Iz iskonskog spoja triju praelemenata, vode, zemlje i kamena, u okrilju Bukulje i Venčaca, izrastao je Aranđelovac sa Bukovičkom Banjom kao osobeno naselje na prostoru centralne Šumadije – osobeno po belom mermeru, mineralnim vodama i glini, tom neodoljivom fenomenu čovekovog bitisanja od praistorije do danas.
Stoletne bukove šume, pitomi brežuljci i livade, plavi šljivici i vinogradi, okvir za sliku modernog grada sa svim obeležjima savremenog urbanog življenja. Njegovi ljudi dočekaće vas toplo, otvorenog srca i poželećete da mu se iznova vratite. Opčaraće vas netaknuta priroda koja ga okružuje i koja mu sa svakim godišnjim dobom daruje novo lice i neponovljivu lepotu baš kao u delu znamenitog srpskog realiste Svetolika Rankovića:
“I opet vidim tebe, mila jeseni … oslepeću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim … Okrećem lice od tebe, berbo vinogradska, ne smem te više gledati, ni tebe, divna, čarobna seoska jeseni …”*
Bukovička banja će vam podariti bezmernu lepotu i spokojstvo očuvane prirode, blagotvornu vodu iz tajanstvenih Zemljinih dubina i širok osmeh svojih ljudi.
www.flickr.com
|
* Svetolik Ranković, pripovetka “Jesenje slike”