Blog – Vesic.Org

Vaša digitalna sigurnost

Danas je većina vašeg života online ili digitalno: e-mail kao prvi, razni servisi, online banking, društvene mreže … Tu su vaše slike i video zapisi, dokumenta, računi… Gomilu stvari zato možete uraditi u pokretu, koristeći vaš mobilni telefon. I svi ti servisi, aplikacije, društvene mreže koriste e-mail (ili sve ređe username) + password za zaštitu.

I to je ok … za ljude koji su ok 😊 Sa druge strane, ima i onih (mnogo) manje dobrih; onih koji žele da vam uzmu deo novca, ili da vam ukradu digitalni identitet ili prosto da vam naprave štetu, iz “zabave”. Tu grupu obični ljudi (= oni bez zle namere) vrlo često previde, ali na žalost, to ne važi obratno. Dodajte na to i ljudsku prirodu 😊 (lenjost) i činjenicu da se vrlo često jedan te isti password koristi na milion sajtova, što je loša, vrlo loša praksa.

Zato treba tretirati vaš online identitet kao i off-line (pravi) – kao što iza sebe pažljivo zaključavate stan, i online se treba zaštiti – naći meru između dodatnog posla i mnogo većeg stepena zaštite vaše digitalne persone. U protivnom, možete doživeti razne probleme: od sitnica (neko objavljuje tekstove u vaše ime) do krupnih stvari (neko isprazni vaše bankovne račune).

Ok, nadam se da sam vas barem malko zaplašio – to je dobar način da se pokrenete na akciju 😊 Da vas zaplašim i konkretnije: prošetajte se do sajta https://haveibeenpwned.com/ (da li su mi ukradeni e-mail/password?) i unesite vaš e-mail / vaše e-mailove – zapanjićete se kada vidite u koliko je sajtova koje ste koristili provaljeno i vaš e-mail/lozinka je na izvol’te svim hakerima. Niste dovoljno zaplašeni? A šta mislite o 26 milij a rdi ukradenih username/password kombinacija? To bi trebalo da je dovoljno za malo straha 😊

Sad na posao: za početak treba da definišemo šta je dobra praksa za naloge, koje naloge ( zaštiti), kako (ih zaštiti) i kada (odmah, naravno 😊)

DOBRA PRAKSA: Svaki nalog treba da ima jaku, jedinstvenu (da se ne koristi nigde drugde) lozinku i 2FA/MFA dodatak. 2FA/MFA je skraćenica od 2 Factor Authentication / Multi Factor Authentication. U oba slučaja je to dodatna zaštita (dodatni faktor) za logovanje i to obično numerički kod koji može da stigne na e-mail, SMS ili bude generisan iz odgovarajuće aplikacije (važna napomena: od svih pomenutih, najsigurniji je pristup preko aplikacije koji ću opisati dole; e-mail je siguran koliko vam je jaka lozinka a SMS je podložan takozvanoj SIM swap prevari)
(Zašto dobra a ne najbolja praksa? Zato što vam za najbolju praksu treba praktično fizički ključ (kao što je YubiKey) što nije udobno, ali je itekako korisno).

KOJE: Ja bih rekao sve 😊 ali to nije realno. Najvažniji (e-mail, online banking) zaslužuju najveću pažnju, dok je za neke nebitne kombinacija e-mail/lozinka sasvim dovoljna (definicija “nebitnog”: nema u njemu ništa od ličnih podataka i ako bi ostali bez tog naloga, ništa/niko ne bi trpeo). Odluka je na vama, ali lično bih sve naloge koje ste koristili u poslednjih 60 – 90 dana zaštitio (to možete proveriti iz istorije vašeg browsera i/ili telefona).

E-mail je posebno bitan – resetovanje (promena ili zaboravljena) lozinke obično ide preko e-mail naloga; ako neko provali u vaš email praktično može da vam resetuje (i time uđe) u bilo koji nalog koji koristi vaš mail za reset.

KAKO: Ok, operativa. Ako ste pratili na času 😉 treba nam nešto za lozinke (= Password Manager – niste valjda mislili da ćete neke ogromantne lozinke pamtiti 😜) i nešto za 2FA/MFA kodove – Authenticator aplikacija.

Password Manager – BitWarden

Zadatak Password Managera je da se brine i čuva sve vaše lozinke. Praktično kreirate nalog, zaštitite ga master lozinkom i u “sef” (vault) koji ste tako napravili držite sve vaše lozinke. Ovim pamtite samo jednu lozinku – master. Za sam Password Manager toplo preporučujem BitWarden – odličan i besplatan.

