Kako je krenuo praznični duh (čitaj: sve manje i manje se radi), pomislih da je idealno vreme za vađenje pasoša i lične karte (one “opasne”, znate, sa kodom) – valjda će manje ljudi doći na sličnu ideju u ove samo-što-nije-nova-godina dane.
Rečeno/učinjeno: nabavio sveže uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, i 4 uplatnice (sve detalje o uplatnicama imate na sledećim stranicama MUP sajta: lična karta i pasoš – sa posebnim osvrtom na poziv na broj, koji treba da odgovara opštini na kojoj ste prijavljeni).
Poučen horor pričama koje vladaju o uslovima u SUP-u Novi Beograd (“ustaneš u 4h; odeš u MUP da te stave na spisak za spisak; u 8h ti dodele broj i vreme kada treba da dođeš; dođeš u to vreme i onda čekaš 100 godina i svađaš se što sa šalterskim radnicima što sa ljudima u redu sve dok to ne obaviš”), rešim da ipak posle posla svratim do SUP-a Novi Beograd i proverim sve detalje pre nego li krenem u epopeju.
Tamo na oglasnoj tabli lepo piše – “pored ove lokacije koja ima dva mesta za prijem zahteva za pasoše / lične karte, radi i lokacija na Bežaniji, Ljubinke Bobić 14, sa jednim mestom za prijem podataka”. Kako znam naš narod (“što je sigurno, sigurno; ovo je glavni SUP, da ja ne rizikujem”) sutradan poranim na Bežaniju i imam šta i da vidim: samo dvoje ispred mene 🙂 Ni na posao neću zakasniti … ali za malo.
Naime, kao što ste već verovatno čitali kod Alecka ili Urketa, ovo nije najbrža operacija na svetu; procesiranje po zahevu se kreće od 15ak (samo pasoš ili samo lična karta) pa sve do 35 – 45 minuta za oba dokumenta (!) – ni ne želim da računam koliko će vremena biti potrebno na tri mesta za sve novobeograđane za izdavanje ovih isprava.
I nije kriva administracija – bezobrazno sam “špijunirao” tetu koja je obrađivala papire koje sam doneo – ona je unosila podatke brzinom kojoj su joj dve aplikacije (jedna desktop, jedna web) dozvoljavale.
A te aplikacije – to je horor nad hororima – retko gde sam video tako spore i neefikasne aplikacije; kao da nisu prošle ni osnovni proces testiranja.
Razlika između “programera” i programera je što prvi odradi pozitivnu granu (“probao sam na mom računaru jednom i radi”) i misli da je sve time pokriveno; dok drugi napiše aplikaciju, testira je pod svim mogućim i nemogućim uslovima, onda ode na teren, i to tamo gde su uslovi najteži (najstariji računar, skener i dial-up ili ADSL 256 veza) i ponovo testira i probava i meri koliko je potrebno; ove cikluse ponavlja sve dok vremena u najgorim uslovima nisu prihvatljiva; 35 minuta po zahtevu se ni po kakvom kriterijumu ne može nazvati “prihvatljivim”.
Ni jedna aplikacija (bilo web bilo desktop) ne sme dozvoliti da je sporija od operatera; kod ovih aplikacija, gospođa je uspevala da SVE uradi brže od aplikacije – unos podataka, izbor sledeće stavke, unos lozinke.
Ako pišete programe za druge – testirajte ih, i to ozbiljno. Ne u uslovima “imam ADSL 1,5 Mb i 1650 x 1080 ekran” već u uslovima koje očekujete kod korisnika – dial up, i 800 x 600 ekran. Ako pišete program za vrlo važan zadatak i ustanovu i/ili veliki broj korisnika (a MUP i pasoši i lične karte građana po svim kriterijumima spadaju u vrlo važno) testirajte još više ili, ako ne znate kako testirati, nađite nekog ko zna – svi sati uloženi u razvoj aplikacije, sve moguće tehnike i tehnologije primenjene, padaju u vodu ako je krajnji korisnik nezadovoljan, frustriran ili, na kraju krajeva, ne može da uradi posao u datom vremenu – i to je isključiva greška nas programera.
Zato, ako ste programer, i bude vas nervirala sporost i čekanje u redu za pasoš/ličnu kartu – setite se da je tome kriv neko iz naše branše a ne MUP (mada, ruku na srce, živo me zanima kako su izabrali firmu koja je izradila ove programe).
