Ponekad se čuda zaista dešavaju; ponekad se čak i u našoj Srbiji normalne stvari kao što su reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića i Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, oba najveća druženja novinara Srbije (NUNS i UNS) i naravno svih nas, uvažavaju i sama čuda dešavaju: RATEL je odustao od svog vrlo problematičnog dokumenta.
Sada čak i dušebrižnici (pogledaj komentare) mogu da odahnu i da prihvate da taj dokument ipak nije bio bezazleni spisak tehničkih zahteva i da takve stvari treba sprečiti.
Posao nije gotov - predlog nove verzije dokumenta će biti stavljen na javnu raspravu čim se usvoji novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti - ako možete, učestvujte u njoj.
Idemo dalje.
(Citat “ukraden” sa http://www.internodium.org/node/2969)
22.8.2008
Digitalni život, Politika, Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (3)
Prosto je neverovatno kako neke “službe” (čitaj: BIA i srodne) kroz svoje marionetske organizacije (čitaj: RATEL) proguravaju najstrašnije “tehničke” dokumente čiji je cilj samo jedan: uspostavljanje kompletne kontrole nad vašim elektronskim životom.
U skromnom dokumentu od samo 4 strane, bezazleno nazvanim “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže” (PDF) nalaze se stvari kao:
Pružalac Internet usluga je dužan da, u okviru svog tehničkog sistema, obezbedi hardver i softver za monitoring saobraćaja između proizvoljnog pretplatnika, preko pružaoca Internet usluga, prema trećem Internet provajderu.
Hardver i softver, koji obezbeđuje pružalac Internet usluga, treba da omoguće:
a) pasivni monitoring Internet aktivnosti u realnom vremenu;
b) prikupljanje i analizu statistike Internet aktivnosti;
v) presretanje elektronske pošte, pridruženih sadržaja (attachment) i obradu Web mail-a;
g) presretanje IP telefonskog saobraćaja, faksimila i IP video saobraćaja;
d) presretanje IM (instant messenger) saobraćaja;
đ) presretanje saobraćaja na peer-to-peer mrežama.
Hardver i softver treba da omoguće rekonstrukciju presretnutog saobraćaj do nivoa aplikacije i filtriranje po:
a) korisničkom imenu ili korisničkom telefonskom broju;
b) adresi elektronske pošte;
v) IP adresi (ili opsegu);
g) MAC adresi;
d) IM (instant messenger) identifikaciji.
Obratite pažnju na između proizvoljnog pretplatnika deo; ne onog kod koga je sud to zahtevao, već bilo kog!
Ustav? Zakon? Pravda?
Možda kada od “nezavisnih” agencija napravimo nezavisne agencije i kada sudstvo i policija krenu da rade svoj posao i kada političari, pored silne želje i potrebe da zadovolje užu, širu i najširu porodicu počnu da razmišljaju o “beznačajnim” stvarima kao što je dobrobit upravo onih koji su ih na ta mesta i doveli.
I dalje mislite da je najvažnija vest hvatanje Karadžića? Razmislite još jednom. To je jedan čovek, a ovde se stavlja Balkanski špijun nad svima nama.
Ako znate bilo kog u javnim medijima, potrudite se da od ovoga naprave pravu, veliku vest. Ako imate bilo kakvog načina da širite vesti dalje (blog, lista, forumi) uradite to. Sad. Vaš elektronski život je vaš a ne RATEL-ov.
Obavezno pogledajte i:
25.7.2008
Digitalni život, Politika, Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (23)
Veliki sam ljubitelj Google-ta: ima odlične servise (od kojih je većina besplatna) kao i celu “Google filozofiju” prema ostatku sveta: prema konkurenciji, klijentima, i online javnosti.
Jednom kada počnete da koristite njegove servise, i prebacite najveći deo vašeg digitalnog života online - upecani ste; mogućnost da pristupite/kreirate vaše podatke i dokumente sa bilo koje tačke i sa bilo kog uređaja koji podržava Html (a to je praktično svaki iole bolji mobilni telefon) je nešto što ćete itekako ceniti; dodajte lokalnu pretragu među svim vašim podacima i gotovi ste 
.
No, “jesam ljubitelj” u prvoj rečenici je sada pre “bio sam ljubitelj”; naravno, kako sam od krvi i mesa (mada neki u to sumnjaju 
), samo jedna “mala” stvar je bila dovoljna da ovo promeni: Google je blokirao moj dugogodišnji (preko 4 godine) Google Account i naravno Gmail:
Bez ikakvog očiglednog razloga (jedne noći sam slao svoju poštu a sledećeg jutra me sačekala poruka): “Sorry, your account has been disabled”. Blokiran je ne samo pristup pošti već i celoj paleti Google Docs, Google Notebook, Google Reader, Google Bookmarks - samo da pomenem neke servise koje koristim na svakodnevnom nivou.