Master lozinka ili lozinka svih lozinki je lozinka za ulazak u sam BitWarden. Treba da bude:

Netrivijalna (ne sme da bude jedna reč)
Dugačka (14+ – ne stidite se 😊),
lako pamtljiva (strofa pesme, rečenica iz filma, nešto iz vašeg života – primer: KoToTamoPeva1980).
Dovoljno je da stavite veliko slovo u svakoj reči te rečenice i sigurni ste (pogledaj primer gore).

Opet, ovu lozinku ne smete zaboraviti – ni BitWarden ekipa je ne zna i ne postoji način da vam otključaju “sef” ako je zaboravite (a da, protivno popularnom uverenju, jačina lozinke ne zavisi od toga koliko ste brojeva ili specijalnih znakova uneli; zavisi samo od dužine – što duža lozinka, to duže ili nemoguće razbijanje).

Da naravno ne bi unosili pešaka (copy/paste iz password managera) lozinke na sajtovima/aplikacijama ili same kombinacije u PM, PM ima dodatke za uobičajene browsere (Chrome, MS Edge, Opera, Firefox …) kao i mobilne aplikacije (Android, iPhone). Instalirajte dodatak (instalirajte mobilnu aplikaciju) i većina stvari će se odraditi automatski: kada ste na sajtu, BitWarden dodatak to prepozna (vidite broj kombinacija gore desno), vi kliknete na odgovarajući slog i on vas uloguje:

BitWarden – dodatak za browser – način rada

Da ponovimo recept za ovo:

Smislite master lozinku
Idite na https://bitwarden.com/ i sa vašom mail adresom i master lozinkom otvorite nalog
Instalirajte mobilnu aplikaciju (Android, iPhone)
Instalirajte dodatak u vaš browser (Chrome, MS Edge, Opera, Firefox …)

Inače, BitWarden ima gomilu korisnih stvarčica i pored samog čuvanja lozinki – generisanje lozinki, čuvanje podataka o vašim karticama, čuvanje beleški koje ne treba svako da vidi, adresa koje unosite po sajtovima:

BitWarden: tipovi podataka koji se čuvaju u sefu

2FA / MFA Authenticator aplikacija

Većina sajtova nudi, sada već kao standardnu opciju, dodavanje još jednog faktora ulaska (odatle “2” ili “M” u nazivu). Praktično, prilikom ulaska na sajt (i to ne uvek, već periodično; može se desiti da vas na istom uređaju, sajt “pita” za 2FA kod jednom u nekoliko nedelja), pored e-mail/lozinke (što se naravno čuva u BitWarden-u) traži i token/numerički kod koji je promenljiv i generiše se svakih 30-ak sekundi. Ovaj token praktično potvrđuje dodatno vaš identitet.

Kako da dođete do tokena?

Pa, aktivirate višefaktorsku opciju (od svakog sajta / aplikacije zavisi kako ali ćete kao krajnji rezultat dobiti QR kod na ekranu), otvorite Authenticator aplikaciju i skenirate gorepomenuti QR kod. Time ste dodali slog za tu aplikaciju i svaki put kada sajt zatraži token, otvorite Authenticator i date novi kod iz tog reda (ovo komplikovanije zvuči nego što je zaista).

Od Authenticator aplikacija preporučujem dve:

Google Authenticator (Android, iPhone) ili
Microsoft Authenticator (Android, iPhone)

Za oba programa vam treba odgovarajući nalog: Google Account (imate ga ako imate recimo @gmail adresu; ako ne, otvorite ga preko gornjeg linka) ili Microsoft Account

(Dodatak (2024-01-31): od skora i Google Authenticator podržava backup kodova na Vaš Google account, pa je praktično stvar vaše odluke koju od aplikacija da koristite)

Moja preporuka je da idete sa Microsoft Authenticator-om zbog jedne proste stvari – omogućava čuvanje svih vaših naloga na OneDrive i time lako vraćanje u slučaju da zamenite/izgubite telefon: tri tačkice / Settings / Cloud Backup:

Da ponovimo recept za ovo:

[JEDNOM] Izaberite Google ili Microsoft i otvorite nalog ako ga već nemate (Google Account, Microsoft Account)
[JEDNOM] Skinite odgovarajuću aplikaciju za izabrani nalog (i, ako je to MS Authenticator, aktivirajte Cloud Backup)
[JEDNOM PO SAJTU] Aktivirajte 2FA u account sekciji sajta – dobićete QR kod koji skenirate aplikacijom iz (2)
[NADALJE ZA TAJ SAJT] S vremena na vreme, sajt će vas pitati za numerički kod iz aplikacije, kao dodatnu potvrdu da ste to vi

Eto 😊

Dodatak: sledeći sajtovi sigurno imaju 2FA/MFA:

PayPal
Twitter
Facebook
Google
Microsoft
Amazon
DropBox
BitWarden
GitHub
LinkedIn

Ako sajt nema 2FA/MFA – dobro razmislite da li želite da ostavite na tom sajtu išta bitno.