Na kraju, za mene je vrlo prijatno iznenađenje da je MUP ponudio potpuno besplatno:
- aplikaciju za čitanje podataka sa lične karte (sa čipom) – ЧЕЛИК (Читач Електронске ЛИчне Карте)
- API koji se može iskoristiti ako vaša aplikacija ima potrebe za čitanjem ovih podataka
Čisto da paranoicima olakša sve te priče oko praćenja i ugrađivanja čipa maltene u desnu ruku (mada je meni novčanik daleko od ruke 😛 )
Pročitajte i:
- Bebika: Novi pasoš, agonija koja traje
- Aleck: Novi pasoš
- Urke: Operacija: biometrijski pasoš – akomplišed!
Mene čeka operacija LK/Pasoš… ne smem ni da pomislim još… Reče mi neko da idem u Barajevo
Možda sam imao sreće, ali za sada, čuk, čuk, dobro je krenulo 🙂
http://punky.ubuntusrbija.org/page.php?story=216
Ubacio sam i Pankyjev tekst…Ako smeta, makni ga…
I ja imam problem sa LK/P ali se nadam da cu se izboriti…
Mrzim ovaj deo administracije, mrzim !!!
…i da, nemam novcanik ! 😛
Pa ja opet mislim da se vraćamo na to da je administracija kriva. Možda ne administracija lokalnog SUP-a kojoj su uvalili vruć krompir, ali administracija države koja je dozvolila da tender (ako ga je bilo) dobije neko potpuno nekompetentan za tako bitnu i osetljivu stvar.
Mislim da se ni taj “programer” koji je radio ovu aplikaciju ne zanosi time da je neki “programer” i on je tu ponajmanje kriv. Krivi su oni koji su projekat dali firmi koja to nije umela da uradi, da li zbog korupcije, rodbinskih veza, svog neznanja, whatever, činjenica je da projekat nije odrađen kako treba.
Al kao i uvek u Srbiji sad se svi prave ludi, apeluje se građanima kada i gde da dolaze da izvade pasoše i sl. a jasno je koa dan da je neko uzeo velike pare za ovaj informacioni sistem a da je isporučio mućak…
Naravno, stoji da je za ovakvo stanje tih aplikacija kriva adminstracija koja je to odobrila i/ili nije imala znanja da to dobro proveri.
Samo sam ovde hteo da stavim aspekt na “samosvest” tih programera koji, barem po esnafskim kriterijumima, itekako nose odgovornost.
To što su “uradili” nešto i “završili” ih ne pere od profesionalne odgovornosti za aplikacije.
Da, znam da je ovo Srbija, ali mi se nekako ne odustaje od profesionalnosti.
Ja sam old school orjentisan i volim one kartonske ične karte…Te stoga, ako neka teta na šalteru i ne odradi posao na vreme, ni jedan programer nije kriv, već tetina učiteljica što nije učila decu da brže pišu! 😀
P.S. Drago mi je da si se vratio! 🙂
Ma kakve kartonske 🙂 Što pre završim posao (očitaju podatke) manje ću vremena da gubim na šalterima i slično.
Inače, nigde nisam ni išao, nego sveopšta gužva pred kraj godine, pa se ne stiže pisati 🙂
Palo mi je na pamet, da je ovo vreme idealna prilka za posetu SUP-u, ali, prikupiti dokumentaciju iz tri grada u Srbiji nije lak posao 🙁
I da, važno je direktori imaju nove mašine, koje uzgred ne znaju da koriste, ili koriste samo 0.01% od ponuđenog, a za “nižu klasu” i ne trebaju ni brži računari niti dobre aplikacije (šta je to?
).
Pa onako 🙂
Ja sam iz Aranđelovca, a državljanstvo mi je u Rekovcu (selo između Kragujevca i Jagodine).
Sestra iz Aranđelovca -> izvod iz Matične knjige rođenih
Okrenem mesnu kancelariju u Rekovcu, saznam žiro-račun i poziv na broj, uplatim, stavim sa uplatnicom 100g čokolade “Najlepše želje” i pisamce šta mi treba, u ponedeljak Post Express-om pošaljem, u sredu u sandučetu u Beogradu mi je plavi koverat sa uverenjem o državljanstvu 🙂
Meni su na salteru SUP-a rekli da dokumenta mogu da se zamene u bilo kom SUP-u na teritoriji Beograda, a ne samo tamo gde ste prijavljeni…
Da, to je generalno tačno; samo uplatnice treba da glase na odgovarajuću opštinu (prebivalište).
Doduše, neki put se dešava da nisu preterano radosni kada im donesete pasoš sa druge opštine, ali definitivno vredi probati 🙂