Naravno, neodređeno sam bio svestan da ova mogućnost (da mi blokiraju nalog) postoji, ali sam takođe mislio da je ovo rezervisano za teške prestupe i kršenja Terms of Use; ja ni jednoj od stavki nisam ni prišao - svoj nalog za poštu i ostale servise sam koristio sasvim normalno i ništa od “neobičnih aktivnosti” koje se pominju u uputstvima i grupama kada se desi blokiranje naloga, nisam radio.
Takođe, blokiranje bez ikakve najave ili upozorenja i odsecanje od cele online kancelarije u trenutku može itekako da zasmeta u radu.
Dodajte na to veoma spore reakcije Google podrške (treći dan i za to vreme sam dobio dva automatska odgovora na alternativnu adresu kao i jedno popunjavanje forme sa podacima), zatim nemanje predstave da li ću i kada uopšte ponovo dobiti pristup mojim podacima - ovo stavlja moju odluku da se “oslonim” na Google kao veliku i “dobru” firmu i poverim im moje podatke i poštu pod veliki znak pitanja.
Google nije dobar; to nije osoba koja ima lice i osobine već samo još jedna velika kompanija u potrazi za konstantnim i nepresušnim izvorom profita; svi “besplatni” servisi su samo način da proširi tržište za reklame (kao glavni izvor prihoda).
Čim mi odblokiraju nalog, dve stvari ću promeniti pod odmah: promeniti i/ili dodati alternativnu kancelariju online (trenutno testiram Zoho) i krenuti u regularno pravljenje kopija svega što imam online na desktop mašinu (staro dobro mesto za podatke) - moji podaci i moje vreme potrošeno da ih kreiram su od najveće važnosti.
Dodatak: Odblokirali su mi nalog četvrti dan; kao što sam i očekivao, nikakvo objašenjenje nije dato zašto je uopšte blokiran. Nije lepo - 4 dana u brzoj i zauzetoj svakodnevici bez pošte, dokumenata i beležaka je najmanje “nije lepo”. Možda su svi servisi gore besplatni ali bih radije plaćao neku sumu za mogućnost telefonske podrške 24 sata dnevno.
24.7.2008
Digitalni život, Google
Dejan VesićKomentari (12)
Ja sam od onih kojima je Plazma slatkiš/keks sa posebnim mestom I to ona “prava”, 150 grama, taman prava mera za uz kafu ili dve (kafe, ne plazme) (da, da, zato i jesam ovoliki ). Doduše, kada sam bio (mnogo) manji, i ona mlevena sa mlekom je imala svoje mesto
Nekako se nisam primio na ove novotarije mini ili mikro sa ukusima. No, nova novcijata, “Čoko plazma“, je obećavala neviđeni spoj za nepce - nisam mogao da dočekam da je probam
I znate šta? Ne sviđa mi se 
Ne zato što je loša, naprotiv. Kao krckavi čokoladni keks je odlična. Ne sviđa mi se kao Plazma.
Onaj fini, blagi ukus plazme koji je ostajao u ustima kada zagrizete i krenete da uživate je nestao, ili tačnije, ubijen je prejakim ukusom čokolade. Izgled je tu, zvučni efekti su tu, ali je plazma ukus nestao.
Nema veze, sladiću se Čoko plazmom kada poželim nešto čokoladno hrskavo
5.7.2008
Uživanje
Dejan VesićKomentari (7)
Ponekad mi nedostaju reči kada teme ne uključuju tehnologiju, politiku ili slične stvari. Zato ću da uradim ono što najbolje znam: da delam, i da vas nateram da delate:
DANILO JOVANOV
- Rođen 17. juna 1979. godine u Kraljevu.
- Sa 14 godina najmlađi licencirani košarkaš u prvoj A-ligi bivše Jugoslavije.
- Igra u kadetskim, juniorskim i seniorskim selekcijama.
- Kapiten tima (KK Mašinac) 6 osvojenih medalja. Pozivan iz klubova Zvezda, Partizan, Vojvodina, VMP Železnik, Budućnost iz Podgorice i drugih klubova iz Evrope, ali zbog 7-godišnjeg ugovora sa klubom, iz pravnih razloga, ne odlazi.
- Sa 16 godina na Yu All Star, Danilo je svrstsan u 10 najboljih mladih igrača u zemlji. Sledi poziv da se školuje u Americi, na koledžu države Ohajo.
- Sa 19 godina profesionalni košarkaš, sledi poziv da nastupa na širem spsiku u mladoj reprezentaciji bivše Jugoslavije (generacija Marko Jarić, Vladimir Radmanović, Igor Rakočević, Ratko Varda).
- 30. novembra 1998. godine, Danilo doživljava težak saobraćajni udes i zadobija povrede prelom vratnog dela kičme i 6-og vratnog pršljena (jedna od najtežih povreda).