Ako primenite sve gornje (a nije teško – jedan password manager i jedna MFA aplikacija) – bićete mnogo sigurniji uz minimalnu šansu da vam neko provali u vama važne naloge. A to vredi utrošenog vremena 😊

Mobi banka – pregled potrošnje

Jedan od mojih zadataka (u porodici) je da pratim potrošnju i u skladu sa tim planiram budžet.

Sa druge strane, moja glavna banka je Mobi banka, koja na žalost nema podršku za kategorizaciju potrošnje.

Šta će (bivši) programer uraditi? 🙂 Pa naravno – napraviti program 🙂

Ideja je jednostavna:

Uraditi eksport podataka u zadatom periodu u CSV formatu
Provući CSV eksport kroz python skript
On će izgenerisati inicijalnu listu prodavaca sa jednom kategorijom
Modifikovati listu (dodajući kategorije, grupišući prodavce i eventualno isključujući neke) i ići ponovo na (2.)
Kada smo zadovoljni, sačuvati listu prodavaca za sledeće eksporte

Gornji postupak je zahtevan samo prvi put; između dva eksporta, obično je jako mali broj novih prodavaca.

Instalacija

Aplikacija je pisana u python jeziku – izuzetnim alatom za ovakve primene. Za rad programa je potreban:

Sam python – python 3.6 ili noviji; predlažem najnoviju verziju sa python.org
Sama aplikacija (na github-u)

Jednom kada ste instalirali python, skinite poslednju verziju (release) programa sa github-a.

Napravite folder, i raspakujte release u njega – i to bi bilo to što se tiče instalacije 🙂

Eksport podataka

Savetujem da prilikom eksporta podataka (prikazan web interfejs banke) izaberete samo RSD i samo izlaze (isplate):

Mobi banka – filtriranje transakcija za eksport

Tako će cifre biti tačne – trenutno program ne procesira tip valute (mada, ako bude zahteva, zašto da ne 🙂 )

Kada se završi generisanje transakcija (da, da, Mobi banka nije šampion brzine), izaberite CSV tip eksporta:

Time je ulazni podatak (obično imena PrintList.csv) spreman – ili zapamtite stazu do njega, ili ga prebacite u folder aplikacije.

Izvršavanje programa

Ovo je jednostavno; otvorite Windows Explorer, pozicionirate se u folder gde ste raspakovali program, desni klik i “Open in Terminal” (ovo je za Windows 11):

Kada ste jednom u folderu, program startujete sa:

python main.py

Opcije programa

Standardne opcije se nalaze u config.ini datoteci; ako tu sve podesite (jednom, pre startovanja programa), parametri na ulaznoj liniji vam neće ni biti potrebni.

U protivnom:

usage: main.py [-h] [-i INPUT_FILE] [-o OUT_FILE] [-c DEFAULT_CAT]

Obrada transakcija u CSV formatu od Mobi banke, za bolje praćenje troškova

options:
  -h, --help            show this help message and exit
  -i INPUT_FILE, --input_file INPUT_FILE
                        Ime ulaznog CSV fajla (eksport sa banke), default je "PrintList.csv"
  -o OUT_FILE, --out_file OUT_FILE
                        Ime rezultujućeg CSV fajla, default je "Troskovi.csv"
  -c DEFAULT_CAT, --default_cat DEFAULT_CAT
                        Naziv podrazumevane kategorije, ako se ne nađe; default je "RAZNO"

Rezultat rada

Program će proći kroz PrintList.csv i generisati tri datoteke: Merchants.csv (spisak svih prodavaca na koje je naišao), Troskovi.csv i SUM_Troskovi.csv.

U prvom prolazu će svi prodavci imati podrazumevanu kategoriju (RAZNO) – editujte fajl Merchants.csv i prilagodite kategorije. Za prodavce koji počinju na isti string možete napraviti jedan slog i to će pokriti te prodavce (radi se poređenje tipa ako string počinje sa …).

(u samoj arhivi je već primer datoteke Merchants.csv iz mog eksporta; možete je promeniti ili skroz obrisati, svakako ne smeta)

Struktura Merchants.csv fajla

StartsWith	TranslateTo	Category	Remove
BENU PHARMACIES	BENU Apoteka	APOTEKA	FALSE

Struktura CSV fajla Merchants.csv

StartsWith – string koji se traži u nazivu prodavca, na početku naziva
TranslateTo – string u koji će se zameniti naziv prodavca; generička imena su ponekad ružna
Category – kategorija koja će se dodati u rezultujući fajl za sve prodavce koji počinju sa StartsWith
Remove – ako je TRUE, prodavac će biti uklonjen iz rezultujućeg fajla

SUM_Troskovi.csv

Naravno, možete uvući Troskovi.csv u Excel i da recimo pivot tabelom uradite analizu. Ali, ako želite da dobijete samo sumu za svaku kategoriju, možete koristiti SUM_Troskovi.csv – tu su apsolutne sume i procenti za svaku kategoriju, sortirane opadajuće po sumi:

Eto 🙂 Nadam se da će ovo nekom koristiti.

