Priča o novoj (“elektronskoj”) ličnoj karti je započeta prošlog leta (jun 2006), da bi Skupština Srbije 14. jula 2006. usvojila novi Zakon o ličnoj karti.
Sam zakon je ovde – kratak dokument od 10 strana koji suštinski ne donosi ništa novo: svi podaci koji su već sada na običnim, papirnatim ličnim kartama, biće i na novim, samo u mašinski čitljivoj formi. Da li je ta “mašinski čitljiva forma” bar kod i/ili čip, (meni je) potpuno svejedno – nova lična karta povređuje prava na privatnost taman koliko je to radila i stara (naravno, ovo je samo moje skromno mišljenje).
Ako je baš potrebno da cepidlačim, Član 7 i Član 8 propisuju da se pored uobičajenih (postojećih u sadašnjim ličnim kartama) podataka unose i:
- Otisak prsta
- Potpis
- Državljanstvo
- JMBG roditelja
Uz najbolju volju (srpsku paranoju ;-)) ne mogu da vidim kako me gornji, dodatni podaci ugrožavaju, odnosno moju privatnost.
No, samo pominjanje čipa i naprednih tehnologija je izazvalo lavine i lavine neverovatnih konverzacija – sa argumentima koji su podsmevanje opštem obrazovanju kao i zdravom razumu; zar je moguće da neko veruje da:
“Када сте се крстили добили сте печат Божји на челима својим, а прихватањем броја (картице или имплатанта) одричете се крштења и Христа и прихватате антихриста.”
(a šta ćemo sa JMBG-om koji svako dobije, pa i najveći vernici?)
“Nemam ja ništa protiv tehnologije, već protiv fašističkih metoda praćenja naroda. Ne želim da sve znaju o meni i da mi jmbg bude u bilo kom dokumentu. Radi se o tome da je uvođenje takvih isprava kršenje osnovnih ljudskih prava”
“Усвајање овог пројекта у будућности води ка много тоталитарнијим концептима интеграције свих докумената у један, чиме би се избрисала анонимност токова новца и отворио пут тоталном надзору државе над појединцем. Минијатуризација целог система се полако спроводи у свету, у виду поткожних чипова, због чега хришћани свих конфесија изражавају оправдан страх од најаве тоталитарног режима описаног у Јовановом Откривењу (уп.гл.13, ст. 16-1. Синоди неких Православних Цркава су дали званична саопштења, јер злонамерни људи могу искористити овакве пројекте за уношење раздора и немира међу хришћане.”
(ovo ne mogu ni da komentarišem)
Ako imate vremena, pogledajte celu temu:
Pravoslavni fundamentalisti i nove tehnologije – oko 500 odgovora; pri tome će vam, ako imalo razumete tehnologiju, trebati živci kao konopci, jer tolika količina gluposti se teško sreće na jednom mestu.
I ako to nije dosta, evo još: http://www.zazivot.org/
No, ono što mi je zaista privuklo pažnju (umesto “svetovnih” problema tipa da li je bilo pronevere 100 miliona evra odvojenih za opremu i to još 2003. kada je tadašnji ministar Dušan Mihailović kupio opremu od Motorole, eto malo bez tendera) je nešto sasvim drugo:
(detalji o tome kada je ova odluka doneta: http://www.zazivot.org/archives/57#more-57)
Pre nego što neko skoči i krene da objašnjava da “Crkva ima pravo na svoj stav” (što ne sporim), konstrukcija: “Na shodan način interveniše kod nadležnih organa da se IZGLASAN Zakon o ličnoj karti ne sprovede u delo” teško da se ikako može podvesti pod “stav” ili “nemešanje u svetovne stvari”.
Još jednom, sabor nalaže sinodu da intervenište da se Zakon izglasan od Skupštine (kakva god da je ista) ne sprovede u delo ??!?! Pa gde je to strogo odvajanje svetovnog od duhovnog (što je, ako se dobro sećam, još car Dušan propisao)?
Hajde što se silne pare darodavaca troše za podizanje crkava i crkava, hajde što je veronauka postala maltene važnija od matematike, hajde što dragi-nam-premijer-ali-ne-još-dugo više ide u Crkvu no u svoju kancelariju, ali gde je granica? Kao i svaka druga organizacija, Crkva teži da postane nezaobilazan faktor u odlukama i učvrsti svoju poziciju ali zar to treba mirno gledati? Zar treba da se vratimo u vreme kada su konzervativizam, tehnofobija, strah od bilo čega novog žarili i palili Srbijom?
I najbolji/najstrašniji deo: ovo nije “samo još jedan dokument”, jer gle čuda:
Lične karte ipak bez čipa:
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavio je da će Vlada doneti uredbu kojom se propisuje da čip neće biti obavezan deo prilikom izdavanja novih ličnih karata. On je rekao da će tom uredbom, praktično, biti preciziran Zakon o ličnoj karti, usvojen u julu prošle godine.
(Crkva se najviše plašila čipa i biometrijskih podataka u njemu)
Ovo je verovatno prebijanje računa; Pavle je pozvao na glasanje za Ustav a DSS sada vraća uslugu; nekako mi se samo čini da ćemo finalni ceh platiti mi, građani Srbije – time što ćemo svuda stići kasnije, time što se dobre odluke i projekti bacaju pod noge kratkoživućim interesima partija (DSS) i organizacija (SPC).
Zato, pamet u glavu za izbore – mi odlučujemo ko će voditi ovu državu i kuda idemo.
Napomena: Crkva i hrišćanstvo nikako nisu isto niti ih izjednačavam; jedno je organizacija/institucija a drugo religija.
Sve više i više primećujem oko sebe (dopisujem se sa njima, dobijam komentare koje ne objavljujem) porast nekakvog ostrašćenog ћириличног pokreta, čiji pripadnici kao svoj životni cilj imaju nametanje ćirilice svima oko sebe (o Ustavu koji je latinicu izbrisao i nesnosnom DSS-u ne želim ni da govorim – ipak idu praznici i ne treba ih kvariti).