objavljivale knjige i radovi od sumnjivog opšteg značaja, što će sada biti teže; ne kažem da će biti nemoguće (u Srbiji ništa nije nemoguće 😛 ) ali će definitivno biti teže to izbeći.

  18. Kad sam u pravu žurim da odgovorim, ali kad nisam hitam brže 😳

    Svi studenti koji nisu bili na budžetu, a koji su očistili godinu nemaju problem sa upisom i prelaskom na budžet. Dakle njena izjava “imala” bih, je shvaćena kao “imam” problem. Ja sam kriva što nisam proverila …. 😳 🙁

    ALi, problem nastaje kod svih onih koji su stekli uslov, ali broj bodova ispita koje prenose u narednu godinu, umanjuje potreban broj bodova za upis u budžet. I to je promenjeno sad. Ti studenti ne mogu na budžet, ali u zavisnosti od Fakulteta mogu da ostvare neki popust za školarinu. Konkretno njena drugarica ima popust od 10%.

    Komentar 22 objašnjava komentar mog profesora “da Bolonja nije dobra”. Mada, snalaze se oni odlično …

    Izvinjavam se … 😳

  19. Naravno da je svako pooštravanje kriterijuma (preneseš više ispita -> manje su ti šanse za budžet) nije “fer”; no, to je upravo razlog za konkurenciju, za to da budeš što bolji (i po proseku i po broju ispita) od ostalih.

    Time će se neko skoro sigurno dovesti u nezavidnu situaciju da ne može da studira jer nema dovoljno sredstava, ali šta da se radi – nema para za sve i ovo je jedan od kriterijuma za eliminaciju.

    Ako si pak, vrlo dobar onda traži sponzore za stipendiju, bilo od države, bilo od privrednika.

  20. Mi smo nacija koja voli bune i ustanke i to nam iz krvi neće skoro oteći…a studenti ko studenti, ima onih koji tako misle i bore se za svoje stavove, ima onih koji pak samo traže izgovore za ne davanje godine i onih kojima je naprosto dosadno pa se zezaju…Al nek su svi živi i zdravi!

  21. Kako sam u nastovnom procesu već više godina, a kompletnu promenu zakona sam profesionalno propratio (pa zato imate kod mene na blogu članke na ovu temu), i sa druge strane nisam zaposlen ni na fakultetu, ni na visokim školama (radim po ugovoru), mogu slobodno i veoma objektino da procenim stanje visoke edukacije kod nas.

    Studenti u velikoj većini i dalje ne shvataju da se u sadašnjem svetu ceni znanje, a ne zvanje. Studira se zbog diplome, buni se zbog toga da bi se manje učilo i lakše polagali ispiti, ili manje platile studije.

    Studenti bi trebalo da se bune zbog ne-kompetentnosti profesora, zbog neodgovarajućih programa, zbog neprimenljivosti nastave…

    Kada pitate nekog studenta nakon završetka nekih studija (ako se izuzmu medicina i umetnički fakulteti) koliko je profesora za koje smatraju da su nešto od njih naučili, odgovor je uglavnom jedinstven i svodi se na cifre od 1 do 3! (ovo je isto u poslednjih 20 godina!).

    Već su pronađeni načini kako da se bez znanja objave radovi u časopisima sa Sci liste, iako za sada npr. na FTN-u u Novom Sadu vi imate samo 30% profesora koji imaju objavljen bar 1 rad u ovakvim časopisima! Raspitajte se o ovome na drugim državnim i privatnim fakultetima… Imate pojedine katedre koje su fenomenalne po fakultetima, i tu se priča završava…

    Znači, reforma visokog školstva je trebala da krene, ili sada da se nastavi po profesorima. I u tome studenti mogu da pomognu kada bi se bunili za prave stvari…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.