- Posle 8 meseci, Danilo prvi put uspeva da ustane.
Lekari mi nisu ulivali mnogo nade i kazali su mi da ću ostati nepokretan ceo život. U tom trenutku sam doživeo najjači udarac u svom životu. Ali koliko je on bio jak, toliko sam i ja bio odlučniji da nastavim sa normalnim životom koliko je to moguće. Iz postelje sam prvi put ustao tj.uspeo da sednem u invalidska kolica posle 8 meseci, jer mi se svih 8 meseci nijednom nije skinula temperatura ispod 38,5 (kretala se od 38,5 pa sve do 41, 8 stepeni neprestano).
Danilo uspeva da osvoji II mesto na državnom prvenstvu u plivanju za invalide paraplegičare (iako ima mnogo težu povredu od nih).
Danilo osvaja I mesto na reliju u konkurenciji paraplegičara do 2500 kubika.
Danilo završava obuku za ronioca sa jednom zvezdicom.
Danilo ima volje i snage za život, za nova dostignuća i postignuća, ideje šta i kako dalje. Nema podršku od države ni za osnovne stvari.
Zato,
APEL
Sve koji su u mogućnosti i žele da pomognu Danila Jovanova molim da uplate sredstva na žiro račun:
ALCO BANKA A.D. BEOGRAD
Filijala Kraljevo 4100
Jovanov Danilo
115-4100100258047-95
(a znam da možete i da želite - i najmanji iznos je mnogo važan)
Još ste tu? Dosta čitanja maila, no trk po pošte / poslovne banke / elektronskog bankarstva.
I ne samo uplata i gotovo; proširite reč: mailom, SMS-om, člankom na vašem blogu, slanjem linka, bilo kako. Iščupajte se iz ravnodušnosti i ja-sam-mnogo-zauzet-da-se-bavim-time; uradite dobro delo i time ćete učiniti da se barem dve osobe osete odlično: vi i osoba kojoj ste učinili dobro.
I na kraju, obavezno obiđite artmistakes.com - ona je kriva za akciju, ima puno više detalja a i bolje piše
Biografija Danila Jovanova
Dacino pismo
18.6.2008
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (5)
Iako dobro znam kakav je svet u kome živimo, i posebno, kakvi su ljudi oko nas, ja sam opet nekako uzdržani optimista - prema svemu i svakome polazim sa pozitivne, “on/ona je ok” strane.
Naravno, procenat razočarenja je onda veći, pošto, hm, dobar deo baš i ne ispuni očekivanja.
Primer iz života: umetnica ili “umetnica”, gospođa Tamara Miodragović.
Maji se već neko vreme sviđaju njene slike i jednom prilikom smo odlučili da uzmemo tri printa (kopije).
Nešto što je trebalo da bude prijatan i lep događaj, pretvorilo se u noćnu moru telefoniranja, preganjanja i razočarenja:
- Scena 1: dogovorena cena i uslovi za tri printa; dogovorena cena isplaćena.
- Scena 2: sva tri printa isporučena radionici za ramljenje kao GOTOVA i PLAĆENA
- Scena 3: Tamara zove i predlaže da uradi doradu (način da printovi ne budu baš čiste kopije originala) najveće slike
- Scena 4: Tamara uzima sliku na doradu
- Scena 5: počinje beskonačno zvanje i pokušavanje da se dođe do te dorađene slike
- Scena 6: posle nekoliko meseci (bez preterivanja) Tamara se konačno javlja i traži da DOPLATIMO 150€ za printove; kada smo joj razložno objasnili da smo te printove platili i da su već bili isporučeni radionici kao gotovi, brzo menja priču i traži da DOPLATIMO doradu najveće slike; cena je, pogađate 150€
Umesto fer odnosa (mi njoj dogovorenu cenu, ona nama dogovorene printove) završilo se tako da smo od 3 printa dobili 2 a najveći (i najvažniji) je ostao kod nje, jer nismo hteli da platimo ucenu “daj još para, ovo mi nije dosta”.
Zato, ako se ne daj Bože, odlučite na sličnu epopeju sa gospođom Miodragović (nemojte, ima toliko drugih dobrih umetnika koji poštuju dogovore), nekoliko saveta:
- Vrlo pažljivo dogovorite sve detalje; kakva slika/print, na kakvoj podlozi, da li ima dorade ili ne i da li je dorada uključena u cenu.
- Vrlo pažljivo dogovarajte cenu i naterajte gospođu Tamaru da ponovi i obim radova i cenu - inače vrlo razgovorljiva, gospođa Tamara se obično “smete” kada dođe do priče o novcu. Mislio sam da je to prosto jer ju je sramota; u stvari, to je čist alibi za kasnije “ne, nismo se tako dogovorili, dorada je još 150€ po slici i ako nećete, slika ostaje kod mene!” (što se za najveću i najvažniju sliku i desilo).