Reč o “filozofiji” pregleda potrošnje – ne savetujem religijski pregled potrošnje stalno i detaljno. Ovo je više da dobijete pregled gde nepredviđeno više trošite i u skladu sa tim, korigujete potrošačke navike.

Kratki vodič za migraciju na Mastodont mrežu

“Sve ima kraj, pa čak i Tup-tup”
“Tačno u podne” – Minimaks

Nisam odoleo (veoma matoroj) analogiji sa trenutnim dešavanjima oko Twitera – moje društvene mreže. “Moje” u smislu da su Facebook/Instagram i slične su baš nekompatibilne sa mnom – šarene, rasplinute, prenaporne. Sa druge strane, Twitter: kratki tvitovi, dobro društvo, brza razmena informacije – baš po ukusu.

No, kupovinom Twittera od stane Elona Maska sve se menja – otpušta ljude, ponaša se kao najgore derište, blokirajući naloge i uspostavljajući neka veoma upitna pravila (“ako postavite link ka drugoj društvenoj mreži, blokiraćemo vas”) – čista suprotnost od “free speech” mreže, kako se Twitter reklamirao.

Da ne dužim, sve gornje (a i mnogo više, što ne mogu jednostavno pretočiti u reči) nateralo me je da vidim koje su alternative ovoj mreži. Na kraju se svelo na jednu: Mastodon. U stvari, to je daleko od jedne – to je ogromna mreža servera, koji koriste isti protokol (način pričanja) između sebe. Ti serveri su na open source softveru, bez reklama i bez vlasnika. Koga zanimaju detalji, evo ga Wikipedia članak: Mastodon.

Recept

Prelazak na novu mrežu, pogotovo ako imate godine iskustva u prstima na staroj, nije lak. Sa druge strane, nije ni strašan, samo treba prevazići početnu neugodnost 🙂 Evo nekoliko koraka kako hrabro zajašiti veliku životinju:

Izabrati instancu (server)
Kreirati nalog
Migrirati listu naloga koje pratite na Twitteru
Instalirati Android ili IOS aplikaciju
Pisati 🙂

Izbor servera (instance)

Svaki server u Mastodont mreži je instanca za sebe; ima posebna pravila ponašanja, a većina servera je tematski orijentisana: ili po lokaciji, ili po temama koje se obrađuju ili po kombinaciji. Ono što je bitno je da bez obzira na kom serveru napravite nalog, možete pratiti korisnike sa drugih servera.

Birajte servere sa većim brojem korisnika / dužom istorijom. Razlog je jednostavan: veliku većinu servera vode entuzijasti; veća je šansa da će “mladi” server nestati netragom, i odneti vaš nalog sa sobom. Čak i u tom slučaju, postoji jasna procedura koja će vam omogućiti migraciju naloga na drugi server (samo što traži malo vremena).

Centralna lista servera (koja poštuje pravila “velikog” mastodon.social servera) nalazi se ovde: https://joinmastodon.org/servers

Pored te liste, postoje i nezvanične liste, recimo Register of Regional Instances.

U svakom slučaju, prošetajte 🙂 i izaberite jednu ili dve 🙂 Ja sam @vesic@mas.to (engleski) i @vesic@balkan.fedive.rs -> lokalna instanca koja obećava 🙂

Kreiranje naloga

Ništa posebno – obična registracija. Neki od servera su “open” (registracija je automatska) dok je kod drugih potrebno odobrenje moderatora.

Ima smisla i kreirati dva naloga (za nas sa “ovih” prostora) – jedan za lokalnu scenu (ovo “lokalno” shvatite veoma široko) a drugi za englesko govorno područje (ako vam je to potrebno za posao/struku).

Ono što je bitno: budite izdašni sa detaljima u profilu – iskoristite “back references” na “stare” naloge, tako da vas lako prepoznaju i zaprate na Mastodon mreži:

Ostale detalje kažite kroz toot (pandan twitu na Twitteru) koje ćete zakačiti za profil. Takođe, stavite back link na Mastodon nalog na vašem Twitter profilu – tako će vaši pratioci koji se odluče na migraciju imati način da vas nađu.

