Author: Dejan Vesić

Od nedavno sam vlasnik finog, teškog 🙂 i elegantnog telefona, Siemens SK65.

Telefon sa dosta memorije (64 Mb, od toga dostupno korisniku 35Mb), odličnim delom za PIM (Personal Information Manager) koji se sinhronizuje sa Microsoft Outolook-om, i intuitivnim sistemom menija. Pokazao se kao savršeni kandidat za zamenu već ostarelog Handspring Visor Deluxe, Palm kompatibilnog uređaja.

Ono što mi je na novoj platformi nedostajalo su mali programčići za svakodnevne zadatke. Na sreću, SK65 podržava Javu za mobilne uređaje – Java 2 Platform, Micro Edition (J2ME) i za većinu programa sam našao freeware ili open source J2ME zamenu; no, za jedan, Loan Calculator, nisam uspeo, a u današnje vreme tako nešto je neophodno 😉

Kako odavno nisam učio nešto novo, neku novu platformu / jezik, ovo je bila super prilika i rezultat je pred vama: LoanCalculator, J2ME (CLCD 1.1 i MIDP 2.0), program koji za dati iznos, visinu kamate i period kredita izračunava mesečnu ratu, deo koji uzima banka
kao i ukupan iznos otplate kredita. Testiran je kako u emulatoru, tako i u samom telefonu i trebalo bi da radi na svim Siemens telefonima serije 65, kao i na drugim telefonima koji imaju podršku za J2ME (CLCD 1.1 i MIDP 2.0).

Datoteka je ovde: LoanCalculator.zip: ZIP sa .jar i .jad datotekama, 5kb

Za razvoj sam koristio:

• Eclipse razvojno okruženje
• EclipseME , Eclipse dodatak za razvoj midleta (mobilnih aplikacija)
• Ant i Antenna za generisanje finalnih Jad i Jar fajlova

.Net je po meni nešto najbolje što je izašlo iz Majkrosoft kuhinje za programere.

Iako je koncept među-koda (p-code, intermediate code) veoma star, MS ga je podigao na jedan viši nivo (verujem da mu je Java u tome puno pomogla ;)), donoseći jako udobnu i efikasnu platformu za rad.

Sad, naravno da nije savršena (neki bi rekli da je to nemoguće, kada je od Majkrosofta ;)) ali je ogroman pomak u odnosu na Win32 / Visual Studio 6 SP 6 kombinaciju. Visual Studio .Net 2002 a zatim i Visual Studio .Net 2003 su udobna (premda malo sporija) okruženja gde se najveći broj uobičajenih zadataka odrađuje jednostavno / intuitivno.

Problemi nastaju kada je situacija malo komplikovanija – čitaj, koristi se neki od sistema za kontrolu izvornog koda (SCC – Source Code Control sistemi) kao što su Visual Source Safe, Source Of Site, Perforce, SubVersion itd – VS.NET tada zna da bude jako svojeglav kada se radi o kontroli ASP.NET projekata – te mu treba prazan virtuelni folder, te ima problema sa dovlačenjem celog Solutiona, ako postoji virtuelni folder to ga boli …

Sa druge strane, odustajanje od ASP.NET projekata i korišćenje standardnih Class Library projekata rešava ove probleme, ali se gubi udobnost ispravljanja (debagovanja) ASP.NET projekata na prirodan način, kao i ugrađenih čarobnjaka za forme i korisničke kontrole (User Controls).

Na sreću, postoji rešenje koje miri oba zahteva: izbeći SCC kontrolu ASP.NET projekata kako je MS to zamislio, a zadržati sve ostalo:

ASP.NET Applications without Web Projects

Po cenu malo ručnog dorađivanja konfiguracionih fajlova samog Visual Studija dobijate daleko udobniji rad sa ASP.NET projektima, gde je potpuna kontrola o smeštanju datoteka u virtualne direktorijume samo vaša (Aleče, ovo je za tebe ;))

Vrlo često se dešava da u svom dnevnom poslu radim sa XML datotekama, nastalim kao rezultat rada nekog servisa ili programa.

Te datoteke su najčešće bez preloma redova, bez uvlačenja paragrafa, samo jedna veeelika linija teksta koja nosi svu informaciju. Ovo, naravno, ne smeta mašinama kod obrade takvih datoteka, no smeta meni, malo ;), kao običnom smrtniku, posebno kod poređenja dve verzije istog fajla – u originalnom formatu je to nemoguće uraditi.

Sad, većina editora namenjenih radu sa XML-om imaju mogućnost “ulepšavanja” XML koda, i to je sve lepo i fino ako radite nad jednom, dve … do 5 datoteka. Šta raditi ako je pred vama direktorijum (da ne kažem “fascikla”, daleko bilo ;)) sa stotinak datoteka koje treba pregledati?

Programer bi prvo posegao za “napisaću program za to”, ali to najčešće nije racionalno; bolje uposliti vijuge i dođi do jednostavnog rešenja, brzo.

Problem: kako od nečitljivog XML-a dobiti čitljiv (po ljudima) XML?
Rešenje: transformacijom polaznog u ciljni XML, sa željenim formatiranjem
Tehnologija: XSLT, ili prirodni jezik za transformacije XML fajlova u nešto drugo

Iako XSLT smatram jednim od najružnijih ikada napisanih skript jezika (a nagledao sam ih se), za ovu svrhu je i više nego pogodan. Potrebne su dve stvari:

1. XSLT datoteka sa instrukcijama za izvođenje transformacije (MakePretty.XSLT) – u ovoj datoteci je upravo celo rešenje:

<xsl:stylesheet version="1.0" xmlns:xsl="http://www.w3.org/1999/XSL/Transform">
<!-- Ulepšavanje XML coda -->
<xsl:output method="xml" indent="yes" /> <!-- indent="yes" je ključno -->
<xsl:template match="*">
   <xsl:copy>
      <xsl:copy-of select="@*" />
      <xsl:apply-templates />
   </xsl:copy>
</xsl:template>
<xsl:template match="comment()|processing-instruction()">
   <xsl:copy />
</xsl:template>
</xsl:stylesheet>


2. Način da izvedemo transformaciju:

Predlažem NXSLT, jako dobru konzolnu aplikaciju Olega Kačenka (nisam siguran kako se piše ime na srpskom :?). Sada se obrada celog direktorijuma sa XML fajlovima svodi na:

for %i in (*.xml) nxslt.exe “%i” MakePretty.XSLT -o “out\%i”

(pretpostavka je da želite sve datoteke konvertovane u isto ime u poddirektorijumu out)

Update, 15.01.2005 – Način 2

Zahvaljujući Danilu (hvala Danilo :)), evo još jednog alternativnog načina za isti posao:

LibXML, odlična biblioteka, i deo te instalacije je xmllint; jedno „xmllint –format“ će odraditi posao.
Ovde je Win32 implementacija.