- Nikada joj nemojte platiti više od 50% iznosa sve dok slike nisu u vašim rukama i dok ne budete sigurni da ste dobili šta ste dogovorili; u protivnom će gospođa Tamara potpuno izgubiti interesovanje za vas ili vaše dorade, i javiće vam se kada joj zatreba laka zarada (dorada od 150€ na printu od 150€).
Znam da ni galerija u centru, formalno obrazovanje, ni tekuće zanimanje ne garantuju dobrog čoveka; znam da ću se verovatno opet slično opeći, jer paranoja “svi su loši i svi hoće da me iskoriste” prosto nisam ja.
No, evo barem ovog teksta koji će vas na konkretni primer/osobu upozoriti.
Tamara Miodragović (možda) jeste dobar umetnik, ali je definitivno loša osoba.
3.6.2008
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (5)
Tema večerašnjeg članka je svima vama dobro poznata: e-mail ili e-pošta ili elektronska poruka, odnosno KULTURA pisanja elektronskih poruka.
Ovo je izazvano mailom koji sam primio malopre, a koji se prostire na dva ekrana BEZ I JEDNOG JEDINOG reda razmaka. Morao sam da uložim neverovatan napor da uopšte razumem šta se u pismu kaže, traži a šta je samo konstatacija.
Nikada mi neće biti jasno zašto se prema e-mailu ljudi odnose sa nipodaštavanjem, tretirajući taj medijum
kao potpuno nevažan.
Od ljudi koji nikada ne bi napisali pismo na papiru sa jednim savijenim uglom dobijam mailove koji
su dvoredni, bez poštovanja osnovnih pravila komunikacije (a e-mail je samo još jedan kanal za komunikaciju).
Napisati kulturan i pristojan e-mail uopšte nije teško:
- odnosite se sa poštovanjem prema primaocu vašeg maila, bez obzira da li ga znate ili ne; ovo ne znači da treba da mu skidate kapu, no da treba da cenite vreme koje će primalac utrošiti na čitanje i “obradu” vašeg pisma.
- PRE SLANJA ispravite očigledne gramatičke i greške u kucanju.
- PRE SLANJA pročitajte pismo barem jednom pošto ste ga otkucali.
- Pišite jednostavno; čist tekst, čist format pisma bez ikakvih šara je najbolji izbor.
- Koristite HTML (šareni) e-mail samo ako baš morate (kada sliku ubacujete u sred maila a ne kao dodatak poruci recimo).
- Ako odgovarate na prethodni mail, ponovite samo potrebne i minimalne delove prethodnog maila (citiranje).
- Na kraju, ali ne i najmanje važno: proverite listu primalaca. Pravila su jednostavna:
- na TO: listu stavite one za koje očekujete akciju po čitanju vašeg maila
- na CC: (Carbon Copy) listu stavite one koje želite da obavestite, i koji eventualno mogu da takođe pokrenu akciju
- na BCC (Blind Carbon Copy) listu stavite one za koje ne želite da se vide u listi primalaca. Opet, da bi izbegli razne probleme, u ovakvim slučajevima se na dno maila obično stavlja komentar:
“Ova poruka ima BCC primaoce”
Poslednje pravilo direktno povlači sledeće: kada šaljete sve moguće laže i paralaže, “pročitaj ovo u 24h ili će te udariti autobus”, “pročitaj i pošalji po 5 puta svima iz tvog adresara” molim vas koristite BCC; moja e-mail adresa je moja, i ako želim nekom da je dam, daću je; ne želim da je vidim na bezveznom mailu sa još 73 nepoznata primaoca.
Na kraju, arhivirajte i čuvajte vaše mailove; prostor na diskovima je jako jevtin, a kad tad će vam zatrebati sitan mali podatak iz maila od pre tisuću godina za koji ste bili tada sigurni da ćete ga zapamtiti
24.5.2008
Obrazovanje, Tehnologija
Dejan VesićKomentari (2)
Vesic.Org je moj lični kutak; ima mnoštvo namena: služi kao mesto za moj dnevnik; zatim, kao biblioteka programa koje koristim svakodnevno i naravno, kao skup članaka za one koji počinju u kompjuterskim vodama.
No, jedan vrlo važan aspekt ovog sajta su eksperimenti: način da se testiraju web tehnologije, da se komunikacija sa posetiocima sajta i čitaocima bloga ostvari na direktan, pravi način i da se mnoštvo drugih stvari koje se dotiču mog posla (a to je pravljenje web sajtova) proba uživo, a ne kao neka tamo teorija
Google AdSense (jedini izvor prihoda za bezbrojne sajtove) ili ove male reklame sa leve strane je jedan od eksperimenata - da li ima smisla stavljati reklame na srpskom sajtu; pri tome sam išao na najjednostavniju varijantu, bez ikakvih prilagođavanja sajta i/ili sadržaja ovom programu; prosto, set reklama sa leve strane i jedan mali blok na vrhu strane.