Migriranje liste koju pratite

Biti sam nije zabavno 🙂 Iza vas ostaje gomila koju pratite i bilo bi šteta da krenete od nule. Postoji nekoliko alata koji “prelistaju” ljude koje pratite na Twitteru i pokušaju da ih lociraju na Mastodont prostoru. Uspeh je različit i ne očekujte čuda 🙂 No, postupak ponavljate periodično – da bi “našli” novomigrirane.

Alat sa kojim sam imao relativno uspeha je https://debirdify.pruvisto.org/ – iz nekoliko iteracija sam zapratio oko 25% ljudi sa Twittera. Jednom izvezene podatke (u CSV formatu) možete uvesti na profilu (Import and Export / Uvoz podataka):

Web i mobilne aplikacije

Mastodont možete pratiti preko Web aplikacije kao i mobilnih aplikacija, što zvaničnih, što nezvaničnih.

Za Web aplikaciju savetujem da uključite “Advanced Web Interface” u podešavanjima:

Time od jedne kolone prelazite u prikaz sa tri kolone, vrlo slično staroj TweetDeck aplikaciji za Twitter.

Naravno, ko voli mobilne aplikacije – izvolite. Zvanične aplikacije u startu podržavaju više naloga – biranje naloga i dodavanje novih je dugi pritisak na profilnoj slici dole desno (prikazana zvanična Android aplikacija):

Pisanje i čitanje 🙂

Prvo i osnovno – koja je razlika između “Home”, “Lokalne lajne” i “Federisane lajne”?

HOME – svi oni koje pratite (“uobičajena lista”)
LOCAL – svi korisnici na tom serveru
FEDERATED – sve poruke svih korisnika i sa drugih servera koje “lokalci” prate

Sitne cake koje će vam olakšati prelaz:

Termini:
- Toot <-> Tweet <-> Poruka
- Boost <-> Retweet
- Favourite <-> Favourite 🙂
Koristite #hashtags u što većoj meri; pretraga po slobodnom tekstu je ograničena na postove koje ste vi pisali, boostovali ili vas je neko pomenuo (zbog prirode kako su serveri organizovani)
- Ono što je bitno je da možete da pratite hashtag tj. sve poruke markirane tim hashtag-om:
  - Uradite search za dati hashtag
  - Kada ga nađete, kliknete na plusić pored njega u #Explore (skroz desno) koloni:

Boost je način da proširite poruku svojim pratiocima; Favourite je “lokalan” i vidite ga samo vi i autor poruke; on ne pomaže (za razliku od Twittera) širenju poruke dalje
I finalni savet: ako pišete privatnu poruku obavezno samo referencirajte primaoca i nikog drugog! (naime, ako u poruci referencirate druge usernames, jer pričate o njima, i oni će videti tu privatnu poruku što je obično nešto što ne želite 🙂 )

Eto, nadam se da će vam ovo olakšati migraciju sa “Ptice” (Twittera). Ako vas još nešto zanima – pitajte u komentarima – rado ću pokušati da nađem odgovor 🙂

Bonbon(a) za letnje podatke

Ne treba da objašnjavam koliko smo postali zavisni od pametnih telefona, društvenih mreža i konstantnog prisustva na Mreži.

Dok smo u okvirima Srbije, taj zadatak je poprilično lak – naši TelCo operateri nude odlične pakete, sa skoro neograničenim prenosom podataka.

No, ako posao ili još bolje – zadovoljstvo (= odmor) zahteva odlazak u neku od zemalja EU – situacija postaje manje nego ružičasta – iako neki operateri (VIP) nude i 1 GB u roamingu, to nikako nije prosek / standard.

Tada počinje dovijanje na razne načine a najčešći je kupovina neke od data kartica ciljne zemlje i njeno korišćenje za prenos podataka.

No, ima i daleko lakši način – Bonbon Internet SIM kartica od komšija Hrvata – za manje od 10€ dobijate 6GB podataka u bilo kojoj EU zemlji.

Recept:

Kupite Internet only SIM karticu online za 10 kuna ili (moja preporuka) SIM karticu Bonbon – bez problema isporučuju u Srbiju (meni je stigla za 7 radnih dana). Zašto ovu drugu? Pa, za 20 kuna (2.8€) već dobijaš 20 kuna na računu, a to sa tačkom 2:
Kupite bon za 44 kune (5.9€) što će stanje dovesti na 64 kune ili taman za 6 GB za internet mesec dana (6GB je 55 kuna),
Aktivirate karticu, što se praktično svodi na ubacivanje kartice u neki apart (vidi dole)
Od tog trenutka u sledećih 30 dana imate 6 GB interneta bilo gde u EU za ukupno 8.7€

(ako vam ovo gore zvuči komplikovano, za otprilike duplo para možete da kupite već aktiviranu karticu na Kupujem / Prodajem – prosurfujte)

Tehnikalije

“Apart” iz gornjeg može da bude bilo koji smartphone koji može da radi WiFi tethering – praktično da glumi WiFi tačku a da za podatke koristi mobilne podatke.