Rezutati su tu pred vama - predstavljam vam ponosno prvi Google Adsense ček na celih $ 102.87
Ovaj iznos je zarađen za nešto više od 8 meseci (oko 12$ mesečno) i naravno, ne nameravam da zbog ovoga menjam posao
Neke interesantne statistike: najviše su donele prva strana sajta i blog; svi ostali delovi sajta su zanemarljivi. Ovo je uz posetu koja se kreće od 300 do 500 jedinstvenih poseta dnevno:
Na posećenijim stranama, odnos broj prikaza strane / broj klikova je vrlo blizu 1% (100 : 1); takođe, novi dizajn sajta (pročišćavanje navigacije, uprošćavanje cele strukture sajta) je solidno pomogao; prosečna zarada posle redizajna je 2 puta veća nego sa starim dizajnom i navigacijom.
Sve u svemu, Google AdSense može biti lep dodatak, koji će, ako ništa drugo, platiti vaše hosting troškove
13.5.2008
Blogosfera, Google
Dejan VesićKomentari (6)
Izbori su prošli, i rezultati su interesantni.
Ono što mi nije jasno, čemu se DS koalicija (za koju sam glasao) raduje? Pravi i jedini dobitnik je SPS - konačno su dobili mesto koje im garantuje poziciju iz snova - mogu praktično da otvore štand “ko nudi više” - koliko upravnih mesta u veelikim državnim preduzećima, a da SPS nije toliko lakom na pare i da imaju neke političke pretenzije, verovatno bi videli i Dačića kao premijera. Ovako, kao umiruća stranka, daj da uzmem šta uzeti mogu.
Ne znam da li me više boli DS + SPS kombinacija (pa da neko normalan bude na vlasti uz ove ulizice) ili SRS + DSS + SPS (jer to očigledno jednom mora da se desi).
Ovaj članak nema zaključak, samo žal zbog situacije i zbog sveg političkog mučenja koje nam predstoji.
12.5.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (4)
Jedna od mojih vrlina (ili mana, kako bi mnogi rekli ) je da sam (previše) organizovan; jedan od principa koje jako volim je “uradi to jednom (kako treba)” - od programiranja, pa sve do svakodnevnih aktivnosti, kao što je unos kontakta (u telefon, Outlook ili web aplikaciju).
Mobilni telefon je ionako postao centar dnevnih događaja: preko njega ste dostupni, tu su vam kontakti i kalendar, beleške, mailovi. No, ma kako veliki ekran i tastatura bili (ponosni sam vlasnik Nokia E61 telefona), korisno je, iz više razloga, imati kontakte i negde drugde:
- Zbog sigurnosti - kopija podataka nikada nije na odmet
- Zbog lakšeg prebacivanja podataka na novi telefon; ma koliko kupovina novog telefona nije česta operacija, dešava se
- Zbog lakše manipulacije podacima, koja je preko “pravog” računara daleko udobnija nego na samom telefonu
- Zbog pristupa tim podacima kada vam telefon nije tu (retko, ali dešava se)
Godinama već koristim Plaxo service, koji je i u besplatnoj varijanti “dovoljno dobar”. No, od samog starta imam zamerke na njega:
- spor je; ma koliko verzija pravili i dogurali do njega, sam web interface je spor i nezgrapan. Nema trenutnog odziva, i generalno nisam zadovoljan
- potreban je računar, sa drajverima za kabl/bluetooth ili neku drugu vezu sa telefonom
- potreban je Outlook instaliran; ovo je u eri GMAIL-a prosto artefakt - i zbog instalacije, i zbog licenci.
Da budem dovoljno pošten, i većina drugih rešenja koja se bave sinhronizacijom podataka sa mobilnim telefonom su daleko od savršenog; tako i “logični izbor” za vlasnike Nokia telefona, Nokia PC Suite je blago neupotrebljiv bez Outlooka - način i kvalitet manipulacije podacima direktno iz PC Suit-a je tužan (ako i zanemarim to što mi paket instalira sve i svašta bez pitanja, postavlja razne servise da čuče u sistem ćošku, što me dodatno nervira ).
Pre nekoliko dana sam otkrio ZYB - izvanredan mali web servis za sinhronizaciju telefona. Većina gornjih zamerki je otklonjena:
- Servis je besplatan i registracija je trivijalna; broj podržanih telefona je ogroman
- Za sinhronizaciju se koristi SyncML tehnologija, koju podržavaju svi moderniji telefoni
- Podešavanje telefona (barem za Nokiu E61) se svodi na prijem i snimanje servisnog SMS-a
- Računar/Outlook nije potreban; komunikacija telefon <-> ZYB je direktna, tj. preko GPRS / 3G / Wireless-a
Prva sinhronizacija je prošla vrlo brzo i dosta dobro; naša slova su podržana i sve je prošlo skoro savršeno; “skoro” jer sam izgubio taskove (to-do items) jer se oni računaju kao kalendarski događaji, imali su datum dospeća (due date) u prošlosti, a prilikom sinhronizacije kalendara, ZYB ne sinhronizuje događaje starije od nedelju dana u prošlosti (prijavio sam ovo kao bug).
Zato, obavezno backup pre prvog eksperimentisanja
Pored gornjih, ZYB nudi i druge servise - uvoz vašeg adresara sa Gmaila, zatim eliminacija duplikata; takođe, možete se “povezati” sa drugim ljudima čije mobilne telefone imate u adresaru (neizbežna socijalna komponenta u svim novijim Web 2.0 sajtovima, na svu sreću nenapadna).
Još jednom, servis je u beta fazi, i možete očekivati nestabilnosti; takođe, postoji doza skepse da li izložiti svoje podatke nepoznatim sajtovima; ja sam tu fazu prevazišao još davno, kada sam prešao na Plaxo a na vama je da odlučite hoćete li to uraditi ili ne.
Za sada, preporuka.
5.5.2008
Mobilni, Tehnologija, Web
Dejan VesićKomentari (8)
Već sam ovde pisao na temu kako se Telenor “brine” za svoje korisnike; no, oni definitivno pretenduju na to da postanu tema na mom blogu a ne samo sporadičan članak s vremena na vreme.
Naime, danas sam primio račun za februar (postpaid, i vezan na Prenesi 250 tarifu zbog kupovine telefona) i obaveštenje; u prvom trenutku, prijatno iznenađenje:
Kao korisniku PRENESI 250 paketa, sada Vam na raspolaganju stoji 325 minuta razgovora i 325 SMS poruka, što je za 75 više nego do sada. Cena minuta i SMS poruka u Vašem paketu ostaje ista, kao i Vaše mesečno održavanje.
Lepo, nema šta; taman je počeo onaj topli osećaj u stomaku “ima nade; i ovde ću konačno za svoj novac dobijati sve bolju i bolju uslugu, kao i u normalnim zemljama” kada mi je jedan detalj u priloženoj tabeli privukao pažnju:
i naravno, ušuškana na samom dnu računa, “sitna” izmena tarifnog paketa:
Sitna izmena? Ne baš; mala analiza uz pomoć Vašeg Telefona pokazuje da korisnici mog profila (puno poziva relativno kratkog trajanja) dobijaju praktično duplo ili više skuplji paket:
- svaki poziv troši jedan besplatan minut; pre toga je 2 - 3 kratka poziva stajalo u minut
- pošto potrošite besplatne minute, svaki poziv će vas koštati najmanje 9.2 dinara (2.9 uspostavljanje + 4.9 minut + PDV)
Konkurencija? Borba za svaku mušteriju? Povlastice za korisnike? Nije nego; no, kako zagrabiti što više bez da se pruži dobra i kvalitetna usluga. Znam ja šta je kapitalizam, profit, tržište; tako mora, to je jedino radeći sistem. Ono što bi mogli da izbegnu je podsmevanje:
Čekam dan kada će se izglasati zakon da operateri moraju da omoguće promenu operatera bez promene broja; možda će ih tako nešto konačno opametiti i naterati da pružaju kvalitet za pare a ne samo šarene papiriće.
Na kraju, nemam ništa (efikasno ) protiv Telenora; prosto sam njihov korisnik, pa je sve ovo iz prve ruke; to ne znači da je taborima MT:S-a ili VIP-a bolje
11.3.2008
Svakodnevnica
Dejan VesićKomentari (14)
Glavna vest ovog vikenda (a možda i meseca) je neverovatna objava Koštunice o tome da će danas na sednici Vlade dati predlog za raspuštanje Narodne skupštine SRbije.
U svakoj drugoj zemlji (ili da kažem: u većini normalnih zemalja) ovo ne bi bilo ništa posebno; no kod nas u Srbiji, u senci poslednjih vesti i posebno u svetlu toga ko je dao predlog (Koštunica) strepnja mi je dublja od nade da ovo neće izaći na dobro.
Koji razlog bi osvedočeni vlastoljubac i konzervativac Koštunica imao da sam sebi izmakne najomiljeniju fotelju?
Jedino što mi pada na pamet je da tim potezom dobija nešto mnogo više: a to je novu vladu gde će konačno imati većinu, bez omraženih demokrata i eurofila. Zar postoji bolji način da unovči situaciju sa Kosovom no da:
- raspiše nove izbore
- iskoristi svoju poziciju ka Kosovskom pitanju i poziciju demokrata ka EU da pripremi glasove u predizbornoj kampanji
- konačno formira vladu nacionalnog spasa, jedinstva ili kako već sa prirodnim saveznicima: Nova Srbija i radikali
Kosovo dođe kao savršeni razlog da prevaziće “programsku razliku” između DSS-a kao stranke centra i radikala kao stranke desnice; zar sme neko da pita takve stvari kao što su “sa radikalima???” u otsutnom času za Srbiju i Kosovo?