Bitno je da na tom uređaju uključite Roaming za data, jer ste i dalje u roaming zoni (kada ste u EU a ne u Hrvatskoj) iako nema posebne cene za prenos podataka.

Moja preporuka je da nabavite neki od MiFi uređaja (Mobile WiFi) – simpatične spravice u koju ubacite SIM, a onda ona glumi WiFi spot za sve ostale uređaje.

Iako se na prvi pogled to ne razlikuje preterano od prvog rešenja, glavna prednost je autonomija – za razliku od mobilnog telefona, na MiFi uređajima možete da izvučete i 8 – 10 sati aktivnog surfovanja pre punjenja baterije.

Recimo, ja koristim Huawei E5577C MiFi koji se (a gde drugde) na AliExpress-u može naći za 57€.

Podešavanje uređaja je relativno jednostavno:

Ubacite SIM u njega
Uključite ga 🙂
Okačite se na njega sa nekog uređaja (tekuće WiFi ime i password uređaja su ispisani na ekranu)
Odete u browseru na admin web sajt od MiFi (ovde je to obično http://192.168.8.1 a možete svakako proveriti recimo na ovaj način)
Ulogujete se sa admin/admin
Sa home page idete na Connection settings i tu postavite Data Roaming: Enable
Na Quick setup:
- Step 1: postavite APN na internet.ht.hr
- Step 2: podesite ime uređaja i password (koji će uredno biti ispisan na ekranu, da bi se svi zainteresovani lakše ukačili)

E da – sa istog Admin panela slanjem SMS-a na 13977 i tekstom STANJE dobijate tekuće stanje – koliko vam je podataka preostalo.

I to je to 🙂 Lak recept za vašu dostupnost svuda (dobro, u EU) i u svako vreme 🙂 Na stranu što je ova veza mnogo puta brža i bez milion filtera (VPN i slično) koje standardne hotelske veze imaju.

#roaming #mobiledata #eu #bonbon.hr

Kućni budžet ili plan potrošnje (upravljanje novcem)

Jedno od mojih kućnih dužnosti je upravljanje porodičnim budžetom – nimalo lak, možda i najteži zadatak koji imam 🙂

Kako sam jako sklon da koristim digitalno u svakodnevnom životu (ponekad i prekomerno) možete samo misliti šta sve nisam probao za ovo: od knjige računa, Excel-ova, Microsoft Money programa, online budget programa / websajtova … Sve, ili barem veliki deo.

Početak je bio kao i kod svih kućnih budžeta – pokušavao sam da za svaku najsitniju kategoriju odredim koliko mogu potrošiti od mesečnog prihoda. Procena se zasnivala na istoriji i “osećaju”, i naravno, uvek je bila netačna 🙂 To je takođe zahtevalo i da pratim, vrlo pomno i uz ogroman utrošak vremena, svaki napravljeni trošak – recimo da račun iz Hipermarketa razbijem po kategorijama (o da, i to sam radio, preko godinu dana) – možete misliti koliko je to zahvalan i inspirativan posao 😉

No, iskustvo (godine) čine čuda 🙂 Od “razbij ovaj račun iz Hipermarketa po kategorijama i unesi u MS Money” sam stigao do vrlo jednostavnog Google Sheet dokumenta u kome vodim godišnji budžet.

U nedostatku boljeg izraza, ovaj način vođenja sam nazvao “plan potrošnje”.

Plan potrošnje

Kao i kod svakog finansijskog plana, i ovaj plan se svodi na jednostavnu metodologiju – ulaz / izlaz: šta se prihoduje u porodici i na šta se troši.

Opet, kao što kažu – đavo je u detaljima – svako vođenje budžeta se može tako predstaviti 🙂 sa manje ili više uspeha u realizaciji. No, da počnem sa detaljima:

Ulaz: jednostavna priča – suma svih mesečnih prihoda (= dve plate).

Izlaz je već druga priča – zastupnik sam “koverta” metodologije – na početku meseca (ili kada već novac stiže u porodicu) odvojite iznose u “koverte” po kategorijama, a ono što ostane, trošite za operativne (dnevne troškove).

Pri tom, naravno, to ne moraju da budu (i nisu) prave fizičke koverte – to su prosto samo redovi u Google Sheet-u.

Troškove delite u tri grupe prema tipu i periodičnosti potrošnje:

Fiksni mesečni troškovi
Troškovi na duži period (kvartalno, polugodišnje, godišnje…)
Operativa (sve ostalo što nije definisano u prethodne dve stavke)

Fiksni mesečni troškovi

Prvi korak je spisak svih fiksnih mesečnih obaveza. Pri tom ne mislim na fiksni iznos, već na to da će se pojaviti svakog meseca, sa istim ili sličnim iznosom.