Samo se nadam da su mu razno-razni analitičari i marketinške agencije loše prognozirali situaciju i da će demokratski blok (kljakav kakav je, boljeg nemamo) ipak nekako skupiti većinu (ne, ne znam kojom matematikom, samo se nadam) i pomrsiti mu planove.
Opet, takav manipulator pozicijama kao što je Koštunica (koji je bez problema održao Vladu svo ovo vreme, deleći privilegije i fotelje) sigurno ima nekog keca u rukavu - plašim se i da saznam kojeg.
No, izbori su tu iza ćoška, samo da izdržimo dva meseca kampanje sa svih medija i bilborda - tu smo, videćemo šta nas čeka.
10.3.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (5)
Ako vam treba malo, udobno, prijateljsko mesto za ručak i večeru, mogu da preporučim Santiago restoran. Ušuškan u ulici Majke Jevrosime ima fini izbor južno-američkih specijaliteta: burito, tacos, salate sa avokadom i morskim plodovima, riblje i specijalitete od mesa, čileanska vina; cene su pristojne a usluga vrlo fina.
“Santiago” - latino kuća
Majke Jevrosime 20
11000 Beograd
Telefon: (011) 323-7953
http://restoransantiago.com/
(nedeljom ne radi)
24.2.2008
Uživanje
Dejan VesićKomentari (6)
Sramota i stid; sve pristojne ljude koji vole ovu zemlju, sve pristojne ljude koji žele da žive u normalnoj zemlji sada je sram i stid zbog slika koje su otišle u svet.
Sirovi, zatupljeni, zaglupljeni ne-svet koji jedino zna da uništava, pali i krade. Zašto i ne bi: dobili su besplatan prevoz, dobili su instrukcije šta da unište i obećanje da ih policija pipnuti neće (ili je to, što se policija postavila oko B92 odmah a čekala 30 minuta pre nego što su krenuli duž Kneza Miloša - slučajnost? DSS slučajnost? Nije nego).
Ako su usput uzeli patiku, dve ili punu kesu - bolje nego ekskurzija, zar ne? Ili kako je to na Mreži već popularno, Kosovo za patike.
Zar je to podrška svim Srbima koji su poslušali nesposobne političare i ostali na Kosovu? Zar da svet umesto 300.000 ljudi koji mirno protestvuju vide šačicu idiota koji ruže ovaj grad i ovaj narod?
O kakvoj pravdi govori mračni mutant političkih vremena Miloševića - Koštunica? Zar ga niko nije naučio da politika nije pravda, da je politika veština u kojoj pobeđuju zemlje sa boljim političarima a u Srbiji takvi više ne postoje:
- DSS koja zabranjuje miliciji da ubije boga u huliganima koji uništavaju glavni grad i ruše u 50 minuta sliku o ovoj zemlji i ovim ljudima u blato i ljagu prošlih vremena.
- DS i mizerni Tadić koji je našao zaboga miloga da sada ide u jednodevnu posetu Rumuniji - ej Predsedniče!
- LDP koji pokušava da dobije kojih 0.2 - 0.3% novih glasača kao “žrtva” događaja.
- Radikale koji su zaista izgubili Kosovo u presudnom 1991 - 1998 periodu; Kosovo je tada izgubljeno, ne juče, ne u nedelju kada je potpisana nezavisnost.
- Ilić, koji i kada je trezan ne zna da sklopi dve krštene rečenice.
Nije dobro. Ovoliki problemi a ovakva šarada likova na vlasti; zaista nije dobro. I sve probleme i nedaće koje dođu trpećemo mi a ne političari i njihove porodice, fino ušuškane u velike stanove ili u školama po belom svetu.
Nije dobro, i nemam ideju šta raditi.
Pogledajte i:
22.2.2008
Politika
Dejan VesićKomentari (9)
Nekada davno, davno, pre celih 15 godina sve u računaru je bilo bitno: i koliko memorije (RAM-a - tada se to merilo u kilobajtima) ima, na koliko Mhz (danas su to gigaherci) “trči” procesor, koliko megabajta (danas su to gigabajti) disk ima …
Bilo je apsolutno važno iz svake komponente izvući maksimum, naterati svaki elektron u mašini da da svoj najveći doprinos.
Onda su računari rasli, i rasli, i prerasli potrebe većine nas; standardna konfiguracija (koja košta oko 500€) je dovoljna za najveći broj, ako ne i za sve poslove većine nas (ako ste zagriženi igrač to ne stoji, ali to je druga priča za drugi članak).
U svetlu toga, koje su sada komponente najbitnije? Na šta najviše obratiti pažnju prilikom kupovine i gde izdvojiti malo ili malo više novca?
Možda će vas moj odgovor iznenaditi, no nije bitno šta je unutra već šta je spolja; 4 najbitnije komponente po meni su:
Monitor
Vaše oči i vaš vid su nešto jako vredno i to treba poštovati. Monitor je komponenta na kojoj ne treba štedeti; slabiji procesor, manji disk, ali zato kvalitetan LCD (TFT) monitor, poznatog proizvođača, sa dobrim performansama. Sada barem 19″ a ni 22″ nije daleko.
Monitor treba da bude podesiv u obe ose (horizontalno / vertikalno) i idealno da omogućava podesivost po visini - centar ekrana treba da bude u visini očiju kada sedite na stolici; drugačiji položaj može prouzrokovati bolove u vratu.
Tastatura
Bez obzira da li je prirodna ili “obična”, treba da:
- omogući pravilan položaj ruku: mesto za dlanove tako da vam ruke ne vise u vazduhu (palm rest)
- pravilan nagib i lako podešavanje nagiba
- Savršen osećaj kod kucanja - ovo je vrlo lično svojstvo: da li volite klik (i niko ne spava pored vas ) ili “meke” tastere; dubina hoda tastera kao i vrstu potvrde da je taster zaista pritisnut
- Kod bežičnih se obavezno raspitajte po Mreži koliko im traju baterije; Microsoft je tu neprevaziđen; kod kuće koristim njihov wireless desktop i nisam menjao baterije u tastaturi 15 meseci!
Bežična ili žična - stvar ukusa. Više volim bežična rešenja, mada ću rado podneti i žičana rešenja, ako kvaliteti opravdavaju taj “nedostatak”. Moja trenutna tastatura na poslu je Microsoft Ergonomic Keyboard 4000:
- savršen nagib
- neobičan materijal kojim je prekriveno mesto za odmor; prijatan na dodir i nema znojenja dlanova
- odličan hod tastera i dobra pozicija signalnih lampica
- nema pretrpanih dodatnih multimedijalnih tastera
- 5 konfigurabilnih tastera za pozivanje najčešće korišćenih aplikacija
Jedina mana je što je na žicu tako da dobro razmišljam o Microsoft Ergonomic Keyboard 7000.
Generalno od proizvođača preporučujem Logitech i Microsoft; lično su mi oduvek nekako više odgovarale MS tastature a Logitech miševi
Miš
Prvo - oblik; miš treba da vam savršeno leži u ruci; idealni su miševi koji su pravljeni za određenu ruku (leva/desna) jer pružaju daleko veći komfor od simetričnih. Ne koristite laptop miševe ako baš ne morate - iz meni nepoznatog razloga oni su mali (nije moja ruka manja ako kucam na laptopu ) i neudobni; birajte velike i udobne miševe sa kojima možete da radite po ceo dan.
Težina: više volim teže miševe koji pružaju otpor, ali je ovo opet, lični ukus.
Preciznost i podloga - većina današnjih miševa je dovoljno precizna za svakodnevne potrebe (nisam igrač, pa ne znam njihove potrebe). Na žalost, jevtiniji miševi imaju ružnu osobinu da se ne snalaze baš najbolje na tamnim podlogama (stolovi i slično) i da zahtevaju svetli podmetač, što me užasava sa stanovništva čistog radnog prostora
Moj trenutni miš je Logitech MX Laser 1000:
- Odličan oblik i težina - pozicija za palac i dodatni tasteri na tom mestu su odlično projektovani
- Vrlo brz i precizan
- Vreme između punjenja baterija je 5 - 6 dana
- Sve podloge odlično tretira
Stolica
Naoružali ste se zverskom mašinom, ekstra velikim TFT monitorom (ili dva) i laserskim mišem. Šta je sledeće? Pa da zaštitite vaše cenjeno programersko du … leđa
Šalu na stranu, iako je poslednja na spisku, nikako nije manje bitna - dobra stolica je razlika između neviđenih bolova u leđima, u vratu i rukama i udobno provedenog radnog dana.
Minimum zahteva koje treba da ispuni:
- Odgovarajuća visina odnosno podešavanje visine
- Podrška za cela leđa - idealno blago zaobljena unutra, što sličnije obliku kičme
- Podešavanje nagiba leđnog naslona
- Ručke (u nedostatku boljeg izraza) sa obe strane za odmor ruku
- Ako cenite podlogu ili parket gumene ili silikonske točkiće
Na žalost, nisam imao puno sreće sa nalaženjem odgovarajuće stolice u Srbiji. Kineska rešenja treba zaobilaziti u širokom luku; ostala koja sam probao prosto ne deluju kao trajno i kvalitetno rešenje - ako imate predlog, molim u komentare.
Jednog dana, kada dobijem 6 ili 7 na lotou razmisliću o:
21.2.2008
Tehnologija
Dejan VesićKomentari (2)
Sledeća stana »