Primer kod nas:

Vrtić
Infostan (komunalije)
Struja
Fiksni telefon
Mobilni telefoni
Internet
Kablovska (D3i)
Mesečna štednja za ne-mesečne troškove ^*

Troškovi na duži period

Naravno, nisu svi troškovi mesečnog tipa; tu su i sve obaveze koje su ređe frekvencije – godišnje, polugodišnje, kvartalno …

Primer kod nas:

Nova godina / Božić
Rođendan za klince
Godišnjice
Sezonska kupovina odeće
Letovanje
Porez na stan
Pretplate / članarine / software
Registracija / tehnički / osiguranje za kola

U zavisnosti od iznosa / učestalosti, ova kategorija formira neki iznos koji treba uštedeti mesečno – to je ona “*” od fiksnih mesečnih troškova.

Topla preporuka je da taj izračunati iznos za ne-mesečne iznose držite na posebnom računu (recimo kao što je Telenor štedni račun) ili barem na računu partnera – sama činjenica da nije odmah na raspolaganju već je potrebna (makar i minimalna akcija) će vas naterati da razmislite i odustanete (nadam se 🙂 ) pre nego li posegnete za tim u nenamenske svrhe 🙂

Postupak je, odavde, očigledan:

na početku meseca unesete ukupan iznos para na raspolaganju (prihod plus eventualni ostatak od prošlog meseca – zelena polja)
izmenite / promenite iznos “fiksnih” nameta – pri tom najviše mislim na dodavanje novih ili brisanje nevažećih – sitne promene u iznosu (za Infostan, telefon i slično) nisu potrebne – u masi će to biti zanemarljivo i obično će se poništiti između raznih kategorija (svetlo crveno)
odvojite deo za ne-mesečne troškove (tamno crveno)
Markirajte svaki put kada neki od fiksnih troškova “prođe”
Svaki ne-mesečni trošak plaćate iz “specijalnog” računa a ne iz operative

Google Sheet ima i malecnu formulu koja daje procenu “Operative” u zavisnosti od dana u mesecu – ovo je korisno da bi pratili potrošnju i reagovali ako je preterana.

Ovaj sistem koristim godinama i izuzetno dobro me služi. Neke od prednosti koje se ne vide odmah:

Sama administracija je minimalna – svodi se na markiranje da je neka obaveza plaćena
- Gledajte da što više tih mesečnih obaveza automatizujete (recimo preko trajnog naloga) – ne gubite vreme na bilo šta što mašina može da odradi za vas
Imate keša ako hitno / neplanirano zatreba (“specijalni račun”) – naravno, obavezni ste da rezervu vratite na potreban nivo čim vam dođe priliv
Ako dobro planirate, jako su male šanse da padnete u iskušenje podizanja kredita (sem za naravno dve ogromne stavke – kola i stan)
Ako je iznos za Operativu premali iz meseca u mesec – ili treba da povećate prihod ili da razmislite o smanjenju neke od potrošnih kategorija

Naravno, sem želje da se uštedi / kontrolišu troškovi, svakako je potrebna i disciplina i to u najmanje prvih 6 meseci – jednom kada vam to pređe u naviku, biće mnogo lakše 🙂

Da ne zaboravim, evo ga Google Sheet.

Kako je deljenje namešteno na “View”, toplo preporučujem da odmah napravite kopiju za sebe:

Sva objašnjenja sam stavio u sam dokument, ali ste vi naravno slobodni da postavite sva pitanja u komentarima 🙂

Srećno vođenje budžeta 🙂

Komentar 1: za početak, OPERATIVU možete staviti kao razliku između celog prihoda i E2 (svih mesečnih rashoda); ako bude ostajalo na kraju meseca, polako smanjujte iznos operative sve dok ne bude tu negde.

Telenor banka

Tehnologija je tu da vam pomogne, uštedi vreme i smanji stres, pogotovo oko svakodnevnih, običnih stvari.

U tome izbor vaše banke može da vam mnogo pomogne ali, pogotovo i kod nas, odmogne – kod banaka koje recimo na klijente gledaju na nužno zlo 😉 koje im doduše daje masne zarade preko kamata i kredita.

Na sreću, tu je konkurencija – bara je i dalje mala (Srbija), sve više je krokodila (banaka) tako da mora da postoji nešto što vas odvaja, bilo za usluge (= manja kamata na kredite) bilo na celokupni pristup klijentu i davanju servisa.

Continue reading Telenor banka

Blog je mrtav, živeo blog! :-)

Da, da, ovaj blog je odavno u zombi stanju – deo materijala je dobrano zastareo, deo materijala i dalje vredi, a tekst nisam napisao godinama … Dobro, godinu dana 🙂

Razloga je mnogo: previše posla, sve manje vremena za prave tehničke teme, sve manje vremena generalno, i pomeranje publike sa blog / rss priče na Facebook (mrzim i ne koristim) / Twitter (kratko i nestalno) platforme.

Takođe, tehnički dug koji je postojao na ovom blogu nije bilo za zanemarivanje – stari (sada stari) sajt su pokretale ni manje ni više no četiri odvojene WordPress instalacije (!!!) – glavni sajt, blog, programi, engleski blog – i pored fenomenalnog ManageWP servisa, održavanje se pretvaralo u noćnu moru.
Continue reading Blog je mrtav, živeo blog! 🙂

Kako dodati StartUp aplikaciju u Windows 8.1

Ako ste uspešno prešli na Windows 8.1 (BTW, odličan operativan sistem), i želite da dodate novu aplikaciju koja će se startovati prilikom logovanja na sistem, koraci su sledeći:

Otkucajte [Win] + R (Run)
U kućicu unesite shell:startup i pritisnite Enter

i pojaviće se uobičajeno Explorer okruženje za Startup folder.

(možete da odete i direktno do foldera u Windows Exploreru:

%appdata%MicrosoftWindowsStart MenuProgramsStartup

ali je ovako garantovana kompatibilnost – Windows 10 je tu iza ćoška 🙂 )

MightyText – SMS svuda

Iako Android ima fenomenalna rešenja za unos teksta na mobilnim uređajima (Swype na primer), iako postoje i telefoni sa zaista velikim ekranima (recimo Samsung Galaxy Note sa 5.3″ ekranom) za (razmaženog) nekog ko mnogo (10+) sati provodi pred monitorom (ili dva) puna hardverska tastatura nema premca – udobnost je prevelika.

Zato se trudim da iznađem rešenja koja mi omogućavaju tu vrstu udobnosti čak i za stvari rezervisane za mobilne telefone, kao što su recimo SMS: upoznajte MightyText – način da vaše SMS-ove nosite svuda sa sobom i primate / odgovarate iz bilo kog browsera.

Ideja je jednostavna: na vaš Android telefon instalirate MightyText aplikaciju, u Chrome browser instalirate dodatak ili prosto odete na https://mightytext.net/app i … gotovo!

Svi vaši SMS-ovi su dostupni u browseru; dok je otvorena stranica / dodatak, svaki novoprimljeni SMS će biti odmah prikazan, a slanje novog SMS-a je jednostavan i udoban zadatak sa desktop računara.

Upozorenje: za razliku od recimo Viber aplikacije (koja ne šalje “prave” SMS-ove), MightyText zaista šalje SMS-ove direktno sa telefona pa ćete ih tako i platiti – MT je praktično produženje SMS servisa a ne zamena za isti.

Primer ekrana:

ENP – Elektronska naplata putarine

Slabo reklamirana, ali više nego korisna opcija za sve koji koriste naš auto-put je ENP – Elektronska naplata putarine.

Videli ste svi onaj “ENP” znak na naplatnim rampama? Do pre izvesnog vremena sam i ja smatrao da je to samo reklama a ne validna usluga.

No, put u Grčku me nagnao da ipak probam “novotariju” (koja je tu više od tri godine):

Kupio sam tag za ~~3,500 RSD~~ 2,022 RSD (u Ruzveltovoj, potrebna lična karta i saobraćajna dozvola)
Uplatio izvesnu sumu novca (uz popust od 4%)
Zalepio nosač na šoferšajbnu
i probao…

Rezultat: nikada više ne bih išao na put po Srbiji bez ENP taga; zaboravite na sitninu, a ako su dobro uređene rampe pa imaju i “ENP posvećenu” traku (svetli skroz plavo – ima ih sigurno na ulasku u Beograd i u Nišu) zaboravite na čekanje, već samo lagano prođite kroz rampu 🙂

Pri tom, prilikom dopunjavanja taga, imate i popust:

10.000,00 – 25.000,00 dinara: 4%
25.001,00 – 50.000,00 dinara: 6%
50.001,00 – 100.000,00 dinara: 8%
100.001,00 i više dinara: 10%

Naravno, daleko da je sistem bez mana – prvenstveno, mali broj mesta gde možete da “dopunite” tag; 10-tak u okviru AMSS-a (od toga dve u Beogradu) i jedno u okviru Puteva Srbije (Ljube Čupe 5, Beograd).

Takođe, tag je vezan za registraciju, tako da nema pozajmljivanja prijateljima / rođacima 🙂

U svakom slučaju, preporučujem uslugu, ako vam 3,500 RSD nije mnogo (i koji se mogu “vratiti” kroz popuste na uplate) a vreme i manje nerviranja vam (mnogo) više